Na današnji dan 26. maja 1999. godine, pre 25 godine započela je jedna od najtežih bitaka pored Košara, sa teroristima OVK, regularnom albanskom armijom koja je uz pomoć avijacije NATO pakta pokušala da upadne na Kosovo i Metohiju.

Ova bitka poznata je i kao „Operacija Strela“, bitka koja je odlučila rat i zaustavila pokušaj albanskih terorista da upadnu u Srbiju.

Za bitku na Paštriku se s pravom kaže da je bila duga faza kopnene agresije iz pravca Albanije. Cilj združene operacije albanski terorista, regularne armije Albanije. Prema tadašnjim podacima u napadu na granicu učestvovalo je 4.000 ljudi sa glavnim ciljem da preseče komunikaciju Prizren-Đakovica sa glavnim ciljem da onemogući manevar snagama Vojske Jugoslavije.

Teroristička OVK trebala je da probije granicu i otvori koridor za ulazak na prostor Kosmeta uz snažnu podršku severnoatlanske aalijanse sa ciljem da se porazi Vojska Jugoslavije i omoguči komplena okupacija teritorije SRJ.

Upravo na karauli Gorožup branila se Srbija. Operacija Strela odlučija je da se Srbija herojski vojno odbranila, ali je na žalost na političkom planu izgubila.

Ovaj prostor sa naše strane bvranila je 549. motorizovana brigada, sa kojom je komandovao tada pukovnik, a kasnije general Božidar Delić. Osim 549 mtbr, taj prostor zatvarao je i 53. granični bataljon. Brojno stanje je bilo 3.000 vojnika koji su bili podržani sa baterijom vučnih haubica 122 mm i dve baterije haubica 152 mm Nora A.

Zahvaljujući artiljercima zaustavljeno je bilo nekoliko pokušaja prodora albanske armije i terorista.

Strela je počela 26. maja 1999. tačno u pet sati ujutro napadom na pravcu karaula Gorožup- Planeja. Napad na frontu koji je bio širine 6 km počeo je u tri linije i u njemu je učestvovalo 1.000 terorista. Ukupno na tom pravcu bilo je skoncentrisano 4.000-5.000 terorista. Po dubini teritorije Albanije nalazilo se u rezervi još 12.000 terorista OVK.

Inače Vojska Jugoslavije, odnosno 549. mtbr zajedno sa jedinicama MUP-a Srbije pokrivala je prostor dug 150 km državne granice. Međutim najžešći napad sledio je na pravcu Vrbničko jezero-Vrh Paštirka, a po dubini do Planeje. Taj prostor pokrivalo je 450 boraca. Radilo se o viskoplaninskom području koji je otežavao upotrebu teže borbene tehnik, koji je albasnkoj strani omogućio osmatranje sa teritorije Albanije, a NATO pakt kao pomoć uveo je i stratešku avijaciju.

Tada je pukovnik Delić izdao naređenje da se po svaku cenu moraju držati položaji i da nema odstupanja. Artiljerija Vojske Jugoslavije habice 122 mm i 152 mm uz minobacače kalibra 120 mm značajno su pomogli u zaustavljanju agersije iz pravca Albanije.

U očajničkom pokušaju da probiju liniju napada NATO je 29. maja po prvi put upotrebio stratešku avijaciju bombardere B-52H. Do tad svakog dana smenjivalo se 5-6 talasa. Dana 31. maja u šest sati ujutro počeo je najžešći napad na Paštrik tačno u 6.30 minuta. Trajao je punih sedam sati, a u njega se uključila i avijacija NATO pakta koji je dejstovao avio bombama po Planeji.

Napadi terorista OVK, albanske artiljerije i NATO avijacije nastavljeni su 2, 3, 4 i 5. juna 1999. kada je u večernjim časovima operacija Strela doživela debakl. U cilju izvlačenja preostalih snaga agresorske snage su povremeno dejstovale minobacačima do 13. juna.

Ukupni gubici

Vojska Jugoslavije je od 26. maja do 5. juna imala 25 mrtvih i 126 ranjenih boraca. Procene govre da su teroristi OVK imali 800 mrtvih. Granicu je ukupno napadalo oko 4.000 terorista a prostor je branilo od 900 do 1.000 boraca. Strateška avijacija SAD sa bombarderima B-52H 14 puta bombardovala je položaje Vojske Jugoslavije.

(Pančevac/Tvfront)

PANČEVCI JAVLJAJU: Roda doletela na Novu Misu i to na vrtić Petar Pan! Donosi nam dobre vesti!

SAOBRAĆAJNA NESREĆA KOD KOVINA: Motorista sleteo sa puta, poginuo na licu mesta