Novi sistem za rano upozoravanje na nuklearne i radioaktivne akcidente stigao je u Srbiju kao donacija Evropske unije. Sastoji se iz 33 nove merne stanice i najkasnije početkom 2024. godine biće potpuno operativan, rekla je za Jutarnji program „Radio Beograda 1“ Vedrana Vuletić iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije.

Vedrana Vuletić ističe da je reč o nacionalnom mehanizmu za rano upozoravanje koji se zasniva na automatskom, kontinuiranom praćenju nivoa radioaktivnosti u životnoj sredini.

„Sada ga unapređujemo sa 33 nove savremene merne stanice. Pored mernih stanica, koje će nam davati informacije o nivou radioaktivnosti u vazduhu, imaćemo i jednu stanicu koja će prikupljati informacije o radioaktivnosti rečne vode. I tu mernu stanicu postavićemo u Dunav zbog nama najbliže nuklearne elektrane ‘PAKŠ’ u Mađarskoj“, kaže Vuletićeva.

Raspoređivanje mernih stanica širom Srbije

Nove merne stanice, kako planiraju u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije, biće ravnomerno raspoređene po celoj zemlji. Pošto nemamo svoj nuklearni reaktor, nema potrebe za gomilanjem stanica na jednom mestu, objašnjava Vedrana Vuletić.

„Da bi uređaju dali precizne podatke moraju da budu zadovoljeni neki tehnički zahtevi. Tako se merne stanice neće nalaziti baš u centu grada, zaklonjene visokim zgradama ili drvećem. Ravnomerno su raspoređene blizu većih i manjih gradova. Ove merne stanice ne zrače i ne predstavljaju nikakvu opasnost po stanovništvo, one samo prikupljaju podatke o nivou radijacije u životnoj sredini“, ističe Vuletićeva.

U Srbiji se radioaktivnost u životnoj sredini dugo prati, preko 50 godina. Do 1990. nismo imali automatske merne stanice i sva merenja obavljala su se ili ručnim instrumentima na terenu ili tako što se uzorci sakupljaju na određenim mestima, pa se nose u laboratorije, tamo se analiziraju i onda mora neko vreme da prođe da bismo dobili podatak o nivou aktivnosti u životnoj sredini.

„Prve dve automatske merne stanice nabavljene su 1990. i 1991. godine. I 2007. godine sistem je unapređen sa još devet novih stanica. Srećom, od 2007. godine, od kako je postavljen ovaj sistem sa devet stanica, nismo imali takvih incidenata koji bi aktivirali alarme na uređajima. Pošto je najsvežija bila nuklearna nesreća u Fukušimi 2011. godine, radioaktivnost koja je do nas stigla nakon te nesreće, je bila zaista u vrlo niskim nivoima i nije mogla da se zabeleži ovim automatskim merilima. Ali, ipak smo mi izmerili radioaktivnost poreklom iz Fukušime drugim metodama, koje uključuju vrlo osetljive laboratorijske analize i to naše kolege koje rade u nekoliko laboratorija u Srbiji su zabeležile i objavile informacije o tome i naučne radove“, naglašava Vuletićeva.

Radioaktivnost može da se prati u realnom vremenu

Na sajtu Direktorata za radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije u gotovo u realnom vremenu mogu se pratiti vrednosti radioaktivnosti i ako to povremeno radite shvatićete da oni nisu uvek isti.

„Sve zabeležene promene do sada, posledice su prirodnih promena nivoa radioaktivnosti i to se naročito primeti nakon kiše kada dolazi do ispiranja potomaka prirodnog radioaktivnog gasa radona iz atmosfere“, poručuje Vuletićeva.

Sistem ranog upozoravanja u slučaju nuklearne nesreće

„Rano upozoravanje je vrlo jedan kompleksan sistem i čini ga nekoliko efikasnih mehanizama koji nam u stvari omogućavaju da na vreme preduzmemo mere zaštite u slučaju nuklearne i radiološke nesreće. Na primer, mehanizam Međunarodne agencije za atomsku energiju za razmenu informacija koji je razvijen nakon Černobilskog akcidenta 1986. godine. Potom, mehanizma Međunarodne agencije za atomsku energiju ali se i zemlje bilateralnim ili multilateralnim sporazumima obavezuju na razmenu informacija u slučaju ovih akcidenata. Srbija takve bilateralne sporazume ima sa Mađarskom i Bugarskom“, navodi Vedrana Vuletić.

(Pančevac/RTS)

NOVA ZGRADA ŽANDARMERIJE: Ministar Gašić položio kamen temeljac