Timu najiskusnijih stručnjaka u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” pridružio se i dr Mladen Selak, specijalista urolog s Klinike za urologiju VMA.
Preglede u Zavodu „Pančevac” dr Mladen Selak obavlja radnim danima i subotom, a pacijenti ih mogu zakazati putem telefona 013/21-90-900 i 013/21-90-903.

Sa dr Mladenom Selakom razgovarali smo o najčešćim simptomima koji pacijente danas odvode u ordinaciju urologa, a on je posebno skrenuo pažnju muškarcima na važnost preventivnih pregleda.

PANČEVAC: Koji su razlozi zbog kojih pacijenti u današnje vreme najčešće posećuju urologa?

DR MLADEN SELAK: Statistički gledano, najčešći uzroci su urinarne infekcije, benigno uvećanje prostate, kalkuloze, a potom i onkološki problemi. Stariji muškarci najčešće dolaze zbog onkoloških oboljenja, dok kod mlađih žena recimo preovlađuju urinarne infekcije. Kalkuloze su podjednako raspoređene, možda ih ima nešto više kod muškaraca. Sve su to okvirni podaci, budući da pravila nema: mnogo faktora utiče na to da li će čovek dobiti neko urološko oboljenje i koje.

• Da li su, prema vašim dosadašnjim iskustvima, pacijenti odgovorni prema svom zdravlju i da li blagovremeno dolaze na preglede?
– Nažalost, odgovor je negativan, čast izuzecima. I dan-danas je sve to tabu tema. Ljudi na ovim prostorima ne vole da idu kod urologa, tako da se jako često desi da dođu kad je bolest već u odmakloj fazi, kad se pojavi krv u urinu ili neki ozbiljniji simptom. Sve su to stvari koje bi mogle da se reše bolje po pacijenta da je došao na vreme na pregled. To pogotovo važi za onkološke bolesti. Urinarne infekcije se donekle lakše prepoznaju. Kada je reč o kalkulozama, kamen u bubregu ne boli sve dok se ne spusti iz bubrega, tako da ljudi često nisu ni svesni da ga imaju dok se on ne pokrene i dok ne krenu bolovi.

• Koji simptomi navode pacijente da ipak dođu na pregled?
– Bol, pre svega bol ako je reč o kalkulozi. Kod urinarne infekcije na prvom mestu su učestalo mokrenje, peckanje pri mokrenju, lažni nagoni na mokrenje, a i u ovom slučaju se javlja bol. Jako čest simptom zbog kojeg takođe pacijenti dolaze jeste pojava krvi u urinu.

• Na koje oboljenje treba posumnjati ako se javi krv u mokraći?
– Ukoliko je reč o bezbolnoj hematuriji, odnosno pojavi krvi u urinu, pre svega treba da proverimo da nije reč o tumoru mokraćne bešike jer on jako dugo ne daje nikakve bolove ni simptome i kada se pojavi krv, to može značiti da je bolest već uznapredovala. Ponavljam, to važi ako pojava krvi nije praćena bolom niti bilo kakvim drugim simptomima. Ako se jave i učestali bolovi, peckanje pri mokrenju i druge tegobe, vrlo često se ispostavi da nije reč o karcinomu, već o infekciji, kalkulozi i slično. Dakle, pacijenti ne treba da pomisle na najgore kad ugledaju krv, iako to izgleda dramatično, jer je vrlo mala količina krvi dovoljna da se urin oboji u crveno, ali svakako nikako ne treba da zanemare ni taj ni bilo koji drugi simptom, već da zakažu pregled i provere o čemu se radi.

• Rekli ste da su kalkuloze među tri najučestalije bolesti kod uroloških pacijenata. Kod koje grupe ljudi se one najčešće javljaju?
– Pravila nema. Imate ljude koji dobiju kamen jednom u životu i više nikad. Imate ljude koji piju dva litra vode dnevno ne bi li izbegli kamen i ipak ga dobiju. Imate ljude koji piju malo tečnosti i nikad ne dobiju kalkulozu. Neki ljudi imaju anomalije urotrakta koje sprečavaju normalno oticanje urina, pa to bude uzrok stvaranja kamena, a opet imate i ljude s najnormalnijim urotraktom koji su skloni stvaranju kamena. Sve je individualno kada je o kalkulozama reč. Ono što se eventualno može izdvojiti kao zajedničko tim pacijentima jeste da oni tokom dana unose premalo vode. Upravo zato se ljudima toliko često skreće pažnja na optimalan unos tečnosti. No, kao što sam već rekao, to i dalje nije garancija da ćete se zaštititi od kalkuloze, jer su mnogi drugi faktori u igri.

Foto: Milan Šupica

• Kako se leče kalkuloze?
– Ideja je da čovek izmokri kamen. Postoji medikamentozna terapija koja tome doprinosi, ali se pre svega daje nešto protiv bolova, pošto su oni zaista užasni. Dešava se da su praćeni mučninama, pa čak i da je bol toliko jak da ljudi padaju u nesvest. Lekovi mogu da pomognu da se kamen izmokri ukoliko se on nalazi u donjoj trećini mokraćnog kanala. U zavisnosti od sastava kamena, mogu se dati i medikamenti koji tope kalkuloze. Ako je prečnik kamena do 7-8 milimetara, očekuje se da će on biti izmokren. Sve preko toga uglavnom zahteva intervenciju: ili se kamen razbija laserom ili udarnim talasima ili se radi otvorena operacija. Sve opet zavisi od toga gde je kamen, koliki je, kolika je verovatnoća da će on posle razbijanja izaći itd. Ideja je da se spasi bubreg, jer ako zastoj u oticanju urina zbog kamena koji se preprečio predugo traje, može doći do propadanja funkcije bubrega.

Doktor u Zavodu „Pančevac” prima pacijente radnim danima i subotom
Zakažite putem telefona 013/21-90-900 i 013/21-90-903

• Podaci Zavoda za javno zdravlje Pančevo govore da je rak prostate godinama u vrhu po učestalosti među muškarcima u južnom Banatu. Ko najčešće oboleva?
– Uglavnom su to pacijenti posle 60. ili 70. godine, ali ima i mlađih. Najmlađi pacijent sa ovom dijagnozom s kojim sam se ja susreo imao je svega 43 godine. Karcinom prostate kod starijih ljudi uglavnom napreduje dugo i, kao što sam već spomenuo, ne daje simptome na početku. To je vrlo podmukla bolest i zato su te kontrole toliko bitne. Eventualno u početnoj fazi kod pojedinih ljudi se javi otežano mokrenje, ali tada opet ne mora da znači da je reč o karcinomu, budući da to može biti i benigna hiperplazija prostate. Ako je karcinom prostate pak uznapredovao, može se javiti i bol u kostima, jer ova vrsta raka često pusti metastaze na kosti.

• Kakve su prognoze kad se dijagnostikuje rak prostate? Može li on da se izleči?
– Zavisi od toga u kom je stadijumu bolest otkrivena. Ako je to početni stadijum, PSA je blago porastao, nema metastaza u kostima, pacijent ima oko 70 godina, izlečenje je moguće. Zašto spominjem godine? Zato što lečenje podrazumeva operaciju, to je glavna opcija, i kod veoma starih ljudi ona jednostavno nije moguća zbog slabosti organizma ili nekih pridruženih bolesti. Kod karcinoma prostate jedna od opcija je i zračenje, ali takođe u slučaju da je bolest „uhvaćena” na vreme – onda kada je ograničena samo na prostatu. Zračenje se pokazalo kao dobro rešenje kod pojedinih pacijenata, ali ono ima neželjena dejstva, tako da uvek mora sve da se stavi na vagu i da se donese odluka šta je za pacijenta najbolje.

Foto: Milan Šupica

• Kome se preporučuju redovni preventivni pregledi i koliko često?
– Uglavnom je dovoljno uraditi pregled jednom godišnje. Kada početi s redovnim pregledima, zavisi od porodične anamneze. Na primer, ako je otac sa 60 godina imao karcinom prostate, a Evropsko udruženje urologa, čijih se smernica svi u Srbiji pridržavamo, potvrdilo je da genetika igra ulogu kada je reč ne samo o raku prostate već i testisa i bubrega, sin sigurno neće čekati da dođe u te godine da bi otišao na prvi pregled, već će se javiti već oko 50. godine. S druge strane, ako čovek nema porodičnu anamnezu niti bilo kakvih tegoba, nema potrebe da pre 60. godine ide na preventivne preglede.

• Kako tačno izgleda pregled kod urologa?
– Sve počinje razgovorom s pacijentom i uzimanjem anamneze. Fizikalni pregled je obavezan. To možda jeste najneprijatniji deo, ali je zaista neophodan i sve bude gotovo za deset sekundi. Već taj pregled donosi odgovore na mnoga pitanja. Uz to, uradimo ultrazvuk i proverimo rezultate laboratorije: krvnu sliku, osnovnu biohemiju, urin i PSA kod muškaraca. Ne rade se neki skupi testovi, što je takođe prednost. Pored bubrega, bešike i prostate, ultrazvučnim pregledom uglavnom pogledamo i malo širu oblast, proverimo kakvi su jetra i pankreas, tako da pacijent zaista može ovim pregledom da dobije korisne informacije i da bude relativno miran narednih godinu dana ako je sve u redu.

Pančevac/D.Kožan