PISMA ČITALACA PANČEVCA: Žena u parkiću! Teška životna priča iz naše stvarnosti!
Čitalac Pančevca (ime i prezime poznato rdakciji) obratio nam se s molbom da prenesemo ovu priču kako bi se ovaj slučaj žene iz parkića kod Zelene pijace u Pančevu konačno rešio. Njegovo pismo prenosimo u celosti:
Poštovani,
U četvrtak 11. maja, vraćajući se iz grada, u parkiću kod Zelene pijace, primetio sam osobu koja sedi na klupi u blizini kioska. Osoba je bila pokrivena ćebetom preko glave, a pored je bilo nekoliko kesa. Na prvi pogled izgledalo je kao da nekoga čeka.
Sutradan sam ponovo prošao pored parkića i video da ta osoba i dalje sedi na klupi, pa sam prišao i upitao da li je dobro i treba li neku pomoć. Ta osoba nije reagovala, a tada je iz prodavnice „Neto“ izašla prodavačica i rekla mi da je u pitanju starija žena koja se tu nalazi već pet dana, da na klupi i spava iako je hladno vreme i pada kiša, kao i da odbija svaki kontakt. Pošto nije reagovala ni na ponovljeno pitanje da li joj je potrebna pomoć, pozvao sam Dežurnu službu Policijske uprave u nadi da oni imaju potrebne kontakte i da će obavestiti odgovarajuće službe.
Prema mojim saznanjima, policija je izašla na lice mesta i obavila razgovor sa tom ženom. Ona je suvislo odgovarala na postavljena pitanja, dala je o sebi tačne podatke i rekla da je iz Sefkerina. Koliko znam, policija ju je tada otpratila do autobusa i poslala kući.
Međutim, sutradan ta žena je ponovo bila na istom mestu, na klupi! Tamo se i dalje nalazi, sve vreme, skoro dve nedelje, na otvorenom, po hladnom i kišovitom vremenu. Pitam se kako se hrani, gde obavlja fiziološke potrebe? O higijeni nema ni govora.
Nezvanično sam čuo da su mnoge službe upoznate sa tim slučajem i da se radi o psihičkoj bolesnici. U sličnom slučaju Hitna pomoć nije imala vozilo da osobu transportuje u Specijalnu bolnicu u Kovinu, policija nema nadležnost, Centar za socijalni rad ne reaguje…
Juče sam video tekst na društvenim mrežama sledeće sadržine:
„Bila sam u Centru za socijalni rad u vezi zbrinjavanja žene iz parkića pored Z.pijace. Rekli su mi da su upoznati sa slučajem,da je žena psihički bolesna, da ima svoj dom i porodicu i da odbija bilo kakvu pomoć ! Zatim sam otišla do nje. I šta reči a nezaplakati! Čisto ljudski,tihim glasom sam je pitala dali joj nešto treba i zašto boravi na klupi pokrivena ćebetom. Ona se izvikala na mene i rekla da to nije istina i da je ona pokrila noge jer je invalid i ide sa štapom (kojim mi je mlatarala ispred lica) Pitala sam je koliko ima godina (tek je tu počela da viče). Šta mene briga za moje godine, dali sam ja policija da je ispitujem i šta briga žene koje je zapitkuju zašto ona sedi na klupi. Ona zbog nas pije lekove i kad se iznervira još više pije. Ima oca koji je došao kod prijatelja i ona ga čeka.
Ne želim više ništa da vam prenosim. Zaista sam želela da joj svi pomognemo i hvala vam na javljanju. Još jedna teška životna priča iz naše stvarnosti, nadam se da će imati srećan kraj.“
Ovaj tekst potvrđuje moja saznanja. Prosto ne mogu da verujem da nema rešenja za ovu situaciju!
Nekako mi je logično da se tačno utvrdi identitet te žene, da se provere navodi o porodici. Ako ima porodicu, kako to da je ne traže i da nisu prijavili nestanak? Ako je žena psihički bolesnik, potrebno joj je lečenje. Ne mogu da verujem da se iskazuje veća briga za pse lutalice, kojima se prave kućice i redovno donosi voda i hrana, a da se ljudsko biće ostavi na otvorenom, po lošem vremenu, uz obrazloženje da odbija saradnju? Da li je moguće da niko nije nadležan?
(Pančevac)
I TO JE PANČEVO Ulaziš kroz sva vrata svojim stavom ili šarmom
I TO JE PANČEVO Nemamo baš uvek želju da gledamo u stvarnost.
I TO JE PANČEVO: Mizerija! Pametni kažu da je mrtvo samo ono što ne osećamo
