U narednom periodu očekuje pokretanje sistema eBolovanje, koji bi trebalo da suzbije otvaranje lažnih bolovanja.
Ipak, građanima nije najjasnije na koji način će eBolovanje moći da „iskontroliše“ da li je odsustvo sa posla opravdano ili ne, niti da li povezivanje doma zdravlja, RFZO-a, poslodavca i zaposlenog znači da će firma moći da ima uvid u zdravstvenu dokumentaciju radnika.
Kako za Danas pojašnjava Isidora Šmigić, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u, cilj eBolovanja je da se pacijentima, među kojima su i porodilje, pojednostavi adminstracija vezana za otvaranje bolovanja, ali da se ujedno efikasnije dostavljaju ove informacije poslodavcima.
Takođe, da se olakša Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje pristup podacima bitnim za odlučivanje komisija o odobravanju nastavka bolovanja, više od 30 dana, kao i pri obračunu i uplati naknade zarade za vreme bolovanja.
Sistem eBolovanje može značajno doprineti smanjenju zloupotreba
„Sistem eBolovanje treba da digitalizuje i automatizuje razmenu dokumentacije u procesu izdavanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, tako što će povezati zdravstvene ustanove odnosno lekare, Republički fond za zdravstveno osiguranje, kao i poslodavce. Ovim će se ubrzati sam proces, pacijenti više neće morati da nose doznake poslodavcu odnosno medicinsku dokumentaciju matičnoj filijali RFZO, a ujedno će se omogućiti da RFZO brže isplati refundacije zarada za zaposlene koji su na bolovanju poslodavcima, u slučajevima kada su na bolovanju duže od mesec dana“, kaže Šmigić.
Ona naglašava da poslodavac neće imati uvid u zdravstvenu dokumentaciju zaposlenog, već će kroz sistem dobiti informaciju o tome da je zaposleni na bolovanju (ne i iz kog razloga) i u kom periodu.
„Sistem eBolovanje može značajno doprineti smanjenju zloupotreba i poboljšanju efikasnosti sistema, digitalizacija će omogućiti proveru podataka u realnom vremenu, podataka o zaposlenima, njihovom radnom stažu i medicinskim podacima. Takođe i praćenje, analitiku i izveštavanje kojima će se lakše identifikovati nepravilnosti ili pokušaji zloupotrebe. S jedne strane je cilj da pacijenti ne moraju bolesni da nose dokumentaciju, i da se obezbedi i efikasnija isplata zarade za vreme bolovanja, ali s druge strane zloupotrebe nasavesnih, kroz otvaranje lažnih bolovanja dovode do ozbiljnih problema privredi, i neretko se dešava da im je i više od 10 odsto zapoelnih istovremeno na bolovanju tokom cele godine“, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da takva praksa dovodi do blokiranja proizvodnje i nemogućnosti obavljanja rada u pojedinim firmama, a kako ističe, dugorično moze dovesti do zatvaranja tih kompanija.
„Sigurni smo da će sistem eBolovanje pomoći i da se uspostavi ova vrsta kontrole i manje zloupotreba, što je interes celog društva“, zaključuje Šmigić.
(Pančevac/Danas/BiznisiFinansije)
