Ima mnogih čudesa vezanih za Opovo. Od toga da im je Beograd, umesto Pančeva često bliži i srcu draži, pa do toga da iz Pančeva poslednji autobus put ove varošice kreće 15 minuta posle ponoći. Valjda za povratak radenika ili mlađanih Opovčana koji se provode u BIG-u, jer teško da će se neko odavde tamo zaputiti zarad noćnog provoda. Ali, zato, ako biste da odete na ručak, na primer, u „Čardu Opava“, na riblju čorbu ili paprikaš, ili da se kulturno uzdignete posetom Galeriji „Jovan Popović”, drumom ćete tamo stići za pola sata autom, a autobusom za pedesetak minuta.

Kao da je bog tamo rekao doviđenja. Važi to za mnoga mesta u najbližem nam južnom Banatu. Fijakeri su otišli u istoriju, ni čamcima se, ni onamo kuda neka voda ide, više niko ne prevozi, šinobusi se rasklimatali, pa su i ukinuti, a preduzetnici, novi vlasnici javnog prevoza, vajde nemaju da do mnogih mesta voze. Ali, sudeći po mogućnosti dolaska do Opova, tu je situacija posvema drugačija.

Ponoćni prevoz do Opova

Jer, ako se u Opovo zaputite, udaljeno nešto više od 40 kilometara od Beograda i nešto više od 30 kilometara od Pančeva, možete tamo stići samo drumskim putem, osim ako nemate svoj aeroplan ili čamac, ali ne mnogo velik, jer Tamiš često usahne, čim zafali vode za hidroelektranu „Đerdap”. U svakom slučaju, do tamo pruge nema, pa ni voza. Naravno, ako ste puni kondicije i imate dobar bicikl, možete tamo i na dva točka. Ali o tome nekom sledećom prilikom.

Nekada se Tamišom više ploviloFoto: Pančevac / R. Đerić

Ono što treba istaći na samom početku svakako je to što, ako kojim slučajem neki meštanin Opova zaglavi u provodu u Pančevu, može da autobusom krene kući i 15 minuta posle ponoći, o čemu, moraćete priznati, stanovnici naselja u Pančevu mogu samo da sanjaju.

– Sa drugaricom sam bila u BIG-u, pa sada idemo kući. Vikend je pa je red da se provedemo jer ovde nam je i društvo pošto u Pančevu idemo i u srednju školu. Ponekad dođemo sa mojim starijim bratom koji nas doveze autom. Ali, ako vozi, ne sme da pije, pa često koristimo i autobus – rekla nam je Ana koju smo sreli kod pančevačke autobuske stanice u prošli petak.

Ispričala nam je da mnogi silaze i usput, a da u sitnije sate autobus koriste i oni koji rade popodnevnu smenu u Pančevu.

I dok poslednji autobus iz Pančeva put Opova, koji prolazi kroz pančevačka sela Jabuku i Glogonj, a zatim preko Sefkerina do Opova, kreće u 15 minuta posle ponoći, prvi jutarnji je u 4 sata. A onda, manje više, na svakih sat vremena sve do pola 10, pa onda tek 10 minuta posle podneva. Ima ih dovoljno i u toku popodneva. A oni koji bi da se od Opova u Pančevo vrate, ako su tamo otišli na izlet, a auto nemaju, mogu da u poslednji autobus sednu i u 20 minuta posle 11 uveče. O takvim polascima za svoja naselja mladež iz Pančeva može samo da sanja.

– Zadovoljni smo prevozom iz Pančeva, ali voleli bismo da i iz Beograda ima neki kasniji autobus – vajkala nam se, ipak, Ana, jer, kako kaže, u prestonici ima dobrih mesta za izlazak.

Bliži Beogradu nego Pančevu

A od Opova do Beograda stiže se „Lastom”. Zarana, oko pola 5, kreće prvi autobus. Ali iz Beograda se očigledno na rad ne dolazi do Opova, pa je prvi prevoz iz glavnog grada tek u 6 sati, a sledeći u pola 10. Ipak, kako svedoče naši sagovornici, javnim prevozom koriste se, uglavnom učenici, studenti i radnici. Izletnici i namernici stižu do Opova stižu i iz Opova odlaze svojim automobilima.

– Slabo kod nas u „Čardu Opava“ dolaze ljudi iz okoline. Uglavnom su u pitanju Beograđani. Čak i Pančevaca ima malo. Ranije su češće dolazili čamcima,. Ako ništa drugo, tako su mogli su da piju – uz šeretski osmeh priča nam vlasnik Čarde i Marine „Opava” Ilija Popović.

Ilija Popović u svojoj čardi uglavnom gosti BeograđaneFoto: Pančevac / R. Đerić

I istina – Pančevci kao da za bližu okolinu mnogo ne mare.

– Išao sam samo jednom do Vršca na izlet, ako ne računam nekoliko kupanja na Belocrkvanskim jezerima. Nisam o tome razmišljao da bi negde i u okolini mogao da odmorim oči u zelenilu – svedoči mi Bane, vlasnik kafića iz Pančeva.

Zato su Beograđani, po svedočenju vlasnika ugostiteljskog objekta iz Opova, Ilije Popovića, njegovi redovni gosti, posebno tokom letnjih meseci. Kod njega iznajmljuju kamp-kućice ili prostor za šatore. A u Sefkerinu naselili su i Tamiš na splavovima, besplatno. Valjda im je zato dovoljno i to što linija 110 GSP-a, od Padinske skele, stiže samo do stanice „Obala Tamiša” svega nekoliko stotina metara od mosta na Tamišu koji deli „srbijansku” i „banatsku” stranu.

Obilaznicom preko Opova jeftinije za „velike kamione“Foto: Pančevac / N. S.

Ali neobični putnici namernici iznenadili su našu ekipu na Sefkerinskm mostu, sa „banatske strane”. Most se dobrano zatresao jer u pitanju su bili šleperi. Učinilo nam se da je ovaj most, izgrađen za 18 meseci pošto se stari 2008. srušio, suviše krhak da istrpi takve grdosije. Ali, ko će ga znati, ako je do sada opstao, valjda će i nadalje.

(Pančevac – Nevena Simendić sa saradnicima)