Iako po izuzetno hladnom vremenu, može se reći i u jednom od „najzimskijih” dana u godini, ponovo se na stotine ljubitelja okupilo u dvorištu Poljoprivredne škole, kako bi učestvovali u tradicionalnoj berzi sitnih životinja. Tako ni sneg, ni golomrazica, ni cvokot nisu omeli ljubitelje tih divnih stvorenja da ih vide, eventualno kupe i ulepšaju sebi život.

Milan Šupica

Društvo odgajivača rasne živine, golubova, kunića i ptica iz Pančeva organizovalo je u nedelju, 26. februara, svoju tradicionalnu berzu sa izložbom sitnih životinja.
Kao i u poslednjih pedesetak godina, dvorište Poljoprivredne škole „Josif Pančić” bilo je ispunjeno stotinama, bolje reći hiljadama odgajivača i ljubitelja tih divnih stvorenja iz celog regiona.Uz berzu i izložbu sitnih životinja, kao i gotovo svih vrsta živine, zečeva i ptica, na ovoj manifestaciji našli su se i brojni proizvođači hrane za životinje i prateće opreme za njihovo uzgajanje.

Milan Šupica

Jedna od najjačih smotri u regiji

Pomenuta berza u Pančevu spada u jednu od najvećih u Srbiji, jer je svake godine poseti nekoliko hiljada ljudi, a tako je bilo i ovog puta, iako su vremenski uslovi bili, blago rečeno, nehumani za duži boravak na otvorenom.
To ipak nije sprečilo na stotine ljubitelja životinja da nedeljno prepodne, uprkos snegu i hladnoći, ulepšaju u društvu tih prelepih bića.
Jedan od organizatora, Lazar Stančul, istakao je da se ova tradicionalna berza već poslovično događa druge nedelje februara i novembra dugi niz godina, otprilike oko pola veka.
– Nažalost, ne možemo da dobijemo zadovoljavajući zatvoreni prostor, pa smo prinuđeni da ovu smotru priređujemo na otvorenom, te smo i na tome zahvalni upravi Poljoprivredne škole. Nekada je to bilo u Crvenom magacinu, ali tamo zbog nedovoljne uslovnosti ne možemo da dobijemo dozvolu, pa smo pre desetak godina bili prinuđeni da promenimo lokaciju – navodi Stančul.

Milan Šupica

On ne krije zadovoljstvo posetom, s obzirom na to da je padao sneg i bilo je veoma hladno.
– Svakako je u datim okolnostima došlo više ljudi nego što je očekivano, a prema slobodnim procenama, bilo ih je oko 2.000, od čega je možda i svih 40 odsto prodavaca, što je ipak manje nego uobičajeno. Većina njih nudila je golubove, papagaje, raznoliku živinu i druge ptice, kao i zečeve, kuniće, štence… Nisu izostali ni hrana, lekovi, pojilice, kavezi, hranilice i druga oprema za održavanje sitnih životinja. Sve je počelo još u 3-4 sata izjutra, kada su pristigli prvi prodavci kako bi zauzeli mesto ispod strehe, a berza je trajala sve do iza podneva. Naša obaveza bila je da obezbedimo neophodne dozvole, poput onih od veterinarske inspekcije, komunalne milicije, MUP-a, kao i da organizujemo obezbeđenje, za šta je bilo zaduženo petnaestak naših članova – napominje ovaj Pančevac.

Milan Šupica

Panuka je ponos Pančeva

Stančul ističe da je bilo lepih i vrednih primeraka, pre svega golubova, od kojih su neki prodati za dobre sume novca.
– Tu bih posebno izdvojio našu autohtonu vrstu pod nazivom panuka, koja je nastala ukrštanjem više vrsta i napornim i dugogodišnjim radom naših članova. Zapravo, on je napravljen mešanjem nekoliko golubova: somborskog gaćastog, valjevca i makedonskog ružana. Naravno, bilo ih je i na ovoj berzi, pa su se mnogi interesovali za njih. Reč je o mišićavom golubu srednjeg rasta i on može biti čisto beo, a može imati i crvene, žute, crne ili plave tufne. Panuka ima poseban zvuk koji kao da dopire iz nekog bureta, zbog čega spada u grupu dobošara. Treba reći da je ovaj pančevački golub osvojio mnogo nagrada, pa i u Nemačkoj i Francuskoj, kada ih je izložio sugrađanin Milutin Nikolić, a odlične rezultate postizao je Ognjen Rakičić. Svakako u taj red spada i Lenhard Vereš, koji je i predsednik našeg udruženja i srpskog saveza sitnih životinja i sportskih golubova. On je i jedan od tvoraca panuke, uz moju malenkost i Božu Rausavljevića, koji je takođe priznat u Evropi – istakao je Stančul.

Milan Šupica

Kada je reč o pančevačkom udruženju, ovaj entuzijasta napominje da je broj članova tridesetak i oni uzgajaju golubove, živinu i kuniće.
– Iskreno, nas aktivnih je oko petnaest, ali zabrinjava to što je veoma malo mladih uzgajivača, jer mi stariji lagano posustajemo. Što se tiče nas pančevačkih golubara, najviše imamo letača, poštara i ukrasnih vrsta. Nađe se i arapskih smejača, lepezana, pelikera, raznih vrsta dobošara i naravno panuke. Sa svojim eksponatima često idemo na izložbe i takmičenja u drugim mestima, poput Dobrice, Požarevca, Skorenovca, Vršca, gde postižemo zapažene rezutate. Kada je reč o samom uzgoju, glavni pokretač je ljubav prema tim pernatim životinjama, ali je veoma teško, pre svega zbog skupe hrane i nemogućnosti da preko granice donosimo nove jedinke. To je zbog strogih veterinarskih propisa Evropske unije, a jedno od važnih pravila jeste da golubovi moraju neko vreme da idu u karantin – kaže Stančul.
On dodaje da su i sami golubovi veoma skupi i da nema dobre jedinke ispod 50 evra.
– Kvalitetne golubove prepoznajemo po ustanovljenim standardima za oblik tela, kao i za stav. Recimo, lepezan mora da drži tu svoju lepezu iznad glave, a periker treba da ima sabijena perja i krila da drži iznad repa. Inače, na ovoj izložbi najskuplji je bio pomeranski gušan, koji je prodat za 150 evra. Ima i onih poput mađarskog gaćastog Vlade Petkovskog iz Kačareva, koji je nešto ranije otišao za 1.100 evra – ističe ovaj golubar.

Milan Šupica

Zbog svega toga odgajivači traže vanredno okupljanje u Poljoprivrednoj školi već u aprilu, što će organizatori ozbiljno razmotriti.
– U međuvremenu, već sledeće nedelje očekuje nas berza u Požarevcu. Pored toga, sezona leženja počinje uskoro i važno je uraditi selekcije, to jest da najbolji budu upareni, pa treba napraviti odabir. Kada se pravi nova rasa, sve se to mora pažljivo isplanirati. Uglavnom može svaki sa svakim, ali u posebnim uslovima i uz dobro procenu – ističe Stančul.

Milan Šupica

Traženi golubovi, ali i kučići, pa i cveće i kutije
Kupcima nije bilo lako na minuloj berzi, jer su se pošteno posmrzavali.
Jedan od njih je i Miloš, zvani Fića, prekaljeni uzgajivač, koji i pored toga što ima 72 godine nije izostao ni sa ove smotre.
– Morao sam baš da poranim da bih ugrabio mesto ispod strehe i odatle se nisam mnogo mrdao, ali koliko sam video, najviše je bilo papagaja, štiglića, tigrica, kanarinaca i naravno golubova letača, teksana, a ja sam imao kapucinere i uspeo sam da ih sve rasprodam. Bilo je i mnogo ukrasne živine, poput kikireza i banatskih gološijana, pa i kučića, pre svega pulina – naveo je Fića.
Interesantno je da je išlo i cveće, koje je nudio Jonel iz Novog Sela, a prodavale su se i kutije, koje su mnogima bile neophodne kao ambalaža za ono što su kupili.

(Pančevac/J.Filipović)