Kad se pomene ime našeg sugrađanina Josipa Vebera, mnogi će reći da ga poznaju kao avanturistu koji je veliki deo Evrope proputovao železnicom i da je on glavni „krivac” za to što Pančevo ima jedinstvenu muzejsku železničku kompoziciju na mestu stare železničke stanice na Tamišu, po kojoj naš grad prepoznaju i mnogi stranci što su ga posetili. Kao turizmolog aktivno učestvuje u organizaciji i promociji kulturnih programa i turističkih priredbi i manifestacija celog našeg regiona. Mnogi ga znaju i kao publicistu koji je do sada napisao nekoliko zanimljivih knjiga o istorijatu železnice sa ovih prostora, kao i o Slovencima u južnom Banatu. Poslednjih godina veliki trud i energiju ulaže u rad Udruženja Slovenaca „Logarska dolina”, kao i Kluba ljubitelja železnice, čiji je osnivač i predsednik. Uvek postoji mnogo povoda za razgovor s njim.

PANČEVAC: Na koji način ćete biti angažovani u drugoj fazi radova na uređenju pančevačkog priobalja, koja uskoro kreće?
JOSIP VEBER: Pančevački Klub ljubitelja železnice ove godine obeležiće 33 godine svog uspešnog rada. Jedan od prioriteta za ovu godinu svakako će biti angažovanje članova u realizaciji uređenja pančevačkog Potamišja. Grad Pančevo, kao nosilac ove investicije, ima želju da zajedno s našim klubom, kompanijom „Infrastruktura železnice Srbije” i pančevačkim Zavodom za zaštitu spomenika kulture uredi staru staničnu zgradu na Tamišu: u planu je da se srede fasada, trotoar i pristupne staze, kao i da se uradi osvetljenje. Zbog izgradnje puta i staze koji će spajati Ulicu Ignjata Barajevca sa šetalištem na keju, parna lokomotiva će sa sadašnje lokacije biti izmeštena na plato ispred stanične zgrade. Njeno premeštanje biće organizovano uz saglasnost Železničkog muzeja iz Beograda, a realizacija je planirana za proleće.
• Kakve aktivnosti ste imali sa udruženjem „Logarska dolina” tokom prošle godine?
– Imali smo mnogo programa i manifestacija kojima smo na prigodan način obeležili desetogodišnjicu našeg udruženja. Centralna manifestacija održana je u decembru u Svečanoj sali pančevačkog Narodnog muzeja, a prisustvovali su joj predstavnici javnog, kulturnog i verskog života Pančeva, slovenačke ambasade, Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, kao i slovenačkih društava iz cele Srbije. Aktivnosti realizujemo i u Kovinu – ove godine će se obeležiti desetogodišnjica tamošnje podružnice – i u Velikoj Gredi, gde smo pre tri godine takođe osnovali podružnicu.
• Šta Udruženje planira za ovu godinu?
– Bogat kulturni program biće realizovan tokom proleća i jeseni. Početkom februara tradicionalno obeležavamo slovenački kulturni praznik Prešernov dan, koji ćemo ove godine u Pančevu obeležiti u sklopu „Dana slovenačke kulture” i gde ćemo, pored promocije knjiga, imati i reviju novih slovenačkih filmova. Taj program ćemo realizovati u saradnji s pančevačkim Kulturnim centrom, a isti ćemo imati i u kovinskom Kulturnom centru i u Velikoj Gredi. U maju ćemo obeležiti Međunarodni dan pčela – na predlog Slovenije, Ujedinjene nacije su ustanovile da 20. maj bude Međunarodni dan pčela, u junu tradicionalno organizujemo manifestaciju „Dani Slovenije u Pančevu”, a tokom leta gostovaćemo u nekoliko slovenačkih društava u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Početkom septembra na deliblatskom jezeru Kraljevac priređujemo međunarodnu manifestaciju – gastronomski događaj „Naši slovenački specijaliteti”, isti program imaćemo u oktobru u Pančevu i u novembru u Velikoj Gredi. Ove godine nastavlja se razmena učenika i profesora između pančevačkih osnovnih škola i škola iz Slovenije; bratimljenje je naše udruženje iniciralo i započelo pre deset godina. Tu su i tradicionalna okupljanja za Uskrs, Svetog Nikolu, Božić, kao i program svetkovine mladog vina – čuveno „Martinovanje”, koje tradicionalno obeležavamo u novembru.
• Kako vam je na ličnom planu prošla 2022. godina?
– Prošla godina bila je, mogu reći s punim pravom, jedna od najturbulentnijih u mom životu. Verovali ili ne, još analiziram šta sam uspeo da uradim i gde sam sve bio. Uspešno sam završio master-studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. U isto vreme kada sam završavao studije radio sam i popis stanovništva, što je bio novi izazov i jedno veliko iskustvo. Završavao sam rad na svojoj novoj foto-monografiji „Željeznica u Crnoj Gori danas”, koja uskoro izlazi iz štampe. Radio sam tokom letnjih meseci na terenu po celom južnom Banatu: istraživao sam kako su se Slovenci doseljavali na ove prostore, naročito u periodu posle Prvog i Drugog svetskog rata. To istraživanje će mi biti od velike koristi ako jednog dana budem želeo da nastavim doktorske studije. Na osnovu toga sam uspostavio i saradnju s profesorima na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, na Katedri za etnologiju, i ta saradnja će se sigurno nastaviti i tokom ove godine. Organizovao sam nekoliko autorskih izložbi fotografija na temu železnice, više kulturno-umetničkih programa vezanih za Udruženje Slovenaca. Ponovo sam izabran za člana Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine i imaću funkciju u Odboru za informisanje. Sarađivao sam s mnogim medijima i elektronskim portalima. Pored velikih obaveza koje imam kao novinar-urednik u Medija centru u „Železnicama Srbije”, bio sam veoma aktivan kada je u pitanju saradnja s kolegama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i, naročito, Švajcarske, Austrije i Nemačke. Bio sam na velikom broju rok koncerata, što mi je bilo veliko zadovoljstvo. Treba da zahvalim svojim organizacionim sposobnostima i veštinama za sve ovo, a još važniji su velika volja i želja da sve uradim na vreme i kako treba.
• Kažu da ste po prirodi skromni, ali i da ste „nevidljivi” na internetu…
– Jesam, o privatnom životu ne volim mnogo da pričam. To je moj svet zanimljivih putovanja i avantura i želim da uživam u njemu. I, da, mnoge je začudilo da u elektronskoj eri komunikacije nemam profil na „Fejsbuku”, „Linkedinu”, „Instagramu” i „Tviteru”… Kratko i jasno: to bi mi odvlačilo veoma mnogo korisnog vremena i smatram da mi je komunikacija preko elektronske pošte i mobilnog telefona sasvim dovoljna.
• Koje nove destinacije ste obišli železnicom?
– Zahvaljujući radu na železnici, tokom godine, najviše u vreme praznika i godišnjih odmora, često putujem po Evropi. Mi koji radimo na železnici imamo besplatne karte za 38 evropskih zemalja, odnosno evropskih železničkih uprava, uključujući i Tursku. Mnoge zemlje sam obišao putujući raznim vozovima, počev od lokalnih, pa sve do superbrzih vozova. Dobra stvar u toj priči jeste da u pojedinim centralnim evropskim državama imam rođake i prijatelje kod kojih sam uvek dobrodošao i kod kojih mogu da napravim pauzu kada sam na proputovanju. Konkretno, prošle godine sam tokom leta s prijateljem Herbertom Štemlerom iz Rotenburga obilazio lokalne pruge na Švarcvaldu, naročito one po kojima se odvija saobraćaj samo vikendom tokom leta. Vožnja vozovima po tim prugama je za pamćenje, to bih od srca preporučio svima koji vole da putuju železnicom.
• Kakve ideje imate u vezi sa ovom godinom?
– Na privatnom planu želeo bih da ove godine malo smanjim aktivnosti, pa čak i putovanja. Deo planova je vezan za moje lično angažovanje, a deo za Udruženje Slovenaca i Klub ljubitelja železnice. U planu mi je objavljivanje trećeg izdanja foto-monografije „Slovenci u južnom Banatu”, saradnja s RTV Pančevom, gde će uskoro da krene emisija na slovenačkom jeziku. Moja izložba „Željeznica u Boki kotorskoj i okolini” biće prezentovana u Herceg Novom, Doboju, Beogradu i Novom Sadu. Već sam započeo pripremu materijala za foto-monografiju o 170 godina železnice u Vojvodini, kao i za izložbe fotografija o 130 godina železnice u Pančevu. U saradnji sa „Infrastrukturom železnice Srbije” napraviću stalnu postavku fotografija iz istorije železnice u južnom Banatu, koja će biti postavljena u čekaonici stanice Pančevo Varoš, po meni jedne od najlepših stanica u Srbiji. To bi trebalo da se uradi u okviru projekta, a nadam se da će ga podržati i Grad Pančevo. Tokom leta pomagaću svojim kolegama u crnogorskim železnicama oko formiranja istorijsko-muzejske postavke u kojoj će biti moje autorske fotografije i nekoliko eksponata i maketa minijaturnih železnica. Svakako, tu će biti i organizacija nekoliko programa i snimanja vezanih za naše Udruženje Slovenaca, kao i organizovanje posete predstavnika Vlade Republike Slovenije, Kancelarije za slovenačku dijasporu, koji su najavili posetu našem udruženju na proleće.
• Poznati ste i po tome da „ne silazite” s bicikla.
– Tačno. Bez obzira na mladalački duh i veliku želju za novim putovanjima, moram da vodim brigu i o svom zdravstvenom stanju. Bogu hvala, nemam zdravstvenih problema, čuvam se koliko mogu, a to mogu da zahvalim načinu života, ali na neki način i genetici. I dalje svakodnevno, 365 dana u godini, vozim bicikl, pešačim po nekoliko kilometara i zdravo se hranim; priznajem, neki put preteram sa slatkišima i kolačima. Obavezno vikendom idem van grada, naravno vozom i biciklom, gde god može da se dođe tako: Deliblatska peščara, Vršačke planine, Fruška gora, Avala, Kosmaj, Divčibare, Mokra gora, mnogi manastiri po Srbiji… Bez obzira na situaciju i okolnosti u kojima živimo trudim se da pozitivno razmišljam o svemu i, naravno, da se družim s pozitivnim ljudima. Možda ne mogu da biram ljude s kojima ću da radim, ali zato mogu da biram ljude s kojima ću biti prijatelj i da se družim.
(Pančevac/ S. Trajković)