Dnevne potrebe za vitaminima mogu drastično da variraju. Prosečne potrebe se definišu za zdravu osobu koja nije pušač, ne pije alkoholna pića, bavi se umerenom fizičkom aktivnošću, umno je aktivna i ne uzima nikakvu hroničnu terapiju.

Međutim, u svim slučajevima koji odstupaju od ovog opisa, potrebe za vitaminima mogu biti drugačije.

Ako se osoba uobičajeno hrani, a ima povećane potrebe za nekim vitaminima, tada je potrebno uzeti ili dodatke ishrani – vitamine ili oligoelemente u tabletama ili dati vitaminsku infuziju, piše Lepa i srećna.

Evo kada se to praktikuje:
u slučaju smanjenog unosa tečnosti, vitamina i minerala
zbog nedovoljnog unosa tečnosti i slabije ishrane usled bolesti, starosti, dehidriranosti ili iscrpljenosti
kao i u slučaju povećanih potreba
preveliki psihofizički napor
hronični umor
stres
povećana pospanost
učenje za ispite
konzumiranje većih količina alkoholnih pića ili cigareta
bavljenje sportom ili drugi fizički naporom
oporavak posle operacija ili težih bolesti
oporavak posle težih terapijskih procedura, kao što je hemioterapija.
Zašto se daje vitamin u tabletama ili vitaminska infuzija
Kako se svi suplementi apsorbuju u krv iz crevnog trakta i koriste iste receptore, jedni drugima mogu da umanjuju apsorpciju.

Takođe, putem portalnog krvotoka sve mora proći kroz jetru, gde će se neki lekovi inaktivirati, metabolisati, izlučiti, a neki pretvoriti u aktivne metabolite, dok će određena količina nepromenjena dospeti u sistemsku cirkulaciju.

Zato se dešava da bioraspoloživost za neki lek ili suplement bude 40%, odnosno od 100 unetih miligrama, samo 40 će dospeti u krv.
Sledeća bitna stavka koja se gleda jeste koji lekovi i suplementi se izlučuju preko jetre, koji preko bubrega, koji kombinovano i u kom udelu, pa je neophodno proceniti funkciju bubrega i jetre i prilagoditi doziranje.

Dešava se da bioraspoloživost za neki lek ili suplement bude 40%, odnosno od 100 unetih miligrama, samo 40 dospe u krv.

Prednost intravenske infuzione suplementacije jeste u tome što je bioraspoloživost uvek 100%.

Dakle, lek zaobilazi apsorpcionu barijeru želuca i creva, kao i metabolizam prvog prolaska kroz jetru i dospeva u sistemski krvotok, bez bilo kakvih uticaja.

Šta će se dati i u kojoj količini rastvarača, zavisi od onog što želimo da postignemo.

Kod dehidriranih osoba, sa niskim pristiskom, daje se veća količina tečnosti, a u slučaju potrebe za nadoknadom kalorija i korekcije hipoglikemije, koriste se rastvori glukoze.

Ampule kiselih rastvora ili uljanih depo preparata ne smeju se davati intravenski.

Intravenske suplementacije su izuzetno efikasne samo onda kada se primene na pravi način, u pravoj dozi, pravilnim izborom rastvarača i suplemenata, kao i lekova, mogu drastično ubrzati oporavak posle bolesti ili terapijskih procedura, pomoći kod povećanih potreba ili dehidracije, i dati povoljne efekte veoma brzo, ali isključivo uz prethodni pregled i procenu lekara.

Danas postoje brojne ordinacije za zdravstvenu negu, u kojima rade medicinske sestre, čiji je domen delatnosti nega, pa se ne preporučuje da sestre iz takvih ordinacija ordiniraju polivitaminsku rehidratacionu terapiju, bez obzira na iskustvo.

Pacijenti često misle da je infuzija zamena za hranu, ali to je najčešća zabluda.

Ovakva terapija je invazivna terapija, i uprkos veoma retkim neželjenim dejstvima, za pun efekat, neophodan je pregled iskusnog i posebno obučenog lekara, a po potrebi i dopunske laboratorijska dijagnostika.

lepa i srećna/ Dr Željko Ranilović