Vera je bila prvi, a Vasa poslednji nosilac pančevačke štafete Titu

Štafeta mladosti „izum” je pančevačkih skojevaca, koji su svoje najlepše želje „najvećem sinu naroda i narodnosti” uputili godinu dana pre nego što to beleži zvanična istorija,  piše Politika.

Podaci koji menjaju sled kasnije opšte prihvaćene prakse nalaze se u Istorijskom arhivu Pančeva, ali i u svedočenjima samih aktera. Tako list „Naša reč” Industrije stakla Pančevo, u svom prazničnom broju 503 od 1. maja 1985. godine, donosi prigodan, za istoriju važan tekst pod naslovom „Pančevačka štafeta Titu”, u kom direktni protagonisti svedoče o tome kako je „izmišljena”, napravljena i nošena prva na Praznik rada 1945. godine.

U uvodu članka staklarskih novina navodi se da se to desilo na narodnom zboru u Vojlovačkoj šumi, „prvoj velikoj manifestaciji nakon oslobođenja”, i da su se „povodom Praznika rada okupile desetine hiljada Pančevaca i žitelja okolnih mesta”. Sa mitinga je upućena čestitka drugu Titu povodom praznika, a nosioci štafeta ispraćeni su porukom radnika da će ispuniti proizvodne planove. „Neposredni učesnici ovog događaja bili su tekstilna radnica, 16-godišnja Vera Vlajić (danas penzionerka) i Vasa Perin, sada rezač stakla u pogonu za proizvodnju automobilskih vetrobrana u Industriji stakla Pančevo”.

Tada mlada skojevka Vera, seća se, a novinar zapisuje, da je ideja potekla od pančevačke partijske organizacije. Staklarski radnik Mića Josipović dobio je zadatak da sa omladinom u gradu, na čijem je čelu bio Dejan Obradović, organizuje štafetu, te je uspostavljena veza i sa beogradskim omladincima. Na mitingu je govorio Dušan Bogdanov Senko i upućena je čestitka drugu Titu povodom 1. maja s porukom koja je pratila štafetu, da će radnici pančevačkih fabrika ispuniti proizvodne planove i da spremno dočekuju prvu petoletku.

„Ne znam otkud sam ja bila određena da ponesem palicu koju su napravili drvorezbari fabrike nameštaja ’Gaj’. Bila sam tada tkalja, dobra radnica. Pre toga učestvovala sam na prvoj omladinskoj radnoj akciji u zemlji na Crnom vrhu. Posle pretrčanih 500 metara predala sam štafetu drugoj grupi omladinaca i vratila se zboru u Vojlovici, gde smo pesmom i kolom proslavljali praznik”, pričala je penzionerka Vera, u svoje vreme 19 puta udarnica, učesnica prvog sleta udarnika Srbije i za svoj rad, u dva navrata odlikovana Medaljom i Ordenom rada.
Kolona omladinaca nastavila je duž pančevačkih ulica, koje su dan ranije „obučene”, kako se navodi dalje, u parole i poruke „Mir, sloboda, rad”, upućene Titu i partiji, Narodnooslobodilačkoj vojsci, bratstvu i jedinstvu. Tu priču nastavlja Vasa Perin, staklarski radnik, koji je sa Mićom Josipovićem pratio štafetu do obale Dunava, gde je, kako kaže, „most bio porušen”. Tog dana u Beogradu održavala se velika parada, a Beograđani su trebali da dočekaju pančevačku štafetu, što se nije desilo jer se nisu pojavili. Josipović tada određuje Vasu da ponese štafetnu palicu, rečima „da s njom mora stići do maršala”.

„Čamcem smo prešli reku, a onda sam onako u šortsu i atlet-majici, trčao današnjom ulicom 29. novembra, Takovskom i Kneza Miloša, do Slavije. Rečeno mi je da se na Trgu Dimitrija Tucovića priključim radnicima sa zastavama i tu potražim Mitra Bakića, predsednika Saveza sindikata. U defileu sam prošao kraj tribine na Terazijama na kojoj se nalazio drug Tito. Kasnije sam se vratio u sindikat i s Bakićem, kolima, štafetnu palicu preneo na Dedinje. Sve je bilo pripremljeno da je predamo Titu, ali je u međuvremenu kod predsednika došao jedan ruski viši oficir. Od tog časa on više nije mogao da nas primi. Predao sam štafetu jednom našem oficiru. Tek sutradan sam se vratio u Pančevo, gde su me sa nestrpljenjem očekivali”, ispričao je Vasa Perin poslednji nosilac prve štafete mladosti.

Tek kasnije omladina Kragujevca predlaže masovno štafetno trčanje širom Jugoslavije, a maršal prvu prima u Zagrebu 1946. godine. Ni pančevački omladinci se nisu izdvajali iz ondašnje ikonografije. I oni su se trudili da kao uzorni udarnici, napredna omladina i sportisti imaju postignuća, ne bi li bar nekoliko stotina metara poneli štafetu.

.

Bivši predsednik opštine Pančevo Vitomir Sudarski pričao je svojevremeno dopisnici „Politike” da je mnogo godina kasnije obišao izložbu štafetnih palica u Muzeju „25. maj” u Beogradu, uporno tražio onu prvu, izrezbarenu u orahovom drvetu i umetnički ukrašenu rukama Pančevca Geze Sabadoša, ali da je nije našao.

(Politika/Olga Janković)