Ulica Jove Maksina pripada teritoriji Mesne zajednice Gornji grad. Pod ovim nazivom postoji od 1946. godine, a prostire se od Ulice Dimitrija Tucovića do Ulice Jovice Bezuljevića.
Jovan Maksin je rođen 1881. godine u Pančevu i u svom rodnom gradu obešen 22. aprila 1941, zajedno s još 35 građana.
Veruje se da je inspirator ovog zločina bio Jakob Avender, jedan od vodećih nacista među vojvođanskim Nemcima. Za vreme njegovog aktivnog političkog rada od sredine tridesetih godina prošlog veka Pančevo je postalo važno uporište folksdojčera. Lokalni nacisti su u Pančevu izdavali svoje glasilo i imali knjižaru.
Posle Hitlerovog napada na Beograd jedna njihova grupa pokušala je da razoruža grupu jugoslovenskih vojnika u povlačenju, ali su bili savladani, a devet Nemaca je streljano na licu mesta.
Bilo je pitanje dana kad će se folksdojčeri osvetiti…
Prilika im se ukazala kad je jedan nemački vojnik, koji se napio na proslavi Hitlerovog rođendana 20. aprila, ubio drugog. Da bi neposredne starešine izbegle odgovornost, stradali okupator proglašen je za žrtvu napada lokalnog stanovništva u blizini Starog pravoslavnog groblja.
„Nemci iz Pančeva inscenirali su napad na nemačku vojsku sa srpskog groblja, želeći na taj način da kod vojnih vlasti ovo prikažu kao napad izvršen od strane Srba, da bi se na taj način izazvao revolt kod nemačke vojske protiv Srba. Nemačka vojska je odgovorila mitraljeskom i puščanom paljbom. Ona lica koja su pucala iz groblja, a to su bili folksdojčeri – članovi Kulturbunda iz mesta odmah su napustili prostor srpskog groblja”, piše Ivana B. Spasović u knjizi „Stradanja u Pančevu i Jabuci za vreme Drugog svetskog rata”, izdatoj u našem gradu 2012.
Sutradan je u gradu osvanuo plakat, izdat po nalogu komandanta mesta Bandelova, u kome je pisalo da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika biti „obešeno 10 Srba”.
Vreme za naplatu duga zbog onih streljanih devet petokolonaša je došlo…
U Pančevu je 21. aprila uhapšeno oko 100 osoba, od kojih je 40 izvedeno pred vojni sud. „Suđenja u pravom smislu reči nije ni bilo, zapisnik o saslušanju privedenih nije vođen, optuženima nije data mogućnost da se brane. Štaviše, na suđenju nije doneta ni formalna presuda, već je predsedavajući Bandelov usmeno saopšti žrtvama: ti štrik, ti kuglu. Celo suđenje obavljeno je u roku od dva sata: 36 ih je osuđeno na smrt, a 4 lica su oslobođena”, piše Ivana B. Spasović.
Istoga dana streljana su četiri uhapšenika, a sutradan, 22. aprila 1941, obešeno je 18 i streljano 14 njih. Porodice obešenih bile su naterane da dođu na Staro pravoslavno groblje i da posmatraju egzekuciju. Sem toga, veliki broj lokalnih Nemaca posmatrao je vešanje i streljanje, o čemu svedoči film na kome se vide nemački civili, neki od njih s nacističkim oznakama, kako zagledaju u leševe. Vešanje je izvršio lokalni Nemac, limar Herman Brum, koji će poginuti 1943. u Bosni u borbi protiv partizana kao pripadnik 7. SS divizije „Princ Eugen”. Streljanje su izvršili pripadnici vojske.
Obešeni su: Maksin Jovan, Milanović Milan, Milivojević Milutin, Cadik Jakov, Koceš Franja, Caran Milorad, Azicki Pera, Mirđić Đorđe, Žestić Vladimir, Topolovački Aleksandar, Skovran Mirko, Ristić Ljubomir, Jeftić Milenko, Adamović Jovan, Stojkov Dušan, Radak Kosta, Ćosić Taja, Šiškulović Darinka (svi iz Pančeva, sem Milivojevića koji je bio iz Omoljice).
Streljani su: Humanović Tihomir, Grobanović Ivan, Tešanović Gojko, Pantelić Sava, Hadžić Dušan, Grujuć Đura, Haker Šandor, Markov Toma, Perić Steva, Crni Đura, Novak Marijan, Milenković Dragutin, Nedić Pera, Dimković Tihomir, Atanacković Draga, Atanacković Radivoj, Avramov Vasa, Pinter Stevan (svi iz Pančeva).
Sve žrtve, i obešene i streljane, ostavljene su na mestu pogubljenja 24 časa, nakon čega ih je rodbina sahranila.
Sačuvano je nekoliko desetina fotografija ovog zločina sa suđenja, sa sprovođenja žrtava prema stratištu, kao i fotografije vešanja na groblju i streljanja uz grobljanski zid na Novoseljanskom putu. Fotografije je načinio fotograf nemačke vojske Gerhard Gronefeld.
Godine 1997. obelodanjen je filmski zapis koji je načinio kamerman Vermahta Gotfrid Kasel. Film je, inače, snimljen u kolor-tehnici, što je za to vreme bila prilična retkost.
