DETALJI OBILAZNICE OKO BEOGRADA Sva uključenja i isključenja i kada će biti kompletna! Za ove pravce najviše znači! (MAPA)
Od jutros za saobraćaj je otvorena još jedna deonica na obilaznici oko Beograda – tunel „Straževica“ – petlja „Bubanj Potok“, tako da se sada obilaznicom može i tih dodatnih skoro 10 kilometara. To praktično znači da se sada obilaznicom, koja je autoput sa ukupno šest traka, može sve od Batajnice do Bubanj Potoka, što je ukupno 47 kilometara.
Ono što je najvažnije, to je da će s ovim rasteretiti autoput kroz sam Beograd, teretni saobraćaj se izmešta iz grada, most „Gazela“, gde se inače u špicevima stvaraju ogromne gužve, biće takođe dosta rasterećeniji, a u budućnosti će „Gazela“ dobiti i žutu traku, što znači još brži saobraćaj za javni gradski prevoz.
Novootvorena deonica na obilaznici oko Beograda najviše će značiti onima koji dolaze iz pravca Šida i Novog Sada i idu ka jugu, odnosno ka Nišu i Kragujevcu (i u obrnutom smeru), jer više neće morati da ulaze u sam glavni grad i budu zarobljeni u gužvi. Prognozirano vreme putovanja od Batajnice do Bubanj Potoka je 23 minuta, za razliku od oko sat vremena koliko je bilo potrebno do sada.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekao je da obilaznica neće služiti samo onima koji prolaze kroz Beograd, već i građanima prestonice koji putuju u različite delove grada.
Obilaznica će značiti i onim stanovnicima Beograda koji recimo žive u Vrčinu, Zaklopači, Grockoj i tom delu Beograda, jer će odatle brže i lakše uključenjem kod Bubanj Potoka moći ka Obrenovcu, Čačku i dalje.
Obilaznica oko Beograda: Uključenja i isključenja
Ukoliko recimo dolazite iz pravca Niša, na obilaznicu oko Beograda se uključujte na novootvorenoj petlji „Bubanj Potok“. Ukoliko nastavljate ka Zagrebu, isključujete se na petlji „Dobanovci“, a ako idete ka Novom Sadu, produžavate ka petlji „Batajnica“.
Vesić je rekao da je izgradnja obilaznice oko Beograda suštinski važna jer sav putnički saobraćaj iz pravca Šida i Novog Sada, ka Nišu ili drugim gradovima, ka jugu, više neće morati da prolazi kroz centar Beograda, već će imati obilaznicu koja je, iako dva kilometra duža – mnogo brža.
– To će rasteretiti most „Gazelu“, smanjiti zagađenje i gužve u samom centru grada – istakao je Vesić i dodao da je “Gazela” najopterećeniji most preko koga dnevno prođe između 200.000 i 250.000 građana, nešto više od 128.000 vozila, oko 7.000 lakih kamiona i oko 3.000 vozila javnog prevoza.
printscreen/SAOBRAĆAJNI INSTITUT CIP
Kompletna obilaznica oko Beograda biće gotova kada se izgradi deonica do Pančeva
Inače, kompletna obilaznica oko Beograda još nije završena. Za završetak izgradnje obilaznice oko Beograda potrebno je izgraditi preostali deo sektora C u dužini od 31 kilometara auto-puta punog profila od Bubanj Potoka do Pančeva, uključujući kombinovani drumsko-železnički most preko reke Dunav (između desne obale naselja Vinča i leve obale naselja Starčevo) i železničku prugu Beli Potok-Pančevo.
Ministar je naveo da se obilaznicom povezuju Batajnica, petlja Ostružnica, Orlovača, tunel Straževica i Bubanj potok što, dodao je, predstavlja sektor B obilaznice, dok je sektor A od Batajnice do Dobanovaca, koji je dužine desetak kilometara, odavno završen.
Naveo je da je sektor B podeljen u šest faza i da je poslednja faza, od Straževice do Bubanj potoka duga 9,6 kilometara, te dodao da je sektor C dužine 31 kilometar, a sektor D 38 kilometara.
Vesić je rekao da Saobraćajni institut CIP projektuje sektor C i da se očekuje da to bude završeno do sredine sledeće godine. To je, kako je naveo, vrlo zahtevna deonica jer je istovremeno i drumska i železnička obilaznica, dok je na sektorima A i B samo drumska obilaznica.
– Imamo 31 kilometar drumske i 28,8 kilometara železničke obilaznice, zatim dva tunela – Leštane i Bubanj potok, veliki drumsko-železnički most kod Vinče, preko Dunava i nekoliko železničkih stanica i tunela koji treba da se izgrade. Zato je taj sektor C veoma zahtevan – rekao je Vesić.
Kako ističe, to će biti 31 kilometar duga drumska obilaznica i 28,8 kilometara duga železnička obilaznica, pa će i sav železnički teretni saobraćaj iz pravac Rumunije, Banata, biti izmešten iz Beograda.
Dodao je da će se taj sektor raditi u fazama, a da će se prvo raditi tunel Bubanj potok do petlje Boleč što je 5,5 kilometara od ukupno 31 kilometar, koliko će biti dužina obilaznice od Bubanj potoka do Pančeva.
Povezuje puteve od Mađarske do Severne Makedonije
Inače, obilaznica Beograda povezuje krak Koridora Xb, E-75 (granica sa Mađarskom, Horgoš-Novi Sad-Beograd) sa Koridorom X, E-70 (granica sa Hrvatskom, Batrovci-Beograd), državni put I B reda broj 26 i Rutom 4, E-763 (Beograd–Požega-granica sa Crnom Gorom Boljare) i ponovo delom Koridora X, E-75 (Beograd-Niš-Preševo-granica sa Makedonijom).
Završetkom obilaznice Beograda preusmerava se saobraćaj sa preopterećene osnovne mreže gradskih saobraćajnica na obilaznicu, što doprinosi skraćenju vremena putovanja za tranzitne tokove, smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, troškova eksploatacije vozila, štetnih gasova i buke od vozila na užem gradskom području.
Predloženo da se obilaznica oko Beograda nazove po Milutunu Mrkonjiću
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je juče uveče na svečanoj ceremoniji otvaranja novoizgrađene deonice obilaznice oko Beograda da će predložiti da se obilaznica nazove po Milutinu Mrkonjiću „koji je godine posvetio njenoj izgradnji“.
– Važno mi je da kažem, moj će predlog biti, ne znam da li će biti prihvaćen, da nova obilaznica dobije ime po Milutinu Mrkonjiću koji se najduže, čini mi se od 1991, kada smo krenuli u radove, bavio obilaznicom – rekao je predsednik Srbije na otvaranju saobraćajnice.
Istorijat: Ideja još od sedamdesetih godina prošlog veka
Sa planovima oko izgradnje saobraćajnog prstena oko Beograda kojim bi se teški teretni saobraćaj izmestio iz glavnog grada počelo se još sedamdesetih godina prošlog veka. Planovi o izgradnji obilaznice pravljeni su u vreme izgradnje nekadašnjeg autoputa Bratstvo i jedinstvo koji je zamišljen kao glavna putna saobraćajnica tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
Projekat izgradnje saobraćajnog prstena oko Beograda koji je izradio Institut za puteve predviđao je da se povežu Batajnica, koja se nalazi na novosadskom autoputu, Dobanovci na zagrebačkom autoputu, Ostružnica na Obrenovačkom i Bubanj Potok na niškom autoputu. Već tada je plan bio da Obilaznica nastavi preko Leštana do Pančeva i dalje prema Vršcu, odnosno do granice sa Rumunijom. Drugi krak bio je planiran da poveže Staru Pazovu i Pančevo, a da bi se prsten zatvorio, planirana je i izgradnja mostova preko Dunava kod Novih Banovaca i Vinče.
Sa gradnjom jedne trake prioritetne deonice od Dobanovaca do Bubanj Potoka započelo se krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka uz pomoć kredita koji je odobrilo nekoliko evropskih banaka. Radovi su zbog raspada savezne države, rata i sankcija kasnije bili obustavljeni pa ponovo nastavljeni. Neimari su krajem aprila 1999. godine završili radove na deonici od Dobanovaca do Ostružnice.
Neposredno pred otvaranje za saobraćaj 29. aprila 1999. godine bombardovan je najveći objekat na trasi – most preko reke Save kod Ostružnice. Srušena je čelična konstrukcija dužine 297 metara i oštećena konstrukcija preko dva polja dužine 99 metara. Obnova mosta trajala je od 29. jula 2002. do 23. decembra 2004. godine. Tada su nastavljeni i radovi od Ostružnice prema Orlovači, koji su obuhvatali tunele: Lipak i Železnik kao i tunel Straževica, veliki broj mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i dve petlje.
Na trasi od Ibarske magistrale do Straževice najintenzivniji radovi bili su na izgradnji tri velika mosta i to mosta broj 13 preko Kijevskog potoka dužine 555 metara, mosta broj 14 dužine 73 metra i mosta broj 15 preko Topčiderske doline u dužini od 661 metara, kao i na trasi između mostova u dužini od 3,1 kilometara.
Krajem 2008. godine je otvorena deonica od Ostružnice do Orlovače, a u maju 2012. godine završen je i pušten u saobraćaj deo Obilaznice Beograda, od Batajnice do Dobanovaca i od Orlovače do novog tunela Straževica, u ukupnoj dužini od 16 kilometara.
Januara 2016. godine počeli su radovi na izgradnji drugog mosta preko reke Save kod Ostružnice koji je deo Obilaznice Beograda, most blizanac postojećem koji spaja petlje Surčin i Ostružnicu.
U aprilu 2016. godine u saobraćaj je puštena i druga traka autoputa na Obilaznici Beograda od Dobanovaca do Ostružničkog mosta, a u novembru iste godine sa kineskom kompanijom „Power China“ potpisan je i komercijalni ugovor za nastavak izgradnje Obilaznice Beograda. Građevinci iz kineske kompanije sa podizvođačima, imali su zadatak da izgrade levu traku ove saobraćajnice, probiju drugu cev tunela Straževica, kao i da posle ovog objekta trasiraju auto-put u šest traka do Bubanj potoka
(Pančevac/Blic)
VUČIĆ KOD TUNELA STRAŽEVICA: Predložiću da ova obilaznica dobije ime po Milutinu Mrkonjiću
