Sveta velikomučenica Anastasija došla je na svet u Rimu, a o njenom životu ne zna se mnogo, dok je većina priča o njoj nastala tek nakon njene mučeničke smrti.

Navodno ju je otac, prema predanju, naterao da se uda za paganina Publija, uglednog vlastelina, a Anastasija je navodno po udaji odbijala da ima odnose s njim.

Zato ju je Publije mučio, zatvarao i izgladnjivao, što se pojačalo kada je saznao da Anastasija tajno posećuje hrišćanske mučenike. Njen muž je potom poslat u Persiju, a umro je tokom puta, nakon čega je Anastasija počela slobodno da pomaže hrišćanima i deli sirotinji milostinju od ogromnog nasledstva koje joj je ostalo od muža.

Potom se uputila u Makedoniju kako bi pomagala progonjenim vernicima, a postoji verovanje da je načelnik Ulpijan oslepeo i umro nakon što ju je poželeo. Veruje se da je Anastasija osuđena na smrt izgladnjivanjem, ali je preživela posle 30 dana u tamnici bez hrane. Zatim je s još nekoliko hrišćana odvedena na lađu koja je zatim potopljenja, ali ju je Gospod, veruje se, spasao.

Umrla je 204. godine u Sirmijumu, na prostoru današnje Sremske Mitrovice, a prema predanju je preminula nakon što je „vatrom privezana rukama i nogama na kočeve“.

Njen manastir se nalazi u Grčkoj, 30 kilometara od Soluna. Danas je veoma važno da svaka žena uradi dobro delo u ime velikomučenice Anastasije.

Veruje se da Sveta Anastasija dolazi u pomoć svim ženama koje danas odu do crkve, zapale sveću i izgovore ovu molitvu:

„Ovčica Tvoja Isuse, Anastasija, zove silnim glasom: „Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe“. Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše“.

(Pančevac/Glossy Espreso)