NEVREME IM NIŠTA NE MOŽE Pogledajte u kojim uslovima je održana Štukijada, ali njih dvadesetorica upornih su uživali FOTO i VIDEO

Što se samog nadmetanja tiče, ovog puta je štuka pobedila, i to prvenstveno zbog uslova koji su tog dana vladali. Ipak, nakon tri-četiri sata na vodi ovi sportski ribolovci su došli na svoje i kada je reč o drugoj najvažnijoj stvari  – druženju uz iće i piće u prirodi.

Drugi put je na banatskoj reci jedinstvene lepote u organizaciji udruženja „Tamiš u Jabuci” i Mesne zajednice Jabuka u subotu, 25. novembra, održana manifestacija „Štukijada”.

Za razliku od prošle godine, kada su domaćini imali predivno miholjsko jutro, vreme im ovog puta nikako nije bilo naklonjeno, već je bilo pravo poznojesensko, uz mnogo padavina i vlage.

Ipak, tih nekoliko sati sportski ribolovci su maksimalno iskoristili, krstareći na sve strane po svežem tamiškom vazduhu, na potezu nadomak Jabuke – od plaže Skela do dela poznatog kao Durišnik.

Ovog puta na pecaroškoj trasi dugoj i po kilometar ovi pecaroški znalci nisu imali nimalo sportske sreće, prvenstveno zbog vremenskih uslova, jer riba prosto nije htela ni da pipne mamac koji je velikodušno nuđen. Što se kaže – takav dan!

Ipak, svi oni su se pošteno rekreirali u prirodi uz poštovanje svih pravila, a na kraju se sve završilo opuštenim domaćinskim druženjem, uz poneku ljutu, pivo ili špricer, a nisu izostale ni „špecije” iz kazana: pasulj i gulaš od divljači.

U ovogodišnjoj drugoj „Štukijadi” nadmetalo se dvadeset pecaroša iz pomenutog mesta i okoline, pa čak i iz Vrnjačke Banje, s verovatno najveštijim i najneuhvatljivijim vodenim bićima, i to tehnikom džiganja, prema svim sportskim standardima, što pored ostalog podrazumeva i obavezno vraćanje ulova u vodu.

Kako bi sve proteklo po zakonu, obišla ih je i ribočuvarska služba, nadaleko poznata po tome što poslednjih godina uspešno zavodi red na Tamišu, na radost svih iskrenih ljubitelja živog sveta u reci.

Ovi revnosni čuvari prirode proveravali su i to da li svi takmičari poseduju važeće dozvole, kao i da li koriste veštačke mamce, koji nisu bili dozvoljeni.

Nakon više od tri sata uporne, ali bezuspešne jurnjave za ribom, nije bilo nijednog ulova iznad dozvoljene granice, pa nisu dodeljene ni nagrade, izuzev one za najmlađeg učesnika, a dobio ju je sedamnaestogodišnjak, koji peca doslovce od kada je prohodao.

Od najmanjih nogu peca i jedan od mlađih takmičara, Petar Ilić (29).

– Ovog puta je riba potpuno zakazala. Doduše, imao sam jednu štuku, koja je došla na malu babušku, ali ispod mere za tri centimetra, pa nije uračunata za plasman. Voda je bila previsoka, jer treba da bude mnogo niža i mirnija, ali samo druženje je bilo dobro i to je najbitnije, uz boravak na svežem vazduhu. Inače ne pecam štuku, već gotovo isključivo belu ribu, to jest babušku, deverike i drugo, na tehniku fider. Tu zapravo postoji hranilica gde se stavlja primama, a baca se uvek na isto mesto kako bi se privukla riba, dok na udici stoji živi mamac. Hvatao sam babušku do kilogram, koju inače volim da pripremam na tanjirači u vreloj svinjskoj masti. Naravno, prethodno mora najpre da odstoji jedan dan kako bi so nagrizla koske. Kao što rekoh, pecam od svojih šest-sedam godina, a najveći primerak bio mi je šaran od blizu pet kilograma prošle godine. I moram da naglasim da je ribe sve više otkada nadležne službe rade kvalitetno svoj posao – kaže Petar.

Saša Naskovski (41) ozbiljno peca dvanaest godina, dok je ranije to bilo, kako kaže, čisto amaterski.

– Na ovoj „Štukijadi” nije bilo ribe, izuzev dva-tri udarca, iako sam menjao i lokacije i mamce. Jednostavno, nije joj bio dan, ali biće valjda dogodine. Inače pecam sve: šarana, štuku, soma. Recimo, ove godine sam imao šarana po tri i po – četiri kilograma na kukuruz na „cug”, kao i isto toliko somova od sedam-osam kilograma pomoću durdubaka. Ribu veoma volim i da jedem, jer mislim da je najzdravija. Pre svega šarana i štuku. Može i na tanjirači, a može i čorba, u koju idu voda i luk, kao i repovi od šarana i soma. Moram da primetim da je prošle godine bilo više ribe nego ove godine, a krivolova ipak ima i dalje, ali su sada lopovi saterani u mišju rupu zbog redovne kontrole – ističe Saša.

Dragoslav Vanevski (37) peca od svoje četvrte godine, kada je počeo u banji gde se lečio od astme.

– Počeo sam na Moravici, a od tada, pored Tamiša, pecam i na Tisi i Dunavu. Ove godine sam imao smuđa od šest kilograma na našoj najvećoj reci, a na Tamišu čak i nešto veću štuku. Nju sam upecao na muvanje, a borba je trajala petnaest minuta. Zahvaljujući Oliveru Adžiću i društvu iz službe, ima sve više ribe i to treba svim snagama podržavati, kao i ljude iz Mesne zajednice, predvođene predsednikom, koji se trude da priobalje izgleda što lepše – napominje Marjan.

Jedan od glavnih inicijatora „Štukijade” upravo je Slobodan Ilić, prvi čovek Jabuke, koji je uprkos nedostatku većeg ulova ipak bio prezadovoljan, jer je odziv takmičara bio dobar, a poslata je lepa poruka kako se treba ponašati u prirodi.

– Što se mene tiče, uvek sam za lov na štuku, jer je mnogo dinamičnija i tera čoveka na pokret, za razliku od onih koji pecaju na fider, jer zasednu i ne pomeraju se satima. To je demonstriralo dvadeset upornih takmičara uprkos izuzetno lošem vremenu, velikom vodostaju i mutnoj, brzoj reci… Zbog svega toga imali su zaista male šanse da nešto uhvate, ali to ih nije omelo da se maksimalno zalažu do poslednjeg momenta. Što se tiče samog događaja, ponovo se na delu u punom obimu pokazala saradnja između raznih udruženja, ovog puta lovaca i ribolovaca. Nije bilo kotizacija, pa smo morali da se snalazimo za nagrade i „treće poluvreme”, koje smo na kraju obezbedili uz pomoć naših prijatelja – kaže Ilić.

Tu su bili i predstavnici lovaca, a neki od njih su ujedno i ribolovci, čiji je jedan od predstavnika bio i Goran Dragosavljević.

– Uvek smo podržavali ovakve i slične manifestacije u selu, od „Prolećnog ručka” do „Štukijade”. Ovog puta naš doprinos je bio gulaš od divljači. Inače, ja sam i ribolovac, ali danas nisam učestvovao, iako i te kako volim pecanje. I to baš lovim štuku, što na živi, što na prirodni mamac. Džigovanje je u stvari način da se ribi simulira ranjeni plen, koji ona radije napada, jer je lakši za hvatanje. Konkretno ja sam na Tamišu ulovio primerke od četiri-pet kilograma, ali najčešće su od kilogram i po. Naravno, poštujemo sve zakonske odredbe, a i rad ribočuvarske službe je doprineo da bude mnogo više ribe. Sam Tamiš je predivno mesto za tu zanimaciju, a ima i mnogo raznovrsne ribe: od pomenute grabljivice, preko razne bele ribe, do smuđa, šarana i soma. Ovo je uglavnom mirna voda i kad god imam vremena, dođem. Inače, i jedno od naših lovišta je oko reke, pre svega zbog divlje svinje, koje ove godine nije bilo zbog afričke kuge. Moram da istaknem da nas ima oko četrdeset, a glavni prioritet nam u stvari nije lov, već očuvanje životinjskog fonda – kaže Goran.

A svako, na prvom mestu, treba da čuva prirodu, jer bez nje nema ni nas.