PITALI SMO ZA VAS Slučaj penzionera koji nastavljaju da rade

Međutim, realnost je drugačija, pogotovo u Srbiji, pa penzionere sve češće možemo videti u supermarketima, gde rade za kasom, ili kao obezbeđenje u bankama, ali i na drugim radnim mestima, koja ne zahtevaju starosnu granicu ili jednostavno imaju potrebu za radnom snagom.

Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovorio je na pitanje kako dodatni rad naših starijih sugrađana utiče na visinu njihovih penzija.

– Treba imati u vidu da se starosna penzija kod muškaraca ostvaruje sa 65 godina života i 15 godina staža, a kod žena sa 59 godina i 15 godina staža. Neko nalazi zadovoljstvo i želi da radi, ili se angažuju jer nisu zadovoljni trenutnom penzijom… – rekao je i naveo primere onih koji su radili u policiji i u sličnim branšama, koji ranije idu u penziju i koji smatraju da mogu još nešto da pruže.

Stanković je napomenuo da treba praviti razliku između invalidskih i starosnih penzija i istakao:

– Pre svega, radno angažovanje posle penzionisanja je volja pojedinca. Ako je neko ostvario starosnu penziju, ne postoje ograničenja, može da osniva firme, ili da bude angažovan na nekom poslu, a bitno je da prođe godinu dana da bi se taj naknadni staž uračunao u radni staž – kaže Stanković.

On je objasnio i šta se dešava sa invalidskim penzijama.

– Načelno vi možete da radite, ali to neće moći da se uračuna u invalidski staž i to ne može ući u zbir radnog staža – rekao je.

Čelnik PIO fonda podsetio je da su dva faktora ključna za konačnu visinu penzije: iznos plate i dužina radnog staža.

– Omogućili smo elektronski servis gde će svaki čovek moći da izračuna koliku će penziju imati – kazao je Stanković.

(Pančevac)