PRIRODAN TEN JE JEDINI ZDRAV Prof. dr Lidija Kandolf za Pančevac: Na svaka dva sata nanosite preparate koji imaju zaštitni faktor 50 i više! Evo šta nas još savetuje
Rak kože najčešće se javlja kod muškaraca nakon 40. godine života, a kod žena i nešto ranije, naročito kod onih koje su koristile solarijum. Takođe, neoprezno izlaganje suncu u detinjstvu povezano je sa kasnijom pojavom raka kože u odraslom dobu. Najvažniji je bezbedni boravak na suncu, kaže za Pančevac prof. dr Lidija Kandolf, dermatolog.
– Veoma je važno da obratimo pažnju na svoju kožu i da je pregledamo jednom mesečno. Ako primetimo nešto što je novo, što se menja vremenom, kao nekakva mrlja u nivou kože koja počinje da raste, da dobija nepravilne ivice, nepravilan oblik, da negde dobija, a negde gubi boju ili ima više od četiri boje, trebalo bi da se obratimo lekaru. To mogu biti znaci melanoma, najagresivnijeg oblika raka kože. Postoje i druge vrste raka kože, koje se manifestuju kao čvorići na koži. Mogu biti ružičaste boje, perutaju se i povremeno se stvaraju ranice, koje zarastu, pa se ponovo otvore. Ta vrsta promene je takođe alarm da se obratimo lekaru. Ni jedan od navedenih primera ne mora da znači da je reč o raku kože, ali je važno da proverimo to sa svojim dermatologom, da se uradi dermoskopija i da se proveri da li je to nešto dobroćudno ili zahteva da se ukloni jednostavnom hirurškom intervencijom u lokalnoj anesteziji.
Pančevac
Istraživanja pokazuju da se u poslednjih 50-60 godina stalno povećava broj obolelih od raka kože.
– Melanom je bio redak tumor u 19. veku, najčešće se javljao kod zemljoradnika, koji su mnogo vremena provodili na suncu. Taj melanom čak i nije bio toliko agresivan. Međutim, otkako smo počeli da odlazimo na godišnje odmore i izlažemo svoju kožu, koja je prirodno svetle puti, suncu, povećava se i broj obolelih. Takva koža nije spremna za veliko izlaganje suncu koje mi imamo tokom godišnjeg odmora. Čim koža potamni, veći je rizik da dobijemo rak kože, uključujući i melanom. U Srbiji je reč o povećanju od 20 posto svakih pet godina i to su melanomi koji se kod muškaraca najčešće javljaju na leđima, a kod žena na potkolenicama, što se pripisuje načinu oblačenja (više se nose suknje nego pantalone). Međutim, sve vrste raka kože nisu povezane hroničnim izlaganjem suncu, već povremenim, intenzivnim, a to je ono što radimo leti. Dakle, umesto da odemo na plažu, kupalište ili da se bavimo sportom napolju, obučeni, mi se skidamo u kupaći kostim i ležimo čitav dan na suncu. Isto tako, imamo dostupne solarijume, gde se ljudi i tokom cele godine nepotrebno izlažu UV zračenju. Sve to dovodi do toga da mi u našim ordinacijama viđamo sve više mladih obolelih od raka kože – objašnjava dr Kandolf.
Pančevac
Najbolja zaštita je neizlaganje suncu, naročito u periodu posle 11 i pre 17 sati.
– Moramo biti svesni činjenici da se gradovi u Srbiji nalaze u jugoistočnoj Evropi, te da je količina sunca ista kao na severu Grčke kada smo na moru. Zbog toga je važno da, i kada smo u gradu, nosimo majice kratkih rukava ili laganije košulje sa dužim rukavima, da nosimo duže nogavice ili duže suknje i da na otkrivene delove tela nanosimo preparate koji imaju visok zaštitni faktor, 50 i više. Ukoliko tokom celog dana imamo aktivnosti napolju, važno je da te preparate nanosimo na dva sata. Kada planiramo naše aktivnosti, bilo bi najbolje da to bude rano ujutru ili kasno popodne. Dakle, pre 11 i posle 17 sati. U najtoplijem delu dana je važno da budemo potpuno pokriveni odećom, da imamo šešir na glavi i naočare za sunce. Kada idemo na more, važno je da biramo plažu koja ima prirodnu hladnovinu, mnogo drveća, da budemo u hladu, ali da svakako imamo majicu ili haljinu, a kada smo u kupaćem kostimu, pre plivanja, da nanesemo vodootporni preparat sa visokim zaštitnim faktorom i da se nakon plivanja ponovo sklonimo u hlad. Dakle, da izbegavamo da ležimo na suncu kako bismo pocrneli. Tamnjenjem kože dolazi do oštećenja genetskog materijala i povećava se rizik za dobijanje raka kože, ubrzanog starenja kože i pojave različitih mrlja na koži – ističe dr Lidija Kandolf.
Pixabay
Upotreba preparata na bazi beta karotena za brže tamnjenje kože, maslinovog ili kantarionovog ulja, ne štiti nas od UV zračenja.
– Štetno je da se potamni, upotreba beta karotena, koji će nam pomoći da potamnimo neće sprečiti oštećenje kože od UV zračenja. Trebalo bi se odreknemo tamnog tena, to je jedino nešto što je zdravo, da održavamo naš prirodni ten. Maslinovo i kantarionovo ulje imaju antioksidanse i možemo ih koristiti posle boravka na suncu, za negu kože, ali ne mogu nas zaštiti od sunčevog zračenja – dodaje doktorka.
(Pančevac)
