POPIS U PANČEVU: Sve manje stanovnika, sve više kvadrata

U jednom stanu u Pančevu 1971. u proseku su živela skoro četiri čoveka, a 2022. samo nešto više od dva. A procentualno od 2011. do 2022. godine u novogradnji najviše povećan broj trosobnih i četvorosobnih stanova.

09:00

16.07.2024

Podeli vest:

Pančevac / Milan Šupica

Rastu kvadrati po „licu” u svakom stanu – pokazuju popisi i u Pančevu, možda i zato što nas je sve manje. A i „svoja soba” već je deo uobičajenog komfora. Da li su onda znaci „dobrostojeće familije” postali „američka kuhinja” i ogromno kupatilo, o tome statistika zasad ne izveštava. Ali zato beleži da su 2022. u našem gradu bila 474 stana bez ikakvog kupatila.

Kada neko kaže da neki stan nema ni nužnik, sigurno ćete pomisliti da je u pitanju „teška socijala”. I verovatno da jeste. A takvih „stanova”, prema popisu iz 2022. godine, u Pančevu ima 294. Tome treba dodati da još 219 stanova ima nužnik „bez ispiranja”, što bi u prevodu značilo da je reč o onome što zovemo „poljski ve-ce”. Ne treba tu posebno pametovati o higijeni koja je dostupna našim sugrađanima koji žive u takvim stambenim jedinicama. Ipak, dobro je to što je od 2002. godine broj stanova koji nemaju ni nužnik značajno smanjen, jer tada ih je bilo skoro 4.500.

Prosečno bar 20 kvadrata po glavi

O porastu komfora govori i to što se povećava broj kvadrata na kojima možemo da se baškarimo. Bar u proseku. Za samo dvadeset godina, od 2002. do 2022, kako govore podaci s popisa Republičkog zavoda za statistiku, u Pančevu je sa devet na jedan odsto opao broj ljudi koji su u svom stanu mogli da za sebe računaju na samo do 10 kvadratnih metara. Smanjen je i broj „lica u stanu” kojima pripada „samo” 20 kvadratnih metara, dok je značajno skočio broj onih na koje otpada 40 (pogledati grafikone).

Sve veći prostor u stanu bio je i razlog da Republički zavod za statistiku od popisa 2011. godine u podatke ubaci čak i one koji samo za sebe imaju i više od 60 kvadratnih metara. I, istina, stanovi su nam u proseku sve veći, o čemu je „Pančevac” već pisao, pa i o tome da su pančevačke porodice sve malobrojnije. U jednom stanu u Pančevu 1971. u proseku su živela skoro četiri čoveka, a 2022. samo nešto više od dva. To znači, jednostavno, da za veći prostor u stanovima možemo da zahvalimo i tome što ima sve veći broj samaca i sve veći broj familija sa po jednim detetom ili čak bez dece.

Komfor prema guberu

Ipak, podatak da je procentualno od 2011. do 2022. godine najviše povećan broj trosobnih i četvorosobnih stanova u novogradnji govori i o tome da se naš odnos prema tome šta je komfor menja.

Nešto starije generacije sigurno pamte vremena kada je znak toga da li je neka porodica dobrostojeća bilo to da li deca imaju bar svoju sobu. S vremenom, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, to je već postalo standard čak i za radničku klasu. Težilo se tome da porodice sa decom „dobiju” dvosoban stan da bi mlađarija imala svoj prostor. A osamdesetih godina osvojićemo još jednu stepenicu – dobrostojeći na stambenim rang-listama mogli su da računaju da će na račun toga da li imaju decu različitog pola dobiti bodove za stan sa još jednom dodatnom sobom. Tako je statusni simbol tada postalo da se ima trosoban stan, dok su dvosobni ostali rezervisani za „radničku klasu”. A kao legenda se među narodom tada prepričavalo da direktor „Geneksa” ima čak petosoban stan.

Međutim, „socijalistička buržoazija” će tokom raspada zemlje postati ona „prava”, pa će na osnovu onoga šta je stekla, ovako ili onako, određivati sopstveni „guber” i kada je stambeni prostor u pitanju. Ako ništa drugo, dobro je bilo što smo iz rečnika izbrisali termin „dobijati stan” jer se oni ni do tada nisu „dobijali”, pošto ih je radnička klasa dobrano platila i isplatila kroz stambene dinare na plate, koje su neki, ako je dvoje radilo u porodici, davali i po 70 godina.

Kako su rasli kvadrati, rastao je i broj građana koji su mogli da računaju bar na pola sobe, ili na celu sobu, za sebe, što pokazuju uporedni podaci s popisa iz 2011. i 2022. godine (videti grafikon). Sigurno je da je danas i deci dostupnija sopstvena soba, pa čak i starijim ukućanima, ako su kojom zgodom ostali da žive u zajedničkom domaćinstvu.

Da bude jasno, „soba” je „prostor unutar stana koji je okružen zidovima, koji se prostiru od poda do plafona ili krovnog pokrivača, u visini od najmanje dva metra iznad poda, dovoljne veličine da sadrži krevet za odrasle (najmanje četiri metra kvadratna)”. Ali kada je kuhinja u pitanju, popis dozvoljava da se takvima nazovu i prostori ispod četiri kvadratna metra. Valjda i to govori o nasleđu „socijalističke gradnje”, gde je i kupatilima i kuhinjama bilo posvećeno tek nekoliko kvadrata, ili ono što ostane kada se rasporede sobe.

Tek poslednjih godina su čak i oni koji sami grade svoje kuće shvatili da u tim kuhinjama posebno žene provedu dobar deo svog života, pa i da je za komfor i u tom delu stana potreban malo veći broj kvadrata. Ali iako popis ne beleži razlike u kuhinjama iznad četiri kvadrata, sociolozi bi sigurno potvrdili da je danas jedan od znakova da je neko dobrostojeći i veličina kuhinje. Možda ti Ameri preteruju, ali koliko ste puta čuli poslednjih godina: „Jao, pa on ima pravu američku kuhinju u kući. Na ugao!”

(Pančevac / N. Simendić)

SA POPISA PANČEVACA Manje katolika i protestanata

POPIS 2022. U PANČEVU: Fakultetsku diplomu u džepu ima sve više Pančevaca, opada broj neobrazovanih, a nepismena uglavnom starija populacija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.