Zbog ekspanzije grada i sela postoje i komunalni problemi koje treba rešavati. Stoga, izbor za našeg sagovornika je Branislav Raketić, član Gradskog veća zadužen za komunalne delatnosti, javna preduzeća i infrastrukturu.

„Pančevac”: Prošlo je nešto više od dve godine kako je formirano Gradsko veće. Kako biste ocenili rad resora za koji ste zaduženi?

Branislav Raketić: Resor za komunalne poslove obuhvata sva javno-komunalna preduzeća u Pančevu i naseljenima mestima, javna preduzeća GSA i „Urbanizam” i komunalne inspekcije. Ovaj resor zahteva da budete veoma pažljivi, da budete na terenu i da pratite sve ono što se dešava, a što naši sugrađani označe kao problem, odnosno da Pančevke i Pančevci za svoj novac kojim plaćaju komunalne službe dobiju adekvatnu uslugu. Trudimo se da rešavamo probleme onako kako se dogovorimo sa predstavnicima gradskih preduzeća i s građanima, čije su sugestije najbitnije. Naš grad je postao ozbiljna destinacija za život, veliko je gradilište, stambeni i privredni objekti niču velikom brzinom. Budžet Pančeva je peti u Srbiji, pa zahvaljujući tome možemo da investiramo i pratimo razvoj grada. Urađeno je preko 260 ulica u gradu, a u naseljenim mestima gotovo da nema nijedne neasfaltirane.

• Šta će se još raditi u našim selima?

– Dinamičan razvoj grada zahteva jednak razvoj komunalnih usluga. Problem u naseljenim mestima jeste kanalizacija i Grad je posvetio veliku pažnju tome: predviđeno je da se gradi 120 kilometara kanalizacione mreže. U toku je rešavanje problema vodosnabdevanja – ozbiljna investicija je i izgradnja magistralnog voda između Kačareva i Banatskog Novog Sela.

• Koliko Grad uspeva da u komunalnom smislu prati izgradnju novih stambenih objekata?

– Svedoci smo velike ekspanzije u ovom sektoru, pa je zato i velika fluktuacija stanovništa – dolaze ljudi iz Beograda i drugih mesta u Pančevo da žive. Grad vrlo uspešno vodi računa o tome, za sada nismo imali velikih problema u vidu začepljenja ili zagušenja u kanalizacionim cevima. Ima, naravno, tekućih problema: dogodilo se na Kotežu 1 da je posle obimnih kiša došlo do začepljenja, ali je to sanirano. JKP „Vodovod i kanalizacija” odlično završava svoj deo posla. Strategija nam je da investitori moraju da poštuju svako slovo ugovora prilikom priključivanja na gradsku infrastrukturu. Uz ovo, skrećemo im pažnju da poštuju pravila o deponovanju građevinskog otpada koji moraju da voze na deponiju. Postoje i, u manjem broju, neodgovorna lica, pa ih komunalna inspekcija kontroliše i naplaćuje im kazne, svima bez izuzetka – tu je nulta tolerancija.

• Leto je sezona intenzivnih požara.

– Jeste. Na seoskim deponijama vatra je najčešće izbijala prirodnim putem, samozapaljenjem, ali bilo je i slučajeva kada su neodgovorni građani podmetali požare, što redovno prijavljujemo policiji i inspekcijama. Poslednji ozbiljan požar u Jabuci je podmetnut: na kamerama smo locirali ljude koji su odgovorni za to, sprovodi se istraga i biće podnete krivične prijave protiv njih. U Deliblatskoj peščari je velika površina pod šumama izgorela, a nema indicija da je požar podmetnut. Pančevačke službe, vatrogasno-spasilačka brigada i članovi dobrovoljnih vatrogasnih društava konstantno su na terenu. Imamo i pomoć Republike i iz inostranstva.

Posebno zahvaljujem DTD-u, firmi koja je angažovala svu mehanizaciju, i svim ostalim preduzećima iz javno-komunalnog sektora. Ozbiljna je šteta napravljena u Peščari, pa će Grad i „Vojvodinašume” posvetiti pažnju da se obnovi celokupan biodiverzitet, zašta će trebati vremena – kaže gradski većnik.

• Postoje li projekti koji se realizuju u saradnji sa EU?

– S Rumunijom trenutno sarađujemo na poslovima vezanim za staru deponiju. Evropska unija ima fondove opredeljene za komunalni sektor, naše je da pišemo dobre projekte i da apliciramo na konkurse, na čemu vredno radimo. Dodao bih da je u proceduri sređivanje naše nove komunalne deponije na dolovačkom putu. Tu bi trebalo da se postavi nova kaseta da bi otpad iz naseljenih mesta ovde završavao, čime umnogome rešavamo i problem divljih deponija, odnosno smetlišta, što je jedan od naših prioriteta. Naravno, prilikom deponovanja otpada izvlačimo sve ono što je reciklabilno, a taj materijal vozimo u naš reciklažni centar, koji je jedan od najsavremenijih u Srbiji. Ovde smo imali saradnju sa Japancima, a italijanska vlada je donirala važnu liniju, pa se sada ono što je završavalo u kontejnerima u našem centru reciklira, od čega imamo i zaradu koja se dalje investira.

• Vredi pomenuti i podelu kanti za reciklažu.

– Svakako. Imali smo akciju tokom koje je podeljen veliki broj plavih kanti za reciklažni materijal i zelenih za komunalni otpad. Deljene su Pančevu, ali i u Starčevu i Dolovu, a u planu je da pokrijemo i sva ostala naseljena mesta.

• Kakav vam je, kao stanovniku Pančeva, utisak o tome da li ima dovoljno kontejnera u gradskim naseljima?

– Njih nikad dosta: nabavili smo veliki broj kontejnera koje smo, u dogovoru sa „Higijenom”, postavili gde god da smo procenili da su neophodni. Svesni smo da uvek može bolje, pa smo usvojili sistem da se u roku od 24 sata problematično mesto locira i da se problem reši. Najveći su problemi na mestima gde postoji „sudar” između individualnog i kolektivnog stanovanja, jer imamo i odvojene kante i kontejnere, a nesavesni građani presipaju sadržaj kanti ili ih neko prevrće dok ih „Higijena” ne odnese. Za ovo preduzeće kupili smo šest novih kamiona-smećara i imamo dva ogromna grajfera koja konstantno nose smeće. Radnici su izuzetno vredni, ali možda bi ih trebalo zaposliti još.

• Koliko vi lično doprinosite čistijem gradu?

– Ne volim da govorim o sebi, ali kada pitate… Doživljavam da je moja obaveza kao većnika da jednom nedeljno obiđem ceo grad – svako naselje ponaosob; najviše verujem svojim očima. Želim lično da se uverim u stanje na terenu i da potom dam sugestije komunalnim preduzećima. Uz to, naši sugrađani su veoma aktivni na mreži „48 sati” gde postavljaju pitanja. Na dnevnom nivou ih čitam i onda odmah izlazim na teren i razgovaram sa sugrađanima o konkretnim stvarima. Najčešće su iznenađeni što im neko iz Gradske uprave tako brzo dolazi na kućni prag da bi probao da im pomogne. Naravno, najvažniji je timski rad: bar jednom mesečno organizujemo sastanak svih direktora javno-komunalnih preduzeća, i seoskih i gradskih, a 24 sata smo na telefonskoj vezi kako bismo radili u najboljem interesu naših sugrađanki i sugrađana.

(Pančevac / S. Trajković)

Gradonačelnik na borilačkoj edukaciji mladih