KO ZNA PASULj DA SPREMA, NE DRMA GA TREMA Papci, svinjski repovi i sastojci tajni

Prošlo je vreme tokom kog su svi izbegavali da kuvaju u kući: čak i pod klimom je bilo nepodnošljivo toplo. Dobro, pravila se sporadično supa, tu i tamo spremao se najbrži mogući ručak u vidu kobaja ili mesceta na tiganju; jutarnja kafa i čaj se ne računaju, kao ni podgrevanje jučerašnje klope. Odjednom, kiša lije kô u prašumama Amazonije, što je dalo šansu punjenim paprikama, gulašima od divljači i njegovom veličanstvu pasulju. Ali to je tako samo na gajbi, suljpa je veličanstveno iskorištavan celog vrelog leta napolju…

Pa, da: dočekasmo jesen, a ispraćaj najtoplijeg godišnjeg doba u Pančevu tekao je uz gužvu, sve sa „bandom”, na Tamišu. Ne zbog kiše, koja je celo nedeljno jutro pretila da će pljusnuti, već zbog tradicije, majstori s kutlačama i njihovi prijatelji gurmani smestili su se ispod stubova na keju. Miris sadržine kotlića napadao je nozdrve i domaćina i prolaznika namernika već od pola deset – deset: u njima sastojci za trosatno kuvanje pasulja. Uh, da li će nepca toliko izdržati…

U organizaciji Udruženja sportskih ribolovaca i nautičara „Tamiš” takmičilo se petnaest ekipa u kuvanju mahunarke što stomake nadima i često, posebno ako se pretera s njenim konzumiranjem, vodi do još nekih opštepoznatih, zvučnih posledica. Sekretarka udruženja Borka, ujedno i, kako sama reče, devojka za sve, kaže da je fino promovisati akcije „Tamiša”, ali da je poenta u druženju i dobrom provodu po lepom vremenu, jer biće ga još samo malo. A takvo baš beše, potaman, ni ’ladno ni toplo.

Članovi timova, na keca se vidi, dobri ortaci, pajtosi, a jasno je i da se kapiteni međusobno poznaju: koliko su samo ovakvih zbližavanja uz zajedničku strast – kuvanje, živu muziku i kapljicu – oni prošli. Mini-orkestar praši starogradske hitove i narodnjake, ali one normalne od kojih te ne boli glava tri i po dana. Nije bilo ni jedanaest, a velika vesela ekipa pozvala je „bandu” sebi i krenulo je kićenje harmonike: „crvene” uglavnom, uz poneki jači input. I dame su lagano pristizale da podrže nedeljni izbor sredovečnih dečaka.

Pored kotlića koji je mazio i pazio višestruki pobednik na raznim nadmetanjima u zemlji i inostranstvu Đenka, zaustavio se par u zlatnim godinama koji je parlao na čistom američkom. Na kej ih je doveo ovdašnji prijatelj, a dvoje devedesetogodišnjaka radoznalo je virilo u ono što se krčkalo. Bakica je tražila recept, nadajući se da će dobiti kompletan. Đenka joj je objasnio da su u kotliću šareni pasulj, dimljeni papci, svinjski repovi, suvo meso, domaća kobasica i slanina, kao i, normalno, tajni sastojci. Bila je pomalo razočarana jer joj nije sve otkriveno, pa joj je ipak ponuđen deo tajne: ljubav i dobre vibracije društva poređanog oko vatre. Naravno, Ameri su počašćeni rakijicom, pa su podelili s radoznalcima info da su prvi put u Pančevu jer je dekica poreklom odavde, tj. njegova majka je rođena u našem gradu, a preko bare je otišla pre mnogo, mnogo decenija.

Odoše oni dalje u razgledanje pradedovine, a jedan od najiskusnijih pančevačkih kuvara Brana primao je mlađe kolege u svojoj „kancelariji”: davao je savete onima koji nisu sujetni da za savet bolje od sebe pitaju. I sam je krenuo do susednih kotlića da bi probao skoro gotove proizvode; ponegde je potvrdno klimao glavom, a na drugim mestima okretao ju je sleva nadesno.

I, kako to uvek biva, na kraju nisu svi bili zadovoljni odlukama žirija; pih, nameštaljka, kako nisam u prvih pet, čulo se na nekim punktovima, iako su svi birali zatvorene koverte s brojevima. Nije to poenta priče, ali da pomenemo: pobedio je i nikog time iznenadio nije – Brana. Nagrade – sasvim okej: kotlići, stalci za njih, a između ostalog dobijena je i večera za dvoje u renomiranom restoranu. Rajka i Đole će da jave kako im je bilo, ali teško da išta može da se meri s vrelim pasuljem pored reke u društvu najboljih drugara. Ma, nije teško, nemoguće je.

(Pančevac/S. Trajković)