OLGA RAVASI O KOSOVU I KRISOFERU HILU: Kada sam ga pitala o ingerencijama Srbije na Kosovu, rekao je da ne priznaje nikakva prava Srbije

Izbori za Predstavnički dom Kongresa i trećinu Senata u SAD u novembru predstavljaju referendum o dosadašnjem učinku predsednika Bajdena i uvod u predsedničke izbore 2024. godine, kaže predsednica organizacije SAVA Olga Ravasi, koja se u intervjuu za Kosovo onlajn osvrnula i na lobiranje Kosova u SAD, prvim susretom sa ambasadorom Hilom, kao i tome za koga će glasati američki Srbi na predstojećim izborima.

Ravasi navodi da sudeći „ne samo po trenutnim statističkim merenjima, već i po generalnom raspoloženju na terenu Republikanci će sigurno zabeležiti jako dobre izborne rezultate, i očekuje se takozvani crveni talas republikanskog preuzimanja i gornjeg i donjeg doma“.

„U Senatu je Republikancima potrebno jedno mesto za većinu, a u Kongresu pet. Kongres će svakako biti lakša opcija da se konsoliduje, Senat je i dalje vrlo neizvestan. Prorepublikansko raspoloženje je svesrdno potpomognuto predsednikom Bajdenom i njegovom nekompetentnom administracijom koja je dovela do užasne krize, kako ekonomske, na domaćem planu, tako i spoljnopolitičke, tako da su ovi izbori u stvari referendum Bajdenovog predsednikovanja. Sve govori u prilog tome da će Republikanci trijumfovati, posebno u Arizoni, Nevadi i Floridi, ali naravno mislim da nema prostora za preterano samouvereno opuštanje. Ima jos dovoljno vremena, i vrlo je napeta situacija, posebno jer Demokrate koriste svaku moguću taktiku da predsednika Trampa i sve njegove kandidate naprave potpuno radioaktivnim, a milijarde dolara Soroševog, i novca specijanih interesa, se sliva ka demokratskim kandidatima, pa čak i nekim Republikancima koji su protiv Trampa. Demokrate su vrlo kohezivna skupina, dok unutar Republikanske stranke bukti rat koji će u budućnosti definisati stanku.

Koliko ovi izbori uticu i na odnos SAD prema Balkanu?

Mogu uticati utoliko što će se određene snage pregrupisati po pitanju spoljne politike, i tu se nama definitivno otvara prostor za uticaj, ali mi taj prostor moramo iskoristiti i u njemu biti više nego aktivni. Ako se samo uzdamo da će izbori sami po sebi nesto promeniti, to nije dovoljno da bi se zacrtani put koji vodi od vrha Bajdenove administracije preko Stejt Departmenta ka Balkanu bitno menjao. Takođe i vidimo kako se EU odnosi ka tim problemima, i tu nema promene. U razgovoru koji ste imali sa Viznerom (prim. aut. bivši specijalni izaslanik SAD Frenk Vizner u intervjuu za Kosovo onlajn) vidimo da američko – evropska linija ne menja taktiku i pretenduje na svoje već odavno definisane pozicije što se tiče Srbije. Vrlo često predstavnici EU, ili ambasadori pojednih zapadnih zemalja nastupaju kao kolonijalni upravnici u Srbiji, te bi i zaslužili da im se odbiju diplomatski agremani, ili bar uruči nota protesta, ali i za tako nesto se mora biti osetljiv i pragmatičan u ovakvoj preraspodeli snaga.
Setićete se da je troje američkih senatora skoro bilo u poseti Balkanu, dvoje demokrata senatorka Sahin i senator Marfi koji su vrlo dobro upućeni u balkanske probleme, i poveli su republikanskog senatora Toma Tilisa koji o Balkanu baš mnogo ne zna, ali je poslužio kao odličan šlagvort da bi rezoluciju koju su posle toga predložili u Senatu nazvali dvopartijskom. Rezolucija se konkretno tiče korupcije, i mogućih sankcija onima koji po njihovom nahođenju i interpretaciji destabilizuju Balkan. Jasno je na koga se to najviše odnosi. Međutim nasa generalna neaktivnost rezultira konstantnim antisrpskim strujanjima. I kada kažem naša neaktivnost, ne mislim na aktivnosti našeg rasejanja u političkom procesu koji se tek polako konsoliduje, već takođe i na hronično nečinjenje od strane države Srbije već više od dve decenije, što rezultira našim slabim, bojažljivim, i defanzivnim položajem.

Koga podržavaju američki Srbi i vaša organizacija?

Naša organizacija i aktivisti su sve vreme na terenu i razgovaraju sa kandidatima i njihovim timovima, obrazuju ih po onim pitanjima koja se tiču naše zajednice, opipavaju puls svake savezne države i mogućih izbornih opcija. Mi još nikoga zvanično nismo podržali, jer je organizaciona procedura takva, ali ćemo u narednom periodu pred novembar izaći sa listom naših predloga u državama gde smo aktivni. Generalno zapažanje je da su naši ljudi neupitno na konzervativnoj strani, čak i oni koji su tradicionalno registrovane demokrate, sada podržavaju Republikance od dolaska predsednika Trampa. Procenjujemo po uzoru sa terena da je u našim redovima oko 75-80 procenata republikanaca.

Po vama kakvi bi rezultati najviše odgovarali Srbiji?

Odgovor na vaše pitanje u mnogo čemu zavisi i od same Srbije. Ako sedimo skrštenih ruku čekajući neke povoljnije izborne rezultate u Americi, to svedoči o fundamentalnom nepoznavanju političkih procesa i načina na koji Vašington funkcioniše. Mi u svim mogućim izbornim opcijama moramo biti svakodnevno proaktivni kao država, sa svojim zvaničnim predstavnicima, aktivistima, lobistima, organizacijama, i zastupati svoje nacionalne interese kao udružen i organizovan poduhvat. Čak mnogo agresivnije i više kada na vlasti nisu oni koji nam nisu naklonjeni. Na žalost Srbija to nema, niti praktikuje, i stalno smo u raskoraku, i čekamo neka bolja vremena. Privredna Komora Srbije se nešto ekonomski angažovala sa lobistom koji zastupa i Ukrajinu, ali to nije adekvatno u kontekstu političkog uticaja. Rekla bih takođe da je očekivanje da sam ambasador kao diplomatski predstavnik Srbije treba da bude i lobista, i menadžer za politički marketing, i pi-ar strateg, i veza za ekonomske i investicione projekte, i veza ka americkim zvaničnicima… prosto nemoguća mislija. Mogući rezultat koji se time postiže je kratkotrajan i površan, jer on suštinski ne utiče na promenu politike, već je optička varka koja nema dugoročnu stratešku težinu. U poslednje vreme se naš diplomatski pristup blago promenio, ali kao što sam rekla, diplomatija je tek samo jedna u nizu potrebnih karika kako bi se stvorio uticaj. Nama nedostaju svi drugi elementi.

Kako gledate na lobiranje Prištine u SAD?

Sa druge strane imamo nova saznanja da su Albanci i sa Kosova a i iz Albanije vrlo sveži potpisnici novog ugovora sa lobističkom kućom koja je ovog puta vrlo bliska Republikancima, predsedniku Trampu, i njegovom najbližem krugu. To znači da oni šire svoj uticaj, i traže povoljniju priliku za sebe u krugovima koji im baš nisu naklonjeni, posebno Aljbinu Kurtiju. Oni su znači spremni da angažuju ljude koji će produbiti njihov uticaj i tamo gde ga nemaju, što za nas moze biti i negativan faktor u krugovima koji su nam naklonjeni. Mi ne smemo biti nemi posmatrači, pa čak i onda kada je geopolitički prioritet na nekom drugom mestu, na primer u Kini ili Rusiji. Čak i tada moramo biti angažovani u Americi da bismo održali jedan kontinuiran paralelni uticaj.

Kako gledate na nedavne izjave ambasadora Hila u Beogradu?

Istorijski se pokazalo da su nam konzervativni republikanci mnogo više naklonjeni, a u poslednjem ciklusu posebno oni koji dolaze iz trampovskih redova. To se ogledalo i u diplomatskim predstavnicima koje su poslali u Srbiju, jer mislim da je tek sada vrlo očigledna razlika u nastupu na primer ambasadora Godfrija, i sadašnjeg ambasadora Hila, koji vrlo često nema sluha za ono što je strateška pozicija Srbije, mada vidim da je malo aterirao i spustio loptu što se tiče sankcija prema Rusiji. Ali to je ogledalo administracije koja ga je imenovala, i naravno njegovog prethodnog lika i dela na Balkanu. Ambasadora Hila sam upoznala 2013. godine. Tada sam završavala doktorat sa fokusom na kosovsko pitanje te su mi organizovali da ambasador Kristofer Hill bude jedan od učesnika u mom doktoratu. Kada sam objasnila o kojoj temi govorimo, imo je vrlo osetan otklon, i na pitanje koje su ingerencije države Srbije na Kosovu shodno UN Rezoluciji 1244, on mi je vrlo odsečno odgovorio: „Mi ne priznajemo nikava prava države Srbije na Kosovu“. To je naravno bilo tada, moguće da je stavove usaglasio sa realnom situacijom na terenu.

Kosovo-online.com