Stiže ekranizovana priča koja ledi krv u žilama, snima se film o ozloglašenoj “žutoj kući” na Kosovu

22:02

16.04.2024

Podeli vest:

RINA

Gornji Milanovac – Nakon više od dve decenije od istinitih događaja opisanih u knjizi Vesellina Dželetovića,  „Srpsko srce Johanovo”, zapisano u romanu biće pretočeno na veliko filmsko platno. U gornjomilanovačkom selu Bogdanica, ovih dana snima se deo filma „Žetva” koji se snima po Dželetovićevom romanu.

– Nakon operacije taj Nemac je počeo da sanja neke čudne snove, neke nepoznate predele i ljude i želeo je da sazna ko je taj čovek zahvaljujući kome je živ i čije srce nosi. Dobio je informaciju da se radi o Srbinu sa Kosova i Metohije. Izgleda da su ti naši stradalnici kada su kindapovani, bili primorani da potpišu neka dokumenta kao da su  donori organa i Šiptari su kasnije podmićivanjem ubacivali u legalne tokove. On kreće put Kosova i Metohije samo sa jednom namerom, da finansijski pomogne porodici tog čoveka”, govori Dželetović za agenciju RINA i nastavlja da je priča njegovog romana nastala nakon što je se susreo sa čovek u čijim grudima sada kuca srpsko srce.

– Priča je nastala nakon sustreta mene i tog čoveka, Nemca, koji je došao da pomogne porodici čoveka čije srce nosi. Tom prilikom je upoznao i njegovo dete i taj susret je bio sudbonosan. Od tog momenta on počinje da dolazi često na prostore Kosova i Metohije samo da bi video mališana, a nakon smrti majke dečaka on kaže da dobija neverovatan poriv da usvoji dete i tako kreće priča.

Dželetović ističe da je poznavao porodicu Srbina koji je svoj život skončao kao žrtva trgovine organima.

– Moj veliki prijatelj je kindapovan 1999. godine o kome nismo imali do tada ni traga ni glasa šta se dešava sa njim. Njegova supruga je nastradala, izvršila je samoubistvo nakon silovanja petorice Šiptara. Priča koja poprima čudan i neobjašnjiv tok, jer istina je kao voda ona mora da nađe put, što je ovaj slučaj i pokazao”, kazao je Veselin Dželetović.

On ističe da od filma očekuje da se istina o stradanju Srba prenese širom sveta, kako bi se upoznali sa istinom  na prostoru Kosova i Metohije, da se vide ko su ti ljudi koji su dole stradali.

– Svuda naglašavam da su ti ljudi stradali u doba mira, dok je Međunarodna zajednica to sve gledala – dodao je on.

Film „Žetva” se snima na više lokacija, ne samo u Srbiji. U selu Bogdanica smešteno je imanje Jovana, Srbina čije srce je spasilo život Nemca Johana. Kadrove zloglasne Žute kuće snimiće na istoku Srbije, a kraj snimanja, po rečima producenta Dragana Ivanovića, očekuje se 22. juna, dok je njegovo prikazivanje planirano za novembar ove godine.

– Ova priča je privukla pažnju velikog broja filmskih autora i glumaca iz inostranstva i on je velika međunarodna koprodukcija. Snimamo ga na engleskom, jer su glavni junaci strani državljani i ceo događaj u periodu 1999 – 2000. gledamo iz perspektive stranih državljana, Johana na prvom mestu. Njega igra engleski glumac nemačkog porekla. Imamo veliki broj domaćih glumaca kao i engleskih, američkih i nemačkih. Velika složna porodica i svi su prihvatili da rade na jednom filmu koji se bavi jednom jedinstvenom temom.

Imamo i dva oskarovca, jedan će raditi na vizualnim efektima koji će napraviti ruševine jedne crkve na način kao da gledate pravu ruševinu. Puno puta sam se sam čudio kada pogledam neki američki film, pa vidim scenu ogroman objekat, minut u filmu i više ga u filmu nema. Mislim se, da li je realno da su toliko para uložili, jer već ako neke pare uložite onda ćete da vrtite oko toga celu priču. Osim objekta žute kuće mi gradimo i objekat srušene crkve koju ćemo u filmu videti celu. Kada Johan uđe u crkvu gde se Jovan, čije on srce nosi, venčao se i krstio decu. Na kraju filma ćemo videti tu crkvu u ruševinama. To će biti kratka scena od minute, ali i zbog toga mi moramo da nabavimo kompletan dekor srušene crkve. Takve scene su jako važne”, kaže Ivanović.

U snimanju filma učestvuje i jedna filmska kuća iz Sjedinjenih Američkih Država. Snimanje je podržala država Srbija, a snima se u saradnji sa Filmskim centrum Srbije i Telekomom sa kojim se radi i serija.

Ivanović kaže da su strani učesnici u snimanju ovoga filma dobijali upozorenja od Albanaca da se radi o projektu koji je sprska propaganda, ali da su ipak ostali njegov deo.

– Njih je pogodila priča, koja je teška ali istinita. Svi, pre nego što su ušli u priču su tražili da provere istinitost knjige i događaja vezanih za taj fenomen i nije prošlo ni dve nedelje shvatili su da su istiniti. Nikada nisu čuli da tako nešto može biti istinito. Najveći deo finansija stiže iz Amerike i da svaki dinar u izgradnji ove kuće je američki. U Bogdanici se snimaju scene i imanje Jovanovo. Imali smo tri imanja u opticaju, ali kada smo prvi put ušli na to imanje mi smo proveli četiri do pet sati toliko nam se dopalo. Sve ono što smo videli je bas tako što je Dželetović napisao.  Odmah smo nasli vlasnika i ona je prihvatio da možemo da gradimo i snimamo. Priroda je mnogo drugačija od ostalih. Mi planiramo da posle filma snimamo i televizijsku seriju ovde i tu će ovaj objaket dođi do izražaja. U  filmu ćemo ispričati priču o Jovanu i Johanu, a u narednom epizodama ćemo i neke druge priče ćemo uvesti neke nove ljude, druge kindapovane, druge transplatacije i druge nesreće to zlo ćemo do kraja da razotkrijemo.  Pričali smo sa opštinom da možda ovaj objekat ostane kao svedočanstvo snimanja filma. Samo je 70 kubika daski je otišlo, ima dimenzije vojne bolnice koja se oformi pri frontu – izjavio je Ivanović.

– Trudili smo se da žuta kuća bude što sličnija onoj u Albaniji, proporcije su veoma slične. Radi se zasigurno o veoma staroj kući, preko sto godina i takve su svuda u tom delu. Ima ih u Crnoj Gori ali i u Bosni. Donji deo je služio kao štala, gornj deo sa malim prozorima je stambeni deo. Prozori su ujedno i puškarnice i tako su se plemena čuvala od upada drugih. Kuća je na više fotografija i snimaka, što njihove lokalne televizije, što svetskih, više puta prepravljana. Po svedočenju ljudi koji su tamo bili ona je bila potpuno žuta, očegledno kao putokaz i mnogim vozačima koji nisu znali koga i šta voze – rekao je Aljoša Spajić i dodaje.

– Istražitelji su našli tu na podu i zidovima ostatke krvi. Pokojni domaćin Albanac i njegova unuka su tvrdili da je to od porođaja, jer su se porađali u kući ili od klanja životinja na njihove praznike. U prizemnom delu u jednom trenutku su nađeni ostatci krvi i ona nije bila životinjska, ali o tim dokazima se malo zna i mi smo to samo čitali, čuli i videli u dokumentaciji ništa specijalno nije moglo da se sazna okolo. Imamo fotografije i dokumentarne snimke ljudi sa uviđaja iz ove kuće i tako možemo da verujemo da je to stvarno bilo – završio je Spajić.

(Pančevac/RINA)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.