Kada je Dragomir Ivanović prvi put probao špargle u Italiji nije ni slutio da će ih, deceniju i po kasnije, uspešno uzgajati u atarima Banatskog Brestovca. Ovaj vredan čovek kaže da je banatska zemlja toliko plodna da bi „i zaboden štap olistao“, ali da su klasični poljoprivredni proizvođači sa područja Južnog Banata i dalje konzervativni po pitanju uzgajanja novih kultura.

Za šparglu Dragomir ima samo reči hvale. Ne samo da je reč o biljci koja ne traži hemiju i čija je cena stabilna, već je špargla jedna od retkih kultura koja je sposobna da preživi poplave i obnovi se. Osim što je ova biljka lekovita, ona je i skupa – za kilogram špargle u Srbiji potrebno je izdvojiti i do 2.000 dinara.

Privatna arhiva

PANČEVAC: Kada ste se prvi put susreli sa šparglom i gde ste nabavili seme?

Špargle sam jeo u Italiji početkom devedesetih i bio sam oduševljen ukusom, bogatstvom jela i kombinacija sa šparglom, ali i njenim efektima na moje zdravlje. Tamo se špargle, kao i u Nemačkoj, Francuskoj i Britaniji, veoma cene i koriste u svim jelima. U to vreme u Srbiji nije bilo špargli ni od pomena, pa sam prvo seme nabavio mnogo godina kasnije, iz Mađarske. Prvo sam posadio šparglu u saksije, na terasi svoga stana.

PANČEVAC: Kako ste počeli da uzgajate šparglu baš u atarima Banatskog Brestovca?

Tražeći vikendicu u blizini Beograda, došao sam i u Brestovac, po oglasu. Odmah sam zavoleo to mesto, posebno zbog klime, vazduha, zelenila, plodnosti zemlje, opuštenosti i nekog mira koji pruža, zbog lepote Ponjavice i okoline. Isprva sam gajio razno voće i povrće, a špargla je bila usputna priča. Jednog dana me je pozvala nepoznata žena iz Kovačice da pita za šparglu kao lek, za majku bolesnu od kancera. Tek tada sam krenuo da ispitujem zdravstvene vrednosti špargle i oduševio se. Odlučio sam da špargla bude moja vodeća kultura. Sada imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Privatna arhiva

PANČEVAC: Kakve mogućnosti za uzgoj špargle pruža tlo Južnog Banata?

U Mađarskoj se špargla izvozi u vrednosti oko 10 miliona eura, a ovde su uslovi vrlo slični, gotovo idealni. Na ovoj zemlji zabodeš štap a on olista, dakle tlo je idealno. To je uočeno i jednom analizom iz EU, pa je ovaj region označen kao pogodan za tu proizvodnju. Špargla voli humus, oko 5 odsto u zemljištu, ali joj savršeno odgovara i peskuša, posebno ako se obogati humusom i navodnjava. Sve to ovde postoji, njive su prve i druge klase, ima još stajnjaka, a postoji i mehanizacija i blizina tržista. Jedino je radne snage sve manje.

PANČEVAC: Da li je uzgoj špargle skup projekat?

Za podizanje zasada na jednom hektaru treba investirati oko 15 do 20.000 eura, zavisno od konkretnih uslova investitora. To je umerena investicija ako se poredi sa borovnicom, trešnjom, jabukom i jagodom za intenzivne zasade. Ono što špargli daje komparativnu prednost je najmanji rizik, stabilno tržište i stalne cene, kako u Srbiji tako i u Evropi.

Privatna arhiva

PANČEVAC: Šta je potrebno obezbediti za proizvodnju špargle i uvećanje profitabilnosti?

Treba uraditi biznis plan i obezbediti sledeće resurse: zemljište, dobre klimatske uslove, dobre sadnice, mehanizaciju i opremu, obučenu radnu snagu, objekte za skladištenje i pakovanje, sredstva za dostavu kupcima i dobru promociju. Moj glavni posao je proizvodnja sadnica, za osam godina imam oko 600 zasada špargle od tih sadnica. Dobar deo zasada već prodaje rod, ove godine su veoma dobro realizovali svoju proizvodnju.

PANČEVAC: Da li su poljoprivrednici sa područja Južnog Banata otvoreni za nove ideje i edukaciju iz oblasti uzgoja špargle?

Klasični poljoprivredni proizvođači su konzervativni po pitanju novina. Ovde u Brestovcu rade se paprika i paradajz decenijama, u Omoljici ratarske kulture, i tu se mnogi osećaju sigurnima iako profit sa godinama opada. Ne znaju za šparglu, a oni koji i znaju nisu je ni videli, ni probali. Interesantno je da zasade špargle podižu ljudi koji rade nešto drugo, obično IT inženjeri, lekari i povratnici iz inostranstva. Za njih je špargla investicija.

Privatna arhiva

PANČEVAC: Zašto je špargla toliko skupa i da li je njena cena opravdana?

Špargla se bere tek nakon tri godine od sadnje, što mnoge ljude čini nestrpljivim, iako zasad traje 20 godina. Dva su važna posla, suzbijanje korova i berba, koji podižu cenu, a u tržišnoj privredi tražnja diktira cenu. U vreme kovida cene špargle su postale visoke jer se ona tražila kao pomoćno lekovito sredstvo.

PANČEVAC: Kakve su potrebe tržišta za šparglom? Kakva je situacija u Srbiji?

Tržište u Evropi ima veliku tražnju, dovoljno je reći da je godišnji izvoz u svetu oko 1.5 milijardi dolara. Tržište Srbije je u početnoj fazi razvoja, tražnja raste oko 30 odsto godišnje, i neće biti zadovoljeno u dogledno vreme. Traže je najbolji restorani, najkvalitetnije piljare, trgovinski lanci, hoteli, proizvođači zamrznute hrane, ali i pojedinačni potrošači kojima se distribucija radi i lično. Velika vrednost robe olakšava sve aktivnosti prodaje, jer je mali gabarit. Ove godine cena špargle u Beogradu je bila 2.000 dinara po kilogramu i opet je nije bilo dovoljno. Postoji i problem kvaliteta, jer ona uvozna brzo gubi svežinu i glavna svojstva, a domaće nema ni za pet odsto tržišta.

Privatna arhiva

PANČEVAC: Vreme velikih padavina je iza nas. Kako su špargle podnele kišu?

Ni jedan zasad špargle nije propao u poplavama! U svetu je zabeleženo i da je zasad bio pod vodom mesec dana i obnovio se. Špargla ima najmanji rizik proizvodnje u odnosu na sve kulture. ObezbedićeŠ dovoljno izdanaka u svim uslovima, samo količina može varirati i vreme dospeća u godini, nekad krene u martu, nekad polovinom aprila, kao ove godine. Ali rod je siguran. Ako se propusti berba ove godine, neće ništa propasti, biljke će samo ojačati za iduću godinu.

PANČEVAC: Ko su Vaši kupci i gde se nalaze veći zasadi špargle u Srbiji?

Ja prodajem sadnice i rasad, a kupuju ih ljudi koji imaju male bašte, za sebe i porodicu. Poslednjih godina sam pomogao da se formiraju veći, komercijalni zasadi, i to oko Novog Sada, Bečeja, Takova, Čačka, Beograda i Budve. Za konzumnu šparglu napravio samo Fejsbuk grupu „Špargla asparagus, hrana lek afrodizijak“, koja sada ima oko dve hiljade članova koji dele iskustva, informacije, ali i koji prodaju šparglu. Postoji inicijativa i za udruživanje u Zadrugu.

„Dragomir je izdao i knjigu recepata sa šparglom. On preporučuje da se špargla pripremi blanširanjem, dinstanjem na maslacu ili kuvanjem na pari. Očišćena i oljuštena špargla se blanšira u vreloj posoljenoj vodi ne duže od 3 – 4 minuta, nakon čega je treba staviti u hladnu vodu, da bi se zaustavio proces kuvanja. Po pravilu, vreme pripremanja špargli zavisi od njihove veličine. Tanjim strukovima treba samo 2 – 4 minuta u tiganju, a deblji će biti gotovi za 4 – 5 minuta.“
„Pored špargli, Dragomir gaji i artičoke, smokve sorte Vasilika mavra, joštu, batat i kivano.“
„Špargla je hrana sportista, bogatih ljudi i svih onih koji žele da žive dugo i zdravo.“

(Pančevac/Ana Vugrinec)