TREBA KAŽNJAVATI POČINIOCE Atari u plamenu je šteta koju treba smesta sprečiti! Brojne su posledice izgorelog zemljišta

Ovakve konstatacije već duže vreme iznose mnogi stručnjaci, a jedan od njih je savetodavac saradnik pančevačkog Istraživačko-razvojnog instituta (IRI) „Tamiš” Bogdan Garalejić.

– Da su ovde savane i prerije, velike travnate višegodišnje površine, požari bi bili „normalna” pojava. Najčešće su izazvani prirodnim putem, ne čovekovim delovanjem. U tim prirodnim uslovima vatra i zagrevanje površinskog dela zemljišta imaju čak pozitivan uticaj na obnovu vegetacije i povećanu aktivnost nekih korisnih organizama u zemljištu. Šta se dešava kada imate „zelene pustinje”? To znači: samo usevi, unedogled, bez ijednog žbuna, drveta, šikara, šume dokle vam pogled seže, intenzivno obrađeni tako da kada pogledate zemljište, ono izgleda kao bezlična masa bez znakova života. Ovo je naša realnost – navodi Garalejić.

On ističe da se pokušava napraviti razlika u intenzitetu požara, kroz definiciju manjeg ili većeg požara, imajući u vidu temperature koje se tada razvijaju.

– Nekoliko bitnih činjenica javlja se kao posledica izgorelih njiva. Jedna od njih je uticaj na organsku materiju tla, to jest humus, koji sadrži značajne zalihe azota, fosfora i sumpora i stoga je važno skladište biljnih hranljivih materija. U ukupnoj masi humusa je približno 50 odsto ugljenika. Ta organska materija takođe povećava kapacitet tla da zadrži vodu, stabilizuje agregate u zemljištu i smanjuje toksičnost aluminijuma za biljke. Razgradnjom humusa u požaru smanjuje se sposobnost zemljišta da zadržava, to jest skladišti vodu, a dolazi i do razbijanja strukturnih agregata i ono postaje podložno eroziji usled vetra i velikim oblacima prašine u prolećnoj predsetvenoj pripremi zemljišta s duvanjem košave. To dovodi i do odnošenja površinskog sloja zemljišta u dolje i formiranja vododerina na padinama karakterističnim za obode Deliblatske peščare, na kojima se obavlja proizvodnja – ističe stručnjak.

Prema njegovim rečima, jedini način da obnavljamo organsku materiju jeste da koristimo žetvene ostatke gajenih biljaka kad već nemamo stajnjak.

– Neko će reći zaoravanjem, a mi preporučujemo drugi sistem obrade, ali o tome drugom prilikom. S druge strane, postoji li pozitivan uticaj požara na strukturu zemljišta? Verovali ili ne, postoji! To se odnosi na teška glinovita zemljišta gde požari veći od 400 stepeni Celzijusa mogu trajno da promene teksturu zemljišta tako što agregiraju čestice gline u stabilne čestice veličine peska, čineći teksturu zemljišta grubljom, ali podložnom odnošenju vetrom i vodom. U nekim slučajevima može učiniti teška zemljišta propusnijim za vazduh i vodu – kaže Garalejić.

On postavlja pitanje i šta se događa s navedenim elementima iz humusa.

– Najintenzivniji je gubitak azota i sumpora. Fosfor i kalijum ostaju u pepelu na površini. Ukoliko nema jakih vetrova, nema njihovog gubitka i ukoliko imamo nakon toga kišni period, ova dva elementa ulaze u zemlju – kaže zaposleni u IRI „Tamiš”.

Kada je reč o gubitku azota paljenjem jednog hektara ostataka kukuruza, on napominje da je to 133 kilograma po hektaru, odnosno 400 kilograma amonijum-nitrata ili 290 kg uree!

– Neka proizvođači izračunaju koliko je to u novcu! S druge strane, živi svet zemljišta takođe trpi gubitke. Ako su u pitanju mikroorganizmi, može doći do sterilizacije površinskog sloja. Merenjem se primećuje da se mikrobiološka aktivnost kasnije povećava. Kod mrava smanjenje populacije iznosi oko 25 odsto ukoliko se paljenje parcele ne ponavlja svake godine, ali ako se ponavlja, onda je više od 75 odsto. Smanjenje broja glista na zemljištima koja obrađujemo utiče na promenu u strukturi kada jake kiše razbijaju površinu zemljišta stvarajući nepropusnu pokoricu i ležanje vode – ističe Garalejić.

Stručnjak napominje i da su gasovi i jedinjenja koji odlaze u atmosferu uglavnom različiti zagađivači i gasovi staklene bašte, kao što su čestice (PM10, PM2,5), ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, amonijak, metan, elementarni i organski ugljenik…

Garalejić napominje da u nekim zemljama, kao što je SAD, postoji kontrolisano paljenje žetvenih ostataka, koje je usklađeno sa određenom zakonskom regulativom u poljoprivredi na saveznom i državnom nivou.

– Zakonska regulativa protiv paljenja strnjišta postoji u Srbiji. Prilika je da navedemo da se poslednjim izmenama Zakona o zaštiti od požara zabranjuje paljenje strnjike na otvorenom, a za počinioce su predviđene visoke novčane kazne: od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica, odnosno od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica. Ukoliko se požarom ugroze život i imovina ljudi, Krivični zakonik propisuje i zatvorsku kaznu. A da li se primenjuje? Ne! Obično se govori da „pale oni koji skupljaju ispale klipove” prilikom žetve ili berbe. Više puta su uočeni i vlasnici parcela da to rade, a neki su bili povređeni ili su stradali u izazvanom požaru – navodi stručnjak.

Nove tehnologije, kako ističe, omogućuju da se upaljene njive snime i isprate.

– Najavljena i testirana aplikacija dostupna je svima, a razvio ju je „Biosens” u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije. Na primer, može se videti da su tri NASA satelita i „Sentinel 2” u periodu od 10. oktobra do 5. novembra u ataru Katastarske oblasti Crepaja registrovali 14 parcela. Od početka godine je izgorelo 580 hektara. Recimo, u KO Novo Selo od početka godine su gorela 422 hektara. Registruju se trenutni požari, izgorele njive i one koje su bile upaljene pre određenog vremena. Praktično se ne može sakriti posledica požara. Sve parcele se mogu proveriti po veličini i vlasništvu. Informacije o krivcima nedostaju. Najčešće ne znamo ko je to uradio i da li je kažnjen. Zato možemo do daljeg da se ponašamo ovako. Samo, dokle? – pita se Garalejić.

(Pančevac)