BEOGRAD – Parola „ako ti nećeš da radiš, ima ko hoće“ definitivno više ne važi u našoj zemlji. Ovo tvrde domaći preduzetnici jer je sve više pozicija na kojima ne mogu pronaći a još manje zadržati radnika.

Zarada radnicima više nije jedini motiv pa su beneficije poput samostalnosti u radu, edukacije i napredovanja postala ključna pitanja na razgovoru za posao.

Nije bilo tako davno kada je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila nadomak 17 odsto, danas je i ispod 10 procenata i to je prvi signal da se na tržištu rada dosta toga promenilo.

Drugi signal su natpisi na radnjama, čak i trgovačkim lancima gde se otvoreno traže radnici za početnu platu od 60.000 dinara uz stalan radni odnos. Posla ima, ali radnika slabo i poslodavci sve češće imaju unutrašnje borbe u pravu razmišljanja kako zadržati kvalitetan kadar.

Očigledan nedostatak radne snage poslednjih godina „primorao“ je poslodavce da se prilagode novim trendovima. Osim konkurentne zarade sada nude fitnes članarine, privatno zdravstveno i penzijsko osiguranje, vrtiće pa čak i fleksibilno radno vreme, kraću radnu nedelju, rad od kuće, plaćane sportske aktivnosti, a često su spremni i da zbog nedostatka veština kandidatu progledaju kroz prste.

„Na konkursu za posao umesto 30 ranijih prijava danas jedna“

Radoslav V, vlasnik poznate kompanije kaže za „Blic Biznis“ da se jasno vidi nedostatak radne snage i da je vreme kada je radnik mogao biti lako zamenljiv prošlo, jer na jedno upražnjeno radno mesto gde je nekada konkurisalo minimum 10 osoba, danas jedva da se javi i jedan.

– Činjenica je da nema radne snage i da se svaki radnik mora čuvati i da se mora brinuti o njegovoj karijeri i napredovanju. Radnik danas može da bira gde će da radi, i uglavnom to radi na osnovu uslova koje firma nudi. I to se najbolje vidi na primeru da smo mi nekada na jedno radno mesto imali minimum 10 prijava, na nekim radnim mestima i preko 30, a danas je pitanje da li će uopšte iko da se javi, a i oni često ne zadovoljavaju kriterijume za obavljanje posla – kaže on.

Pixabay

Prema njegovim rečima, danas je skoro nemoguće pronaći radnika za proizvodnju, pa za tu poziciju ni ne traže iskustvo od potencijalnih kandidata već samo volju da žele da rade, a firma je spremna da ih kompletno obuči za rad. Ipak, kaže ni to često nije idealno rešenje, jer malo njih se i nakon obuke odluči da ostane.

– Mi imamo situaciju da nam se jedan broj ljudi vrati, nakon što vide da nisu sjajni uslovi u drugim firmama. Zato se trudimo da im ponudimo edukaciju, da nakon nekog vremena mogu da pređu na drugo radno mesto i to za veću platu, jer to je ono što ih zanima trenutno, napredovanje na poslu, samostalnost u radu i veća zarada – zaključuje poslodavac.

„Svaki četvrti radnik sam ode, a posla koliko hoćeš“

Dragoljub Rajić, Koordinator Mreže za poslovnu podršku kaže za „Blic Biznis“ da svaki četvrti zaposleni posle kratkog vremena kaže da se ne snalazi na radnom mestu i da sam odlazi. Takođe navodi i da sezonske poslove i one sa nižom kvalifikacijom danas retko ko želi da prihvati.

pexels-krizjohn-rosales

– Broj deficitarnih zanimanja jeste veći u ovom trenutku nego što je bio pre pet godina, ali treba imati na umu i demografiju i da smo mi kao nacija najstariji u Evropi a da se sada zapošljavaju mlađe generacije. Zbog svega toga, poslodavci često na nekim pozicijama moraju da zaposle bilo koga, što se ispostavi da nije rešenje, jer se i posle završene škole, fakulteta i obuke, ispostavi da te osobe nisu zainteresovane za taj posao – kaže Rajić.

„Radnika nedostaje u trgovini, mašinstvu, zanatima“

Nedostatak radne snage, doveo je do toga da su privlačenje i zadržavanje zadržavanje postali predstavljaju veliki izazov za kompanije u Srbiji a to pokazuju i rezultati dvogodišnjeg istraživanja Infostuda. Iako je deficit kadrova najpre primećen u IT industriji, činjenica je da je sada prisutan i u mnogim drugim sektorima. Radnika nedostaje u trgovini, administraciji, mašinstvu i elektrotehnici, a značajna je potražnja i za zanatlijama raznih profila.

Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda kaže za „Blic Biznis“ da se trend raznih benefita iz IT industrije uveliko preliva i na druge industrije koje „kubure“ sa radnom snagom i da su to velike internacionalne kompanije, kao i industrije poput bankarstva i finansija, FMCG, telekomunikacije i farmaceutske industrije.

Prema rečima našeg sagovornika, najviše mogu da biraju oni profili gde je i najveća potražnja za njima.

Poslodavci od kandidata najviše traže tehničke veštine: Od presudnog značaja programiranje ili rad sa bazama podataka, ali i dobra komunikacija.

– Poslodavci često žele da vide da imate tehničke veštine kao što su programiranje ili rad sa bazama podataka. Takođe, dobra komunikacija je ključna, kako verbalno tako i pismeno. Organizovanje vremena i efikasnost su takođe veštine koje poslodavci cene. Takođe je važno biti dobar u rešavanju problema i analiziranju informacija. Naposletku, sposobnost da se dobro sarađuje u timu i da se uspešno upravlja odnosima s drugima su takođe veoma tražene veštine na radnom mestu – tvrdi Turinski.

Posmatrajući period godina na godinu, sajt Infostud ne beleži rast u broju oglasa za poslove. Usled recesije i globalne krize broj oglasa stagnira u odnosu na prošlu godinu, ali i dalje postoji potražnja za kadrovima na našem tržištu u dobroj meri.

I dalje je najveći broj oglasa u oblasti trgovina/prodaja, potom IT, administracija, mašinstvo i elektrotehnika, a značajna potražnja je i za nižekvalifikovanim kadrovima, odnosno za zanatlijama raznih profila.

(Pančevac/Blicbiznis)