Služba „Zoohigijene” posluje u okviru Javnog komunalnog preduzeća „Higijena” sa osnovnim zadatkom, regulisanim zakonima, da hvata napuštene pse s javnih površina i smešta ih u prihvatilište u Vlasinskoj ulici.

Ta služba sa svojih svega desetak zaposlenih godinama nastoji da rešava probleme sa životinjama na ulicama grada i devet naseljenih mesta, ali i da im obezbedi što je moguće bolje uslove u smeštaju.

A kako to izgleda na licu mesta, uverila se i ekipa „Pančevca”.

Tamo nas je dočekao zamenik šefa službe „Zoohigijene” Vladimir Zec, koji je na početku istakao da je gradsko prihvatilište registrovano samo za pse.

– Obično građani pomisle da mi zbrinjavamo i mačke, ali mi nismo zaduženi za mačke, niti imamo prostora za tako nešto. Inače, kapacitet naših objekata u Vlasinskoj ulici je do 100 odraslih pasa, što je skoro uvek popunjeno. Kada je reč o uslovima u kojima su životinje smeštene, oni su, po meni, dobri, to jest pristojni, jer sam obilazio razna prihvatilišta, pa mogu da napravim poređenje. Da se razumemo, ovo nije pansion u kom vlasnici ostavljaju pse dok su na odmoru, ovo je mesto za životinje s javnih površina koje su često veoma lošeg zdravstvenog stanja. Neki ljudi, kada nam dođu, imaju zamerku da su nam psi mršavi. Sasvim je logično da, ako smo juče sa ulice uzeli psa koji je mršav, on danas ne može biti u idelnom fizičkom stanju – navodi Vladimir Zec.

Prema njegovim rečima, ova služba ima obaveze određene propisima koje ispunjava maksimalno.

– To znači da svaki pas koji uđe kod nas u prihvatilište mora da bude obeležen, to jest mikročipovan, i to u prvom momentu na JKP „Higijena”. Posle toga, ako se ispostavi da je to vlasnički pas, uradimo prečipovanje s nas na vlasnika ili na nekoga ko hoće da ga udomi. Životinje se vakcininišu protiv besnila, čiste od unutrašnjih i spoljnih parazita, a ako je potrebno, šalju na lečenje. U slučaju da je pas povređen, udario ga je auto ili tome slično, tu onda idu čak i operacije. Primera radi, mi ovde imamo psa s tri noge kom je, nakon što ga je udario auto, morala da bude amputirana noge. Ta ženkica je sada naša maskota, a mi je u šali zovemo Neparica – kaže Zec.

On dodaje da se boksovi za boravak pasa redovno čiste, životinje imaju redovne obroke, a za štence i bolesne, koji ne mogu da jedu granule, koristi se konzervirana hrana.

Treba istaći da postoji program kontrole napuštenih pasa na teritoriji grada Pančeva, kojim su obuhvaćene i mačke.

– Taj program podrazumeva da kada psi provedu 30 dana u prihvatilištu, moramo da vidimo šta ćemo dalje s njima. Ako u tom periodu ne možemo da pronađemo vlasnika, onda gledamo da ih udomimo, a ako ne možemo ni to, onda ide vraćanje na stanište, pod uslovom da životinja nije agresivna. Bitno je istaći da svaki pas koji dođe ovde ima svoj zdravstveni karton, u kom stoje slika, mikročip, zatim datum kada, gde i na koji način je uhvaćen, kakav mu je karakter, da li je agresivan, ujedljiv, miran… Tu je sva prateća dokumentacija, kao što sam rekao, kad je dobio vakcinu, da li je lečen, sve bukvalno kao da imamo čoveka u bolnici. Kao što rekoh, ukoliko je pas ispoljavao agresivnost, a nije nikog ujeo, ne možemo opet da ga vratimo ispred neke škole, recimo. Onda gledamo da takve pse izmestimo na neku drugu lokaciju, ali je bitno da se vrate na stanište na kom postoje potencijalni hranitelji. Kako su oni čipovani, vakcinisani i sterilisani, ne mogu da se razmnožavaju i uvećavaju populaciju napuštenih pasa. S druge strane, imamo velike pse, kao na primer kangale, šarplanince, pitbulove, koje ne možemo da vratimo, recimo, u centar grada, pa ih moramo držati ovde do udomljenja i oni nam tu, da kažem, zauzimaju mesta – priča zamenik šefa „Zoohigijene”.

Kada je reč o udomljavanju, po pravilu, kaže Zec, prvo idu mlađi psi.

– To je, po meni, neka predrasuda, da ljudi, kada udomljavaju, gledaju da to bude štene. Lično, nikad ne bih uzeo psa mlađeg od šest ili devet meseci, jer tu su, pored ostalog, i zarazne bolesti koje moraju da prođu. A kada prođe taj period, dobijate formiranog psa, koji je lakši za održavanje nego mladunci. No, po pravilu, štenci se brže udomljavaju, a ta dinamika je otprilike u proseku tri do četiri psa nedeljno. Mi koristimo društvene mreže, objavljujemo sve pse i to veoma pomaže da ljudi vide, a u tom smislu dobro dođu i medijske akcije, poput ove koju godinama sprovodi i „Pančevac”. Ima svakakvih slučajeva, kao i kada se neko sažali pa uzme hendikepiranog psa – ističe on.

Zec ipak napominje da to nije ni blizu dovoljno da bi problem bio rešen.

– Možda udomimo maksimalno 10 odsto pasa koji uđu u naše prihvatilište, što znači da 90 odsto njih ostaje, a dolaze nam novi i novi. Kao što rekoh, imamo ograničene kapacitete, pa moramo što više tih pasa da pustimo nazad na ulicu. I onda nam ljudi govore: „Šta, došli ste, uhvatili, pa ste ih opet pustili?!” Međutim, to je zvaničan plan po kom mi moramo da radimo. S druge strane, neko priča da mi ubijamo pse. S tim u vezi naglašavam: nema masovne eutanazije. Evo, prošle godine smo bili prinuđeni da uspavamo ukupno sedam pasa, na oko 650, koliko ih je prošlo kroz prihvatilište. I tu je bilo teških slučajeva, jednog je kamion udario, drugog auto i bukvalno im je bila slomljena kičma, pa im nije bilo spasa i samo bi se jako mučili. Bila su i tri štenca koja su imala neizlečivi štenećak, kao i dve mačke takođe teško povređene. Znači, eutanaziju primenjujemo samo u situaciji kada lečenje ne daje nikakvog efekta. I to je baš, baš mali procenat, dok većina živi u mnogo boljim uslovima nego na ulici, ali i kod mnogih vlasnika – poručuje zamenik šefa „Zoohigijene”.

On podvlači da svi psi koji se vraćaju na stanište moraju da budu sterilisani, čipovani, vakcinisani, da se ne bi dalje razmnožavali i pravili problem.

– Pominjali smo mačke, za koje nemamo objekte i nismo registrovani za smeštaj, ali kao što napušteni psi predstavljaju problem, problem su i mačke. Zasad to rešavamo kao kod napuštenih pasa, sterilišemo ih i vraćamo na stanište u saradnji s hraniteljima. Takođe je bitno da se sterilišu i vlasnički ljubimci, pod uslovim da ljudi koji ih drže to žele. Javljaju se sugrađani koji imaju tu svest, mi im onda izlazimo u susret i kada je reč o hraniteljskim psima i mačkama – naglašava Zec.

Na kraju, on podvlači da postoje zakoni, koji nisu toliko loši, ali se ne sprovode.

– Prvo, zakon je jasan da svaki vlasnički pas i mačka moraju biti čipovani i vakcinisani, a manje od 50 odsto vlasničkih životinja je vakcinisano i čipovano. To je katastrofa, jer to je kao kao kad bismo vozili vozila koja nisu registrovana. Pritom je to zakonska obaveza, postoji i kazna za to, što nažalost niko ne sprovodi. Znači, kada bi svaki vlasnički pas bio čipovan, vlasnik bi razmišljao o tome da ako se njegov pas nađe na ulici, znaće se da je on vlasnik i snosiće posledice. Dakle, problem napuštenih pasa je definitivno neodgovorno vlasništvo. Primera radi, mi ovde bukvalno svake nedelje imamo na kapiji kutije sa štencima – poručuje zamenik šefa „Zoohigijene”.

Deset zaposlenih na hiljade slučajeva

Služba „Zoohigijene” radi sedam dana u nedelji, jer svakog dana psi moraju da budu nahranjeni, po potrebi lečeni, da im bude čisto…

– Aktivni smo radnim danima od sedam do 19, a vikendom imamo dežurstvo od sedam do 12. Pored hranjenja i čišćenja, psi čak moraju da se šetaju, da se istrčavaju, da ne dođe do eventualne atrofije. Inače, ova služba broji desetak zaposlenih i to su veterinari i veterinarski tehničari. Imamo dve osobe koje rade administraciju za svakog psa, veoma bitnu i obimnu, jer sve mora da se poklapa. A dužimo grad i devet naseljenih mesta, što je ogromna teritorija. Pritom, osim hvatanja i smeštanja pasa, mi smo zaduženi za životinjske leševe, što je takođe veliki problem – navodi zamenik šefa „Zoohigijene” Vladimir Zec.

(Pančevac/J. Filipović)

„Higijena”: Radnici čiste sneg, prati se prognoza

JKP Higijena: Evo kako je protekla oktobarska akcija