Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetu mučenicu Juliju i Svetog sveštenomučenika Atinogena.
Sveta mučenica Julija devica, rodom iz Kartagene, od znamenita je roda. Kada Persijanci pokoriše Kartagenu, mnogi narod bio je odvučen u ropstvo. I sv. Julija je bila uhvaćena i zarobljena i dopade u ruke nekom trgovcu u Siriji. Taj trgovac beše neznabožac. Vidjevši Juliju kao hrišćanku on je savetovao više puta da se odrekne Hrista i postane jednoverna s njim, ali Julija nikako na to nije želela da pristane. Pa kako Julija beše verna i pouzdana u službi, to je trgovac ostavi na miru i ne govoraše joj više o veri.
Jednom trgovac natovari lađu robom, uze Juliju sobom, i krete morem u daleke strane zemlje radi trgovine. Kada stigoše na Korziku, beše neki praznik neznabožački, i trgovac se pridruži skvernom žrtvoprinošenju, a Julija osta u lađi plačući što toliko ljudi žive u glupoj zabludi i ne poznaju istinu.
Odsekoše joj grudi i baciše na neki kamen, a po tom raspeše je na krst, na kome sv. Julija predade duh svoj Bogu. Njena smrt je objavljena Božjim monasima na obližnjem ostrvu Margariti (ili Gorgoni), i oni pređu i česno sahrane telo mučenice.
Mnoga čudesa pojavljivala su se na grobu sv. Julije kroz vekove, a i ona se sama nekima javljala iz onoga sveta. Česno je postradala u VI veku.
Posle mnogo godina htedoše verni sazidati novu crkvu, na jednom drugom mestu, u čast svete Julije, pošto stara crkva je bila i tesna i oronula.
Odneli su kompletan materijal na mesto gde su hteli da grade, ali noću uoči onog dana kada su nameravali da temelj polože, sav materijal biješe nevidljivom rukom prenet do one stare crkvice.
U nedoumici ljudi opet preneše materijal na ono novo mesto, ali se opet dogodi isto.
Noćni čuvari su se zaklinjali da su videli neku presvetlu devojku kako na belim volovima prevozi materijal ka staroj crkvi.
Iz ovoga razumeše svi, da sv. Julija ne želi da joj se crkva zida na drugom mestu, te porušiše staru crkvu, i na tom istom mestu podigoše novu.
Sveštenomučenik Antinogen bio je episkop u Sevastiji, u Jermeniji. Živeo je u jednom manastiru blizu grada, sa 10 svojih učenika. U vreme gonjenja pod carem Dioklecijanom, u Sevastiju dođe opaki mučitelj Filomarh i mnoge hrišćane pobi. Kada uhvati Antinogena, sa njegovim učenicima, reče mu da prinese žrtvu idolima, da ne pogine kao ostali hrišćani.
A Antinogen mu reče: „One koje ti nazivaš poginulim nisu poginuli, nego su na nebesima i likuju s angelima“.
Košuta, koju je milostivi Antinogen svojom rukom hranio, prišla mu je prolevajući suze. Dok su ih mučili raznim mukama, javljao im se anđeo Božiji. Svi su mačem posečeni, najpre sveštenici i Antinogenovi satrudnici, na kraju i sam Antinogen. Postradali su 311. godine.
(Pančevac)
