Tek novi milenijum, bar kad su Srbija pa i Pančevo u pitanju, ženama će doneti višedecenijsku proklamovanu ravnopravnost u obrazovanju. U prvoj deceniji 21. veka po broju fakultetskih diploma prestići će muškarce, a trend koji je bio jasan već 2011. godine postaće sasvim očigledan na poslednjem popisu iz 2022. godine – više ili visoko obrazovanje imalo je 710.000 žena ili 24 odsto u odnosu na oko 570.000 muškaraca ili 21 odsto njihove populacije.

Pamet je na ženskoj strani

Onima koji još pamte vremena kada se nova „narodna vlast”, što zbog levičarskih uverenja, a što zbog potreba i za ženskom radnom snagom, borila da pobedi predrasude da je žena najkorisnija kao kućanica, neće biti čudan podatak da su na prvom popisu nakon Drugog svetskog rata u gradu Pančevu i njegovim selima živele svega 63 žene sa fakultetskom diplomom. Bilo ih je dovoljno tek da se i po imenu i prezimenu nabroje u članku osrednje veličine. Ali zato je milenijalcima, rođenim od 1981. do 1996, a pogotovo generaciji zed ili zumerima, rođenim od 1997. do 2012, mnogo bliže pameti činjenica da žene mogu imati i više diploma fakulteta nego muškarci. Za samo 74 godine, od 1948. do popisa 2022, broj akademskih građanki u Pančevu narastao je do 11.888.

Ipak, sve do 1981. godine razlika između broja najobrazovanijih žena i muškaraca se čak i povećavala. Do preokreta dolazi, po svemu sudeći, kada su do šanse da se školuju došpe bebi bumerke, rođene od 1946. do 1964, a posebno pripadnice generacije iks, koje u krštenici imaju godine od 1965. do 1980. Ništa ih nije moglo zaustaviti.

Za šta su žene sposobne samo kada im se pruži prilika, govori i to što su u poslednjih četvrt veka u Srbiji dobrano prešišale muškarce po broju fakultetskih diploma u džepu. Put je bio dugačak i za Pančevke – od 1948, kada smo imali samo 63 žene sa završenim fakultetom ili višom školom, do 12.000 građanki sa diplomom neke visoke ili više škole na poslednjem popisu. Ali po zaradi u džepu vrata dveri za žene su i dalje očigledno zamandaljena.

Razlog jeste promena stavova prema obrazovanju žena, ali i to što je fakultetska diploma za same žene postala polisa osiguranja zarad buduće samostalnosti, za koju su potrebne i pare. Mada, para i dalje nigde, jer najobrazovanije žene u Srbiji nemaju platu ni od 100.000, a muškarci s fakultetom u proseku zarađuju više od 130.000 dinara. Očigledno je da će za ravnopravnost i u zaradi morati da se izbori generacija zed, ili možda tek generacija alfa, to jest oni koji su rođeni posle 2012. godine.

Slično je i u svetu, što se tumači i time da su se muškarci premestili na unosnije karijerne alternative, koje ne traže mnogo grejanja stolice. Početnik vodoinstalater će sigurno i u Srbiji zaraditi bar 1.500 evra, a iskusniji majstor i više od 2.500, dok su keramičari za sve zanatlije doktori nauka. Ženama ostaje da se uzdaju u pamet jer za njih je skoro jedina unosna alternativa da se školuju. Jer kućna pomoćnica u Srbiji u proseku zarađuje oko 70.000, kasirke i prodavačice kod privatnika često nemaju ni toliko.

Ima nešto i u pismenosti

Da učenje ni za mlađi ženski svet nije bilo poželjno, dokaz je i to što je 1961. godine bilo više nepismenih žena u Pančevu nego 1948. Krivulja će naglo početi da pada tek posle 1981. A zbog starosne strukture uskoro će i oni postati statistička greška.

Ipak, poražavajuće je to da se situacija nije menjala željenom brzinom, to jest da se nismo mnogo potrudili da celokupno stanovništvo u međuvremenu naučimo bar svim slovima. Jer svima koji tvrde da smo najbolji, najlepši, najpametniji treba navesti, na primer, podatak da je u Francuskoj već 1900. godine 95 odsto stanovništva bilo pismeno. Taj broj smo mi u Srbiji dostigli tek pred početak ovog veka. Mada, nekima ni brojke ne vredi navoditi. Nedavno, kada sam jednom našem sugrađaninu „otkrila” podatak da žitelja Srbije ima svega šest miliona i sedamsto hiljada, a ne 12 miliona, kako je on mislio, spočitao mi je da sam „antisrbin” i „izdajnik”, a da je sajt Republičkog zavoda za statistiku, koji sam mu predočila na mobilnom, „izmišljen i lažan“. Prema tome, očigledno je da nešto ima i u funkcionalnoj pismenosti. Ali time se statistika ne bavi.

(Pančevac / Nevena Simendić)

(Od 18. februara list „Pančevac” počinje da objavljuje feljton „Žene iz pančevačkih sela – put od ‘Kike Bibić’ do diplome fakulteta” u kojem ćemo u šest nastavaka pratiti hrabri put žena iz pančevačkih sela – od vremena kada su mnoge od njih morale da pre svega pobede predrasude sredine da bi bar u večernjim satima išle na kurseve gde bi učile prva slova, pa do danas, kada su po broju fakultetskih diploma prevazišle muškarce. Nakon objavljivanja u štampanom izdanju tekstove ćete moći da čitate i na sajtu „Pančevca”. Feljton je sufinansiran i sredstvima iz Pokrajine na konkursu za podršku medijiskim projektima.)

Feljton: Put „jakih žena” od blagog osmejka do grohotnog smeha