Da li je sirak biljka budućnosti? Evo zašto je ova biljka sve zanimljivija poljoprivrednicima ZAMENA ZA KUKURUZ
Sirak za proizvodnju zrna je biljna vrsta koja se može koristiti u ishrani ljudi i domaćih životinja i koja se veoma dobro prilagođava negativnim promenama klimatskih uslova, uz pojavu sušnog perioda tokom leta i visokih temperatura.
Prema rečima savetodavca Istraživačko-razvojnog instituta „Tamiš” iz Pančeva Jana Babke, jedna od glavnih pozitivnih osobina pomenute biljke jeste da u nedostatku vode i na visokim temperaturama ne propada, kao neke druge kulture, na primer kukuruz, već se „primiri”, preživi do pojave povoljnijih uslova i nakon toga nastavlja razvoj.
On dodaje da ova biljka ima transpiracioni koeficijent od 200 do 300, što znači da je veoma štedljiva u potrošnji vode. Poređenja radi, ta vrednost kod kukuruza je oko 400, kod suncokreta preko 500, a kod uljane repice preko 600.
Široka upotreba
Babka navodi da je sirak kao biljna vrsta izuzetno dobro prilagođen ekstenzivnim uslovima, suvoj klimi i lošijim tipovima zemljišta.
– Zbog toga je njegovo gajenje najviše rašireno u oblastima s takvim klimatskim uslovima, s godišnjom sumom padavina od 400 do 600 milimetara. Selekcijom i hibridizacijom je stvoreno više tipova sirka, koji se gaje u različitim oblastima i s različitim namenama proizvoda. Tako postoje tipovi za proizvodnju zelene mase, pa biogasa, etanola ili za proizvodnju zrna kao stočne hrane i za ljudsku ishranu. Gajenje sirka zbog njegovih skromnih zahteva rašireno je i u oblastima sa umerenijom klimom i boljim zemljištima, s ciljem dobijanja što veće količine biomase, u prvom redu kao obnovljivog izvora energije – navodi ovaj diplomirani inženjer poljoprivrede.
Geografsko poreklo sirka određuje i njegove zahteve prema temperaturnim uslovima, a prema rečima stručnjaka, sirak je termofilna biljka i zbog toga je u našim klimatskim uslovima njegov početni razvoj nešto sporiji i to je kritična faza u proizvodnji sirka.
– Zrno sirka sadrži oko 12 odsto belančevina i oko 70 odsto skroba i po svom sastavu može poslužiti kao potpuna ili delimična zamena za zrno kukuruza u koncentrovanoj stočnoj hrani, zavisno od vrste i kategorije stoke. Zrno sirka sadrži tanine, koji mogu umanjiti svarljivost hrane, ali je selekcijom sirka taj sadržaj značajno umanjen, ili čak skoro eliminisan – napominje Babka.
Prema njegovim rečima, obrada zemljišta za proizvodnju sirka obavlja se na 25 do 30 centimetara dubine.
– Seme sirka ima prečnik od tri do četiri milimetra i zbog toga je važna kvalitetna predsetvena priprema, da bi i setva bila što preciznija i kvalitetnija. Iako je sirak biljna vrsta sa skromnim zahtevima prema hranivima i prinosom veoma dobro reaguje na unos đubriva u zemljište. Za ostvarivanje visokih prinosa na zemljištima prosečnog kvaliteta potrebno je primeniti kombinaciju sa 160 kilograma po hektaru azota i po 80 fosfora i kalijuma, uz uslov da deo bude primenjen u osnovnoj obradi, a ostatak potrebnog azota prilikom predsetvene obrade. Setvu sirka treba započeti kada temperatura zemljišta pređe 12 stepeni. Međuredno rastojanje najčešće je 50 centimetara, a razmak u redu šest-sedam centimetara, kako bi bilo obezbeđeno 250.000 do 300.000 biljaka po hektaru – navodi savetodavac.
Printscren/YT
Žetva u septembru
On ističe da zbog pomenutog usporenog razvoja useva u početnim fazama rasta suzbijanju korova treba posvetiti posebnu pažnju.
– Ako se upotrebljavaju preparati za površinsku primenu u suzbijanju širokolisnih korova, to treba raditi u fazi od razvijenog trećeg lista sirka. Zbog ograničenosti izbora preparata treba posvetiti posebnu pažnju međurednoj obradi zemljišta u jednom ili još bolje u dva navrata. Zbog visine biljaka hibridnog sirka zrnaša, koja iznosi od jedan do 1,5 metara, položaja i građe metlice, u toku nalivanja zrna i zrenja, moguće su značajne štete od glodara i zato je potrebno pratiti njihovu brojnost i, ako je potrebno, izvršiti suzbijanje glodara – kaže Babka.
Žetva sirka se obavlja u punoj zrelosti, obično u septembru, a zrno se može uspešno skladištiti s vlagom ispod 13 odsto.
– Jedan deo hibrida sirka zrnaša, naročito onih s dužom vegetacijom, ima osobinu stay green – lišće i stabljike su zeleni, što prilikom žetve povećava vlažnost zrna i zbog toga je najčešće potrebno dosušivanje zrna do potrebne vlage, ili se pred žetvu može izvršiti desikacija i, kada se biljke u potpunosti osuše, obaviti žetvu. Prinosi zrna sirka u normalno vlažnim godinama su 10–12 tona po hektaru, ali u sušnim godinama, kada su prinosi kukuruza ispod pet tona po hektaru, ostvareni prinosi sirka zrnaša su od šest do osam tona. Nakon žetve sirka za zrno ostaje biljna masa strnjika visine od 60 do 70 centimetara, koja se može iskoristiti za proizvodnju energije, ili zaorati i njenim razlaganjem dobiti jedan deo hranljivih materija za sledeći usev – zaključuje ovaj stručnjak.
(Pančevac/J.Filipović)
JOŠ SE PRIČA O PRVOMAJSKOM URANKU Evo ko je roštiljao na BRESTOVAČKOM DUNAVCU i u kampu JABUKOV CVET
