DEKAN O SAMO JEDNOM BRUCOŠU NA FIZICI: Student će morati da sluša predavanja sam, ovo se nikada pre nije desilo!
Oglasio se dekan fakulteta u Beogradu gde se na smer „fizika“ prijavio samo jedan student.
“Nikada se do sada nije desilo da imamo samo jednog brucoša na katedri. Jako mi je žao što će neka predavanja morati da sluša sam, ali nema drugog izbora, ne smemo da dozvolimo da se ugasi Opšta fizika jer bi u tom slučaju buduće generacije ostale bez nastavnika, a govorimo o jednoj od bazičnih nauka, koja ne sme da nestane iz škola. To moramo da sprečimo i da shvatimo konačno da je situacija sa nastavničkim smerovima na fakultetima alarmantna”, naglašava profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U ovoj visokoj školi još 2015. počeo je pad upisa na nastavničke smerove, ali ove godine je nisko interesovanje oborilo sve rekorde.
„Nismo iznenađeni slabim odzivom jer ovo je već osma godina kako taj trend pada. Ipak, samo jedan brucoš na smeru je tuga. Na nastavničkim smerovima na svim fakultetima je loše interesovanje, ali na fizici je traumatično. Prošle godine desilo se da je na Univerzitetu u Novom Sadu samo jedan brucoš upisao odsek za fiziku, a to se, evo, sada dogodilo i nama.Ovaj student imaće sve predmete, ništa neće biti izbačeno, a slušaće zajedničke predmete sa kolegama sa drugih smerova. Ipak, pojedine, one koji su samo na Opštoj fizici, nažalost, moraće da sluša sam. Ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao imaćemo ozbiljan problem, a svi znamo šta je razlog tome. Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici, da rade u školi, jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva“, objašnjava prof. Belča.
Sledeći, ključni potez je – na državi.
„Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju. Nastavničke smerove mora da podrži država, tako što će ih podići na viši nivo. Ljudima koji žele da rade u školama u manjim mestima u zemlji, i u selima, država mora da obezbedi stambeni prostor, uslove za rad i veće plate.Mora se vratiti dostojanstvo učiteljima i nastavnicima. Nekada su to bile profesije za ponos, ljudi su imali poštovanja prema onima koji spremaju buduće generacije, koji im prenose bazična znanja, koji formiraju nove naučnike, profesore, lekare, sudije… Država se nekada brinula o nastavnicima. Ljude bi slali da žive u određene delove zemlje, da obrazuju decu, ali su dobijali za to i dobre plate i prostor za život, njihove porodice bile su obezbeđene. Danas je, nažalost, u Srbiji, ali i u većem delu sveta, rekao bih, nastavnik gotovo nevidljiv“, dodao je profesor.
Fizika je jedan od najdeficitarnijih predmeta u Srbiji.
„Matematika i informatika su u istom sosu sa nama. Na sreću, ima još nastavnika u Srbiji koji ne odustaju, bore se za svoju profesiju, učenike, ali i za nauku i znanje. Moja supruga je matematičar i često radi i po 18 sati dnevno. Uči đake, sprema ih za takmičenja, vodi na ekskurzije, prima roditelje, razgovara sa njima, daje sve od sebe da ta deca iz škole izađu spremna za dalje obrazovanje, ali da budu dobri i edukovani ljudi na koje će društvo moći da računa, ali i oni sami na sebe. Fiziku, kao osnovnu nauku, ne mogu da zamene kompjuterske igrice ili neki izmišljeni predmeti koji nose naziv „nauka“. Deca moraju učiti čistu fiziku, a časove treba da drže ljudi koji su studirali i završili fiziku, a ne „nešto slično“. Srbija je iznedrila naučnike koji mogu da rade bilo gde u svetu i uvek su među najboljima, ali nemamo nastavnike i to je strašan problem“, naglašava profesor Belča.
Učenici u Srbiji upisuju fakultete koje mogu da iskoriste kao odskočnu dasku za dalje, za bekstvo iz svoje zemlje.
„Nama deca beže iz države i traže fakultete i obrazovanje koje će im to omogućiti. Ne možemo zabranjivati učenicima da upisuju određene smerove,ali treba da ih podstičemo, motivišemo i na nastavničke. Nove generacije stižu, deca su željna znanja, ali ako nema pravih nastavnika da im prenesu to što znaju, krenuće stranputicom, a naše društvo tako odlazi na put bez povratka, koji je poguban.“
Na Opštu fiziku je u školskoj 2023./2024. godini upisan jedan brucoš na otvorenih 25 mesta.
„Nemamo podatke koliko ima nastavnika fizike u Srbiji, odnosno koja je njihova prosečna starost i koja je dopuna potrebna, kako bi naredne generacije imale časove. Ako država ovog trenutka krene sa novom politikom u vezi nastave i ako ovo shvati kao crveni alarm koji upozorava na opasnost od urušavanja i ovo malo sistema što nam je preostalo, onda se možda nešto i promeni, možda i imamo šanse. Međutim, ako se to sad ne dogodi, ne smem ni da zamislim šta nas tek čeka“, apeluje profesor Belča.
Na naš fakultet, ističe on, dolaze najbolji učenici iz gimnazija i svih srednjih škola u zemlji, a fiziku upisuju oni koji gaje ljubav prema ovoj nauci.
„Ovo je jako težak fakultet i upisuju ga oni koji žele da uče. Kada diplomiraju, osposobljeni su da rade bilo gde u svetu, ali i kod nas, mogu da se bave čistom fizikom ili da rade u bankama ili na berzama, jer znaju fizičke modele koji se svuda primenjuju. Nažalost, niko neće u školu da drži deci časove i priprema nove fizičare“, sa tugom u glasu priča profesor.
Podsetimo, dekan Fizičkog fakulteta jedan je od osam dekana koji su predložili ključne metode za spas srpske prosvete, a među njima su stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima. Oni su se okupili kako bi našli rešenje za gorući problem našeg školstva – nedostatak nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju nastavnici srpskog, fizike, matematike, geografije, biologije, hemije…
„Platforma je išla preko Univerziteta, a posle dugo vremena je konačno stigla i do Ministarstva prosvete. Mislim da njima, u ministarstvu, nije lako da rešavaju ovaj problem koji godinama raste, jer nemamo sistem koji bi podržao bilo kakvo rešenje. Ne može ministarstvo samo da reši sve, ne može to jedan čovek, iako neko mora da se založi, od nekoga mora da se počne, potrebna nam je osoba koja će da odabere ljude koji će uraditi određeni posao i da se potom uključi čitav državni aparat. Najvažnije je pitanje nas i generacija koje stižu u ovu neizvesnost. Činjenica je da nama ne treba armirani beton, ni gvožđe, ni zgrade, nego živi ljudi, samo nam oni nedostaju“, zaključuje dekan Fizičkog fakulteta, profesor Belča.
(Pančevac/Mondo/Nova)