Internista potpukovnik dr Miodrag Šipčić je načelnik Odeljenja za internu intenzivnu medicinu na VMA, a preglede obavlja i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” ističe da je preporuka da se ljudi koji osete da se pri obavljanju svakodnevnih poslova zamaraju, da im nedostaje vazduha, da u grudima imaju tup bol, stezanje ili pečenje obavezno jave lekaru.

Nezavisno od toga, muškarci posle pedesete godine, a žene posle menopauze treba da rade preventivne preglede svake godine. Ako još postoje i faktori rizika za ishemijsku bolest srca, kao što su genetika, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, tim pre je potreban preventivni pregled. Tako će se ishemijska bolest srca otkriti na vreme, a time se preveniraju i eventualni infarkt miokarda, srčani zastoj i sve druge komplikacije.

„Tihom” ili „nemom” ishemijom srca nazivamo postepeno suženje krvnih sudova, kod kojih postoji ishemija srčanog mišića u pozadini, jer se s vremenom ispoljavaju „tihi” simptomi, kao što su brzo zamaranje ili nedostatak vazduha. To se naziva i slabom tolerancijom fizičkog napora, što pacijent ili ne primeđuje ili smatra da je to posledica godina, viška kilograma, fizičke neaktivnosti, manjka kondicije. A u stvari je u pitanju srčana slabost, ponekad i sa značajno oslabljenom srčanom funkcijom.

Dešava se zato da se i kod ljudi koji kažu da se osećaju dobro i da nemaju neke velike tegobe na ultrazvuku utvrdi značajno manja ejekciona frakcija, i do 30 ili 35 odsto.

Nakon toga se u bolničkim uslovima sprovodi invazivna dijagnostika, to jest koronarografija, kada se često potvrdi suženje i na sve tri arterije. Ako se značajne stenoze pronađu na više glavnih arterija, često se primenjuje i hirurška revaskularizacija, odnosno bajpas srca. A ako su u pitanju stenoze na dve ili eventualno tri arterije, a pacijent nije motivisan za hirurgiju, onda se ugrađuju stentovi. Uz to se primenjuje i odgovarajuća medikamentna terapija i mere kardiorežima koje važe za sva oboljenja srca. Pacijentima koji su doživeli infarkt ili imaju redukovanu ejekcionu frakciju ispod 35 odsto može se potkožno ugraditi i implantabilni kardioverter defibrilator, poznatiji kao ICD, koji čuva tog pacijenta od malignih poremećaja srčanog ritma, srčanih aritmija. Mnogi savremeni lekovi mogu da takođe olakšaju život takvih pacijenata i da smanje njihove tegobe i da im na kraju krajeva produže i život.

U prevenciji je bitno možda ne zabranjivati upotrebu nekih namirnica u potpunosti, ali treba kontrolisano konzumirati svinjetinu, jagnjetinu i punomasne mlečne proizvode i jesti što više voća i povrća i barene hrane. Pogodna je i mediteranska ishrana s maslinovim uljem i sa čašom crnog vina uz ručak, ne više od toga.

(Pančevac)