Pančevo
PRED USKRS: Potrošnja po jajetu i jagnjiću
U nastavku obeležavanje pola veka Galerije savremene umetnosti sledi izložba ostvarenja iz poslednje decenije, vrednih za čitavu srpsku kulturu
Od večeras izložba „Nove akvizicije 2016–2026”
U nastavku obeležavanje pola veka Galerije savremene umetnosti sledi izložba ostvarenja iz poslednje decenije, vrednih za čitavu srpsku kulturu
Više od 50 dela 37 umetnika, koja su u vlasništvo pančevačke Galerije savremene umetnosti stigla u poslednjoj deceniji, biće izložena od večeras u sledećih mesec dana ili oko polovine koja je putem poklona ili uz pomoć Ministarstva kulture Galerija uspela da unese u spisak svog fundusa. Izložba se sastoji iz dva dela – najpre se u 18 časova otvara postavka u Galeriji Milorada Bate Mihailovća a potom u 19 sati i u Galeriju savremene umetnosti.
– Posle tri retrospektivne izložbe koje su za 40 godina rada Galerije priređene 2016. godine, povremeno smo tek izlagali dela koja uspevali da nabavimo. Zato je sada, za pola veka Galerije, za prvu izložbu akvizicija jedan od kriterijuma da neko delo bude izloženo bilo i to da do sada nije viđano – objasnila nam je osnovnu ideju vodilju svog izbora kustoskinja izložbe Ivana Markez Filipović, koja je i urednik za likovnu oblast u Kulturnom centru Pančeva, u čijem okrilju radi Galerija.
Galerija poseduje oko 490 dela, što skulptura i instalacija, tako i slika, grafika, fotografija… Većina je smeštena u nekoliko nusprostorija u sklopu Galerije Milorada Bate Mihailovića, a deo se nalazi i u ambijentima, po ulicama grada. Oko stotinak dela, ne krije Ivana zadovoljstvo, vredna i za srpsku likovnu umetnost, u Pančevo je stigo zahvaljujući novcu koji je Ministarstvo kulture dodeljivalo na konkursima za otkup.
– Veliku šansu da dođemo do nekih dela videla sam 2014, kada je Ministarstvo posle 13 godina raspisalo takav konkurs. Prioritet su bili umetnici s kojima smo sarađivali, koji su kod nas imali samostalne izložbe ili su bili deo nekih projekata, i to posebno oni čije nijedno delo nismo posedovali. Kao Gabriel Glid ili Zdravko Joksimović, koji je kod nas imao veliku retrospektivu… Htela sam i da upotpunim Kostu Bogdanovića, da zanovimo Blanušu. I kod Zvonimira Santrača smo uhvatili poslednji voz. Uslov je bio da delo ne bude starije od pet godina, a mogli smo i da naručimo neko koje će tek biti napravljeno. Najbolji primer za to je biletarnica Kulturnog centra, koju je poput instalacije osmislio Dragan Jelenković – kazala je za „Pančevac” Ivana Markez Filipović.
Iz fundusa na otvorenom: skulptura „Kretanje” Ljubomira Denkovića kretala se od hotela „Tamiš” do Gradske biblioteke Foto: Pančevac/N. S.
Da proceni vrednost dela u fundusu nemoguće je jer su na spisku slike i od pre četiri decenije pored kojih stoji cena od svega nekoliko hiljada dinara, ali Ivana smatra da se tu nalaze mnoga dela važna za celokupnu srpsku likovnu umetnost.
– Gledali smo da takva imena izložimo. Tu je, na primer „Šator” Radoša Antonijevića, koji je podobijao silne nagrade, zatim Mrđan Bajić, koji je specijalno za Bijenale skulpture napravio rad koji je potom izlagan i na njegovoj retrospektivi, pa Zdravko Joksimović, pa Glib, od novijih Biljana Đurđević, veliko ime, Jestrović, veoma popularan… Izložićemo i veoma interesantne „Orgulje” Santrača – opisuje Ivana stožere fundusa Galerije.
Iz fundusa na otvorenom: skulptura „Kretanje” Ljubomira Denkovića kretala se od hotela „Tamiš” do Gradske biblioteke
U narednih mesec dana gledaćemo upravo ta dela iz novijeg otkupa, ređe ili nikada izlagana. Što se tiče akvizicija, Galerija će pola veka obeležiti i izložbom akvizicija s Bijenala u junu, a zatim u septembru i nagrađenima sa Salona umetnosti.
(Pančevac / Nevena Simendić)
