ZORAN PENEVSKI O ZNAČAJNOM PROJEKTU Pančevački almanah je enciklopedija u nastajanju
„Pančevački almanah” je više od monografije, jer sadrži vredne priče i fotografije koje svedoče o životu ljudi nekada, ali i sada, čineći ga tako knjigom i za budućnost. Prvi broj, objavljen 2018. godine, odmah je osvojio publiku, a na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dobio je i diplomu ULUPUDS-a za najbolju likovnu opremu. Četiri godine kasnije iz štampe je izašao i „PA 02”, koji takođe sadrži radove dvadesetak autora, čije je tekstove objedinio i uredio Zoran Penevski, naš istaknuti pisac, scenarista, prevodilac i urednik u izdavačkoj kući „Laguna”.
• Šta je to što čitaocima nudi „Pančevački almanah”?
– Trudili smo se da u njemu podjednako budu zastupljene i istorija i kultura, da on ne bude obična knjiga, nego nešto mnogo upečatljivije. Zato svi koji ga pogledaju kažu da je to monografija, a ja bih pre rekao enciklopedija koja treba da se razvija i da bude zanimljiva ljudima različitog uzrasta. Pokušavam da od vizuelnog materijala, koji je ovde veoma bitan, napravim narativnu celinu, tako da, dok čitate almanah, vi pratite naratora koji povezuje vrlo različite stvari vezane za naš grad, iz prošlosti i sadašnjosti. On sadrži autonomne priče, isečke iz novina, autentične priče Pančevaca ili poznatih ljudi koji su govorili o našem gradu. Možete da ga čitate u kontinuitetu, ali i na segmente, jer su celine povezane temom, ilustracijama ili određenom pričom.
Privatna arhiva
• Koji su najzanimljiviji detalji koje ste otkrili o Pančevu uređujući monografiju?
– Ima mnogo zanimljivih priča, a meni je interesantna ona koja Pančevo predstavlja po vertikali, od onoga ispod zemlje, pa na zemlji, na vodi, u vazduhu, do onoga što se vidi iz svemira. Imamo sliku Beograda koju je Italijanka snimila s kosmičke stanice, na kojoj se vidi i Pančevo. Tu su i fotografije iz arhive Petra Ilića. To su prvi put otpakovane rolne filmova koje je on ostavio iz pedesetih i šezdesetih. Neobično mi je draga fotografija „Dečaka iz Sodare”. Živim kod Turske glave, a ranije nisam video fotografiju fabrike „Sodare”, po kojoj ovaj kraj nosi ime.
• Bilo je u planu da almanah izlazi jednom godišnje. Koliko je zahtevno prikupiti i složiti materijal?
– Nije toliko teško naći materijal, ali almanah treba da bude vizuelno vrlo upečatljiv i štampa je zahtevna i skupa, a i ceo svet se suočio s nestašicom hartije. Štampanje „PA 02” pomogao je Grad Pančevo. Ono što bismo mi voleli kao udruženje građana „Zeleni lav”, koje stoji iza almanaha, jeste da ova jedinstvena varijanta predstavljanja grada bude prepoznata i da u budućnosti dobijemo priliku da ga objavljujemo jednom godišnje, kako je i planirano.
• Kako vidite uticaj monografije na razvoj kulture i turizma u Pančevu?
– To je bila jedna od glavnih ideja, zato smo i tražili podršku Grada i voleo bih da to bude prepoznato. „Pančevački almanah” tražili su da vide i ljudi iz Vršca, pa me ne bi začudilo da se ovako nešto pokrene i u drugim gradovima.
• Kada možemo očekivati naredni broj?
– Ove godine sigurno ne, ali nadam se sledeće, pratimo konkurse koje raspisuje Grad i očekujemo najbolje. Materijala ima toliko da se objavljivanje nastavi trajno. Svaka starija porodica u Pančevu ima sjajnu priču. Naš muzej, arhiv, biblioteka izuzetno su dobar izvor, a postoji i čitav niz pisaca, umetnika, slikara, vajara, strip-crtača, fotografa…
(Pančevac/Mirosalva Cvejin-Galešev)
