Ni drugi pokušaj uvođenja školskih uniformi nije prošao u Srbiji! O đačkim keceljama je bilo reči pre više od šest godina, kada je Ministarstvo prosvete iznelo inicijativu, ali su škole i roditelji ostali nemi na ovaj predlog.
Ova tema se ponovo našla na dnevnom redu pre nekoliko meseci, kada je ministarka za brigu o porodici i demografiji Milica Đurđević Stamenkovski ponovo pokrenula pitanje uvođenja đačkih uniformi u osnovnim školama, odnosno inicijativu da se otvori dijalog o ovoj temi.
Pančevačke škole se nisu odazvale pozivu, pa đačke kecelje nisu ponovo postale sastavni deo školskog aksesoara u našem gradu. Masovnost je izostala, odnosno pre bi se moglo reći da je reč o statističkim greškama, jer se svega nekoliko škola u Srbiji odazvalo pozivu dvaju ministarstava. Naime, nakon poziva jedne ministarke usledila je i inicijativa dr Slavice Đukić Dejanović, ministarke prosvete.
Čak je Ministarstvo prosvete podsetilo, u dopisu upućenom školama na početku školske godine, da je nadležnost uniformisanja škola isključivo posao obrazovno-vaspitnih ustanova.
Očigledno je da pokušaji dveju ministarki nisu urodili plodom. Potreba uvođenja školskih uniformi u obrazovni sistem „kako bi deca osetila red” ili ideja da će zbog kecelja đaci „zavoleti odlazak u školu” nisu ubedile najvažnije aktere u školskom sistemu – nastavnike, decu i roditelje.
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski, pokrećući inicijativu za uvođenje đačkih uniformi, istakla je da se nikom ništa ne nameće, niti je cilj da „bilo koga uniformišemo, ali treba da postoji red, da deca osete red. Deca u redu koji se uspostavi bolje funkcionišu, bolje odrastaju, bolje su im navike, imaju neka pravila koja poštuju. Kada vi naučite da poštujete određena pravila, vi se u životu daleko odgovornije ponašate”. Ministarka je otišla korak dalje, pa je tada za „Tanjug” izjavila da je škola kao institucija izgubila ugled, zbog čega smatra da bi trebalo razmotriti da svaka škola ima svoju himnu, grb, uniformu, svoja obeležja, kako bi deca koja idu u tu školu nju zaista i volela.
Brendiranje škola?!
Zanimljivo je da su škole bile u obavezi da definišu slogan svoje obrazovne ustanove, ali ni ovaj predlog nadležnog ministarstva nije zaživeo. Po svemu sudeći, istinsko povezivanje đaka i roditelja s matičnom školom još uvek je daleko, a grbovi, uniforme i himne ne mogu zamaskirati činjenicu da je glavni razlog raskidanja tajne veze pre svega to što se u školama konstantno dešavaju slučajevi brutalnog nasilja nad učenicima i nad zaposlenima.
S druge strane, nije zgoreg reći da na Zapadu, gde je prisutna uniformisanost, školska kecelja nije uvedena s ciljem podsticanja socijalne jednakosti, već zbog brendiranja škole i da bi se pokazala pripadnost određenoj školskoj zajednici. Nekada su deca pripadnost školi iskazivala na školskim takmičenjima. Bilo je suza zbog neulaska u košarkaški ili rukometni tim, ali i neizmerne sreće i ponosa kada je na velikom odmoru, u holu, direktor pred đacima, hvalio uspeh „našeg školskog tima” na opštinskom takmičenju. Pravi rivalitet pančevačkih škola izgubio se s nestankom pripadnosti i zajedništva, a znanje i veštine su skrajnuti u drugi plan! Stoga je i elitizam obrazovno-vaspitne ustanove dobio savim drugu dimenziju – materijalnu i statusnu!
(Pančevac/Z.S)
SEFKERIN: Kik boks klub Dragon osvojio tri zlata i dva srebra na Trofeju Beograda 2024
