DR DAFINA RISTIĆ Ponavljanje hipertireoze zahteva operaciju! Žene sa hipertireozom često se napadno oblače i šminkaju. Sve je „hiper”, kako i naziv kaže!
Dok hipotireoza podrazumeva smanjeni rad, hipertireoza je povećano lučenje hormona štitaste žlezde, pa je i klinička slika kod ova dva poremećaja potpuno suprotna.
Dok su oboleli od hipotireoze usporeni, oni koji pate od hipertireoze postaju razdražljivi, besni, agresivni, kao da promene ćud. Naizgled postaju i napadni. Žene se, na primer, često napadno oblače i šminkaju. Sve je „hiper”, kako i naziv kaže.
Gube drastično telesnu težinu u jednom periodu iako puno jedu zato što ubrzani metabolizam izaziva pad šećera u krvi, što stvara i osećaj gladi. Imaju problema s tahikardijama i sa srčanim aritmijama, to jest ubrzanim radom srca, što kod nekih pacijenata zahteva i lekove protiv tromboze. Upravo se dešava da se pri takvim ozbiljnim stanjima često otkrije da je reč o pojačanom radu štitaste žlezde. Tada se primenjuje hormonska tireosupresivna terapija koja koči naš imunološki sistem da stvara višak hormona. U stvari koči antitela koja su i dovela do oštećenja u radu štitaste žlezde.
Za razliku od hipotireoze, koja se uglavnom leči doživotno, lečenje hipertireoze se primenjuje maksimalno dve godine. Uglavnom se oboljenje u tom periodu i smiri, pa se dešava da pacijent nikada više nema problema sa štitastom žlezdom jer su se hormoni vratili u normalu i tada se terapija obustavlja. Ali kod nekih se simptomi pojavljuju ponovo, za godinu ili tri godine.
Printscren/YT
A onda se ponovo smire, pa se ponovo pojavljuju. Ako često dolazi do takvih remisija, pošto imunosupresivni lekovi nisu predviđeni za dugotrajnu upotrebu jer mogu da izazovu druge negativne posledice, neophodna je operacija u Beogradu. Smatra se da je manja šteta izvaditi štitastu žlezdu i zatim nadoknađivati hormone nego stalno prolaziti faze lečenja koje loše utiču na ceo organizam. Ukoliko ne postoje antitela kao kod Grejvs–Bazedovljeve bolesti, onda se štitasta žlezda može na neki način „ubiti” radioaktivnim jodom. Ali se takav metod izbegava kod ljudi koji imaju oftalmopatiju, koja se očitava žabastim ispupčenjem očiju. Operaciji se pribegava i ako nema ni čvorova, ni tumora, ni cista, ne samo zbog toksičnih lekova nego zato što antitela kod ovakvog imunološkog poremećaja mogu da izazovu i vrlo ozbiljna oštećenja vida.
Autor: dr Dafina Ristić, specijalista interne medicine, zaposlena u Opštoj bolnici Pančevo, preglede obavlja i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”.
