CIGAJE DRŽI ONAJ KOME JE TO U DUŠI

Mesto s najviše ovaca na teritoriji Pančeva svakako je Dolovo, a najveći broj njih pripada autohtonoj vrsti pod nazivom banatska cigaja.
Tako je po tradiciji i ne tako davno u pomenutom selu je bilo na hiljade grla, a procenjuje se da danas ima oko hiljadu tih veoma pitomih i korisnih životinja.
Njih dolovački stočari, kako kažu, danas najviše drže zarad ljubavi, pa onda i jagme za jaganjcima i sirom, dok, recimo, s nekad veoma traženom vunom već duže vreme ne znaju šta će.
Iako ne spore da ih država u poslednje vreme pomaže subvencijama, još uvek ih pritiska mnogo problema.
Da bi skrenuli pažnju na sve to i prikazali lepotu tih predivnih životinja, ovčari svake godine sredinom marta organizuju Smotru rasnih ovnova.

Smotra rasnih ovnova u Dolovu održana je šesnaesti put u nedelju, 17. marta, u organizaciji Udruženja uzgajivača ovaca „Banat”, kada su svoje najkvalitetnije primerke pomenutih domaćih životinja izložili stočari iz Dolova i okolnih banatskih mesta.
Oni su se ponovo nadmetali u dvorištu dolovačke Mesne zajednice „Mita Vukosavljev” u više kategorija, koje je ocenjivala stručna komisija.
Pored njih, svi prisutni uzgajivači i ljubitelji tog lepog dana mogli su da vide dvadesetak ovnova uglavnom autohtone rase banatska cigaja, iako je bilo i predstavnika „belih” vrsta.

Pobednici iz Pančeva, Dolova, Ilandže, Farkaždina…

Svi oni bili su, po tradiciji, predstavljeni publici kako bi pozirali pred stručnim žirijem, koji su, kao i nekoliko ranijih godina, činili profesori s Poljoprivrednog fakulteta dr Cvijan Mekić i Jelena Popadić, kao i tehničar stočarstva iz Istraživačko-razvojnog instituta „Tamiš” Aleksandar Varga.
Nakon defilea takmičarskih primeraka komisija se povukla na odlučivanje, a za to vreme su nastupali folkloraši iz KUD-a „Banatski vez”.

Nešto kasnije su proglašeni pobednici, kada je Aleksandar Varga ispred žirija pročitao imena pobednika, a njegova koleginica iz komisije Jelena Popadić uručila je nagrade vlasnicima nagrađenih ovnova.

Njihovom odlukom su nagrade za prvo i treće mesto u konkurenciji starijih ovnova banatske cigaje otišle u Ilandžu – Srđanu Vojnovu i Draganu Nebrigiću, a za drugo mesto u Idvor, Jovanu Kalinu. Kada je reč o mlađim ovnovima iste vrste, takozvanim dviscima, ponovo je trijumfovalo grlo uzgajivača iz Ilandže, i to Mihajla Kalina, drugi je bio Vasa Trbenčin iz Dolova, a treći Slobodan Stefanov. Kod šiljegana je pobedio ovan Pančevca Đorđa Čizmaša, ispred Zorana Mišljenovića i Borisa Stupara.
U konkurenciji ovnova bele rase, kao i dvizaca, dvostruku pobedu su ostvarila grla koja je doveo Darko Velimirov iz Farkaždina, dok je pobedničkog „belog” šiljegana uzgojio Dolovac Nikola Radonjin. Specijalnu nagradu za pramenku dobila je jedna žena – Olgica Dmitrović.

Munja ima najboljeg mladog ovna

Među pobednicima je i jedan od najvećih uzgajivača ovaca u okolini – Đorđe Čizmaš zvani Munja iz Pančeva, koji je vlasnik 180 grla rase cigaja.
– Takmičio sam se s mladim ovnovima dviscem i šiljeganom. Rekli su mi da jedan od njih nije dvizac, a pošto je baš to moje grlo osvojilo prvu nagradu kao za ovna šiljegana, nisam hteo da uzmem nagradu, jer smatram da su pogrešno procenili uzrast. Bavim se skoro šezdeset godina ovčarstvom, kao i moji otac i deda, pa se u sve to veoma razumem. Inače, ovčarstvo je veoma mukotrpan posao. Stado od preko dvesta cigaja, računajući i jaganjce, osam meseci je na ispaši i četiri meseca na jaslama. Ima subvencija i hvala državi zbog toga, iako još uvek za ovu godinu ništa nije uplaćeno. Imam sto umatičenih grla, ali bi bilo bolje da ide po svakom grlu i da umesto tih 10.000 dinara po odabranom primerku daju 5.000 dinara po svakom grlu. Ima i drugih problema, pre svega što nema čobana. A mi kao uzgajivači cigaje dodatno smo ugroženi, jer nemamo gde da nabavimo priplodni materijal.

. Što se plasmana tiče, prodajem samo jaganjce i sada je dobra cena od oko 570 dinara, plus 3.000 dinara od države – ističe Munja.

Jedan od nagrađenih je bio Vasa Trbenčin, koji sa svoje 82 godine spada u najstarije aktivne uzgajivače u Dolovu, u čemu mu pomažu i drugi članovi porodice. Ipak, ni te ozbiljne godine nimalo mu ne smetaju da se i dalje bavi čobanskim poslom.
– Ovčarstvom se bavim već četrdeset godina i nekada je bilo mnogo više ovaca, kao i pašnjaka, a i mnogo više se zarađivalo. Ne tako davno u selu je bilo 3.000 komada i bilo je mnogo lakše plasirati robu, a išla je odlično i vuna. Imamo 120 komada i napasamo ih na pašnjacima oko sela, kojih je nažalost sve manje. Ja sam već petnaest godina čobanin, otkako sam u penziji.

Dobra je tražnja za jaganjcima i sirom, koji prodajemo za 800 dinara po kilogramu, a da bismo ga napravili, potrebno je četiri litra mleka. Ljudi nam dolaze na kućni prag po robu, pa već godinama nema potrebe da idemo na pijacu. Od tih 120 ovaca imamo 33 koje zadovoljavaju uslove za subvencije. Imam neki utisak da, za razliku od naših cigaja, one bele maltene sve prolaze. Mi ipak ne odustajemo od cigaje, jer su nam u duši, budući da ih gajimo već generacijama – navodi Vasa.

Meso i sir na ceni, a vunu niko neće ni džabe

Predsednik Udruženja uzgajivača ovaca „Banat”, koji je i glavni organizator dolovačke manifestacije, Dragan Mićović iz Pančeva, navodi da ova smotra služi za promovisanje ovčarstva.
– Trudimo se da to omasovimo, ali ne ide tako lako. Pokušavamo da zainteresujemo što više mladih ljudi, pa se nadamo da će nam u tome pomoći solidne subvencije koje država daje u poslednje vreme. U Dolovu ima najviše cigaje, dok se pojavljuju i il de frans i pramenke, a dobro je što se te rase ne mešaju. Nama je najbitnija proizvodnja jaganjaca, kao i sira, ali zato imamo problem s vunom, koju niko ne želi ni džabe. Ja imam 80 grla rase il de frans i lako ih prodajem, jer je to mesnata rasa. Kad prodamo zvanično klanici, imamo 3.000 dinara od države po jagnjetu, kao i od ove godine 10.000 po odraslom grlu. A za napasanje imamo i državnu zemlju po pravu prečeg zakupa. Ovce hranim kukuruzom, žitom, ječmom, a od tuluzine, deteline i sena pravim jedan za njih veoma ukusan miks – kaže Mićović.
Profesor Cvijan Mekić istakao je da je žiri i ovog puta gledao samo eksterijer ovnova.
– Prethodnih godina je bila zastupljena samo banatska cigaja, a u poslednje vreme se pojavljuju i predstavnici drugih vrsta, kao što su virtenberg, il de frans i bergamo, dok je ovog puta bila i jedna pripadnica autohtone pramenke. Nismo imali neku veliku konkurenciju, osim kod kategorije ovnova. Kao i svake godine, pojavljuje se problem nedostatka podataka za takmičarska grla, jer proizvođači nisu doneli merodavne papire, iz kojih bi se moglo mnogo toga utvrditi, pa smo i ovog puta gledali samo eksterijerne karakteristike. Bilo je i mnogo masovnijih smotri i siguran sam da u okruženju ima još mnogo kvalitetnih ovnova – napominje profesor.
On je dodao da ovčarstvo u Srbiji poslednjih godina stagnira.
– Ovaca je daleko manje od očekivanog broja koji možemo da gajimo na ovim prostorima zato što imamo komparativne prednosti u vidu pašnjačkih površina, koje nisu ni približno iskorišćene. Tako da broj od ovih milion i sedamsto hiljada grla, koliko ih je prema poslednjem poljoprivrednom popisu, može da bude sigurno triput veći, a da ne opteretimo naše livade i pašnjake. S druge strane, trebalo bi da svi budu zadovoljni subvencijama, a ja se zalažem za malo rigorozniju kontrolu, jer smatram da treba da ih dobiju samo pravi proizvođači, koji vrše kontrolu produktivnosti i imaju kvalitetna grla, od kojih sutra možemo da dobijemo zadovoljavajući priplodni materijal – ističe Mekić.

(Pančevac/J. Filipović)

Dolovo: Smotra ovnova po 16. put! Evo ko su najbolji uzgajivači