U toku je nova prevara putem SMS-poruka u kojoj se zloupotrebljava ime i logo „Pošte Srbije“ i usluga koje ovo preduzeće pruža. Cilj prevaranata je da dođu do podataka sa platne kartice korisnika kako bi neovlašćeno pristupili njegovom bankovnom računu i ispraznili ga. Čitateljka „Novosti“ Jasmina Perić iz Beograda kaže da je dobila SMS poruku u kojoj je obaveštena da je prispela pošiljka za nju. Ona je bila uverene da komunicira sa Poštom, jer je zaista iz tog preduzeća očekivala isporuku paketa.

– Međutim, u poruci se navodi da ne mogu da je dostave, jer nisu precizni podaci o adresi – kaže Perićeva. – Onda se nudi link koji otvara šablon koji treba da se popuni. Tu je naveden čak i precizan datum isporuke. Ja sam unela adresu, ali onda su tražili podatke sa kartice. Tada mi je bilo jasno da je u pitanju prevara. Sve je izledalo kao da je u pitanju zaista „Pošta Srbije“. Bilo je naznačeno i da će trošak ležarine da iznosi oko 30 dinara.

Neki nisu shvatili da je u pitanju prevara, pa im je kartica „ispražnjena“. Jedan pogrešan klik korisnika može da omogući sajber kriminalcima da neovlašćeno pristupe njegovom bankovnom računu i ukradu sav novac. Ovo je tzv. fišing, što u prevodu sa engleskog znači „pecanje“. Sajber kriminalci često „pecaju“ korisnike predstavljajući se kao poznate i pouzdane kompanije poput banke, pošte, ili neke druge firme ili brenda. Pritom, zloupotrebljavaju izgled njihovog sajta, loga i deluju veoma uverljivo.

– To je vrsta napada koja podrazumeva manipulaciju ljudima od strane zlonamernih pojedinaca i često se koristi za krađu ličnih podataka, uključujući i podatke o platnoj kartici korisnika – objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. – Dešava se kada napadač, predstavljajući se kao osoba ili institucija od poverenja, pokušava da vas prevari na način da putem imejla ili poruka ostavite na društvenim mrežama, veb-sajtovima osetljive podatke, poput broja platne kartice, PIN-a i slično, a koje će kasnije moći da zloupotrebi. Značajnu ulogu u prevari predstavlja korišćenje poverenja žrtve. S obzirom na to da korisnici imaju poverenja u svoje pružaoce usluga, napadači pokušavaju da se lažno predstave kao jedan od tih pružalaca.

Stručnjaci savetuju građanima da obrate posebnu pažnju prilikom otvaranja SMS poruka i elektronke pošte od nepoznatih pošiljalaca kako bi se zaštitili od fišinga. To znači da provere URL adresu veb stranice pre nego što unesu svoje podatke i ne dele osetljive podatke sa drugima bez provere verodostojnosti izvora. Takođe, potrebno je da koriste različite lozinke za različite račune i da ih redovno ažuriraju. Sajber kriminalci često koriste mamac hitnosti. Pošalju mejl ili SMS i insistiraju da nešto mora hitno da se uradi. Poruka te vrste uvek treba da izazove sumnju.

LINK VODI NA LAŽNU STRANICU
STRUČNjACI upozoravaju građane da budu oprezni i da ne ostavljaju svoje podatke na internet lokacijama do kojih se dolazi preko linka, jer to mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave. Takođe, nikada ne treba da unose PIN sa kartice. Zahtev za njegov unos ukazuje na mogućnost zloupotrebe podataka. Korisnici ne treba da šalju foto-kopiju kartice ili drugog dokumenta mejlom u inboks stranice na društvenim mrežama ili slično.