PROJEKAT ODVAJAMO ZA UNAPREĐENJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE Brzo i lako sad odvaja svako

 „Odvajamo”, projekat separacije otpada u Srbiji, sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije i Kraljevine Švedske. Cilj je da se podigne svest građana, a pre svega dece i mladih, o važnosti razdvajanja otpada, odnosno da se građani edukuju o tome kako kućni otpad – papir, metal, plastiku i staklo – treba pravilno odlagati, da bi kasnije ovi materijali mogli da se recikliraju. Na svom koncu ovaj projekat treba da omogući promenu navika građana, čime bi se smanjile deponije i životna sredina postala zdravija.

Kao što smo prošle nedelje najavili, u prisustvu velikog broja građana i učenika pančevačkih škola, u dvorištu Doma omladine 19. juna održana je druga svečanost povodom promocije projekta „Odvajamo”, čija je realizacija počela u martu. Radi se o odvajanju kućnog otpada u posebne kante i kontejnere da bi bio recikliran, a ne odnet na deponiju.

Na promociji su bili predstavnici Evropske unije i programski menadžeri Džon Glejzbruk i Antoan Avinjon, gosti iz Japana, kao i Mišo Marković, direktor JKP-a „Higijena”, i Zdenka Miljković, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Pančeva, koji je dobio 5.077 plavih kanti i 93 kontejnera za odvajanje otpada, 93 žuta kontejnera za staklo i dva kamiona za odvoženje separisanog otpada. Vrednost projekta je oko 451.000 evra, a Pančevo je od toga obezbedilo 15 odsto novca.

Džon Glejzbruk je rekao sledeće:

– Naša uloga u projektu jeste da pružimo tehničku pomoć Gradu Pančevu i Ministarstvu zaštite životne sredine u realizaciji ovog projekta. Drago mi je što vidim da je od kraja marta podeljeno tako mnogo plavih kanti, kao i zbog činjenice da je samo u maju u 17 gradova koji učestvuju u ovom projektu prikupljeno više od 760 tona separisanog otpada. Tako su građani Srbije sačuvali desetine hiljada kvadrata na deponijama, jer je otpad recikliran umesto da bude istovaren tamo.

Antoanu Avinjonu se posebno dopalo to što su deca napravila izložbu i „dokazala da otpad može da se pretvori u umetnost”, a rekao je i da građani u Pančevu doprinose smanjenju količine otpada, pospešivanju ekonomije i zaštiti životne sredine. Zdenka Miljković je pohvalila JKP „Higijenu” što je uspela da brzo podeli kante i kazala je da sledi projekat u vezi sa „zelenim” otpadom.

Mišo Marković je građanima izneo podatke da ambalažni otpad koji se razdvoji završava u Reciklažnom centru u Pančevu, a posle razvrstavanja na liniji za separaciju, balira se i transportuje u fabrike za reciklažu. Rekao je da je u Srbiji stopa reciklaže otpada iz domaćinstava sada manja od dva odsto, te da je cilj ovog projekta povećanje na 15 odsto u naredne dve godine – u EU se 48 odsto komunalnog otpada reciklira.

– Mi kroz svoj rad promovišemo činjenicu da pored šest primarnih resursa – vode, vazduha, nafte, prirodnog gasa, uglja i minerala – za civilizaciju postaje neophodan i sedmi, reciklabilni materijal. Resursi su ograničeni, a zbog preteranog i nemarnog iskorištavanja milijarde tona otpada završe na deponijama svake godine. Čovečanstvo je u poslednjih pola veka potrošilo više resursa nego u celoj istoriji do sada. Mi smo kao preduzeće preuzeli veliki posao, a vama, dragi sugrađani, pokušavamo da nametnemo malu obavezu da tu radnju odvajanja dovedemo na nivo refleksne radnje – objasnio je direktor JKP-a „Higijena”.

Marković je naglasio da se reciklažom jedne tone papira sačuva 17-18 stabala i iskazao zadovoljstvo time što su kroz ovaj projekat deca od najranijeg uzrasta počela da uče zašto je bitno da se otpad odvaja već u domaćinstvu. Rekao je i da se za staklene tegle i flaše na punktovima u ulicama postavljaju zeleni „zvonasti” kontejneri. Dodao je da će se implementacijom ovog projekta poboljšati upravljanje otpadom i unaprediti stanje životne sredine u gradu.

– U 21. veku reciklaža ambalaže treba da je naše i lično i zajedničko opredeljenje i da svakoga dana svako od nas jednim pokretom ruke u posebnu posudu odvoji sabijenu, složenu ambalažu, da se što lakše transportuje i da vredan materijal ne bude odložen na deponiju, nepovratno izgubljen za dugi niz godina. Danas se preko 50 procenata proizvedenih aluminijumskih limenki reciklira. Staklo može ponovo da se iskoristi bez promene kvaliteta, dok se papir, časopisi i novine za samo sedam dana recikliraju u nove. Oko 1.600.000 ljudi širom sveta zaposleno je u procesima prerade materijala koji se može reciklirati. Hajde da Pančevu damo šansu da bude savremen, čist grad čiji građani odvajaju ambalažu za reciklažu i da počnemo da se odnosimo prema otpadu kao prema sirovini koja ima najveću vrednost kada se u domaćinstvima odvoje sekundarne sirovine za reciklažu. A znam da mi Pančevci to možemo kada vidim naše najmlađe sugrađane kako uče da odvajaju otpad i daju primer nama starijima. Zato i jeste naš slogan: „Brzo i lako sad odvaja svako” – zaključio je Marković.

Kao što smo rekli, događaju je prisustvovao veliki broj dece iz PU „Dečja radost”, kao i iz pančevačkih osnovnih i srednjih škola „Branko Radičević”, „Mara Mandić”, „Jovan Bandur”, „23. maj” i „Jovan Jovanović Zmaj”. Lep nastup imao je dečji hor „Vokal kids”, a održano je i eko-takmičenje u razvrstavanju ambalažnog otpada. Eko-ambasadori su na štandovima informisali građane o značaju razvrstavanja otpada.

Deca su prikazala kako razumeju reciklažu i kakva umetnička dela mogu da se stvore od reciklažnog materijala. Uz to, priređena je upečatljiva revija frizura, čime je pokazano da reciklažni materijal može da posluži i za izradu ukrasa za kosu, ali i „reciklabilna” modna revija.

(Pančevac/S. Trajković)