U svojoj najnovijoj knjizi „Čudesni život Josipa Broza Tita“,slovenački pisac Žarko Petan (1929) otkriva šta je to, u ljubljanskoj bolnici 1980. godine Josif Broz Tito zatražio pre smrti.

U pomenutoj knjizi koju je štampao David Tasić, poznati član grupe sa Janezom Janšom, (uhapšen pod optužbom za raspad Jugoslavije) otkriveno je da je Tito dok je boravio u bolnici, navodno, pre smrti zatražio sveštenika.

„Dok je Josip Broz ležao u ljubljanskom Kliničkom centru februara 1980. poželeo je da razgovara sa duhovnikom! Crkva je taj zadatak poverila svešteniku Frančeku Križniku (rođen 17. jula 1944. Šmarje pri Jelšah), tada poznatom i javnom protivniku ateizma. Križnik je otišao na poziv u Klinički centar, ali sigurnosna služba Titovih čuvara nije dopustila prilaz diktatoru. Kad je Broz ponovio želju, poslali su ga opet. On je otišao u bolnicu i obavio dugi razgovor s Josipom Brozom. Ubrzo nakon toga, Križnik je otišao na studijsko putovanje u Nemačku, gde je pod nerazjašnjenim okolnostima, kod Diseldorfa poginuo 28. marta. Očigledno je da je nemilu priču o tom susretu, struktura vojne policije KOS-a htela trajno da zataška“, piše Petan.

Anonimno pismo kao upozorenje
Međutim, slučaj je u jesen 1980. godine u Beogradu pomenuo jezuit p. Anton Župančić, koji je tada služio u jugoslovenskoj prestonici. A samog Petana je ovo upozorilo na nešto sasvim drugo.

„Mesec-dva nakon izlaska moje prve knjige o Titu, „Veseli diktator“, leta 1994. godine, našao sam u svom poštanskom sandučetu anonimnu poruku pod naslovom „Dopuna knjizi Veseli diktator“. Odnosila se na događaj sa sveštenikom u Kliničkom centru… Do danas nisam našao nijedan provereni dokaz, ali sam dobio informacije da je Franček Križnik otputovao u inostranstvo jer su ga progonili u Sloveniji, a kraj Diseldorfa se autom na ravnom putu zabio u kamion“, rekao je on.

Iako iskreno priznaje da čvrstih dokaza za ovako nešto nema, brojni detalji iz Brozove biografije su u saglasnosti sa njegovim otkrićem i poprilično doprinose mišljenju da je Tito bio neka vrsta mistika, sklonom hrišćanskom verovanju.

Tito bio pritajeni vernik?
Da je Tito bio pritajeni vernik i hrišćanski mistik, prisetili su se naknadno i neki svedoci. Jedan od njih bio je i Milovan Đilas. Vraćajući se s Kidričeve sahrane, Plavim vozom za Beograd, Đilas se s podsmehom dotakao teme zagrobnog života. Tada ga je Tito oštro prekinuo i rekao:

„Nemoj o tome! Ko zna šta je to!“

A kada su spalili Kardeljevo telo, Tito je prokomentarisao da je trebalo da ga sahrane na stari hrišćanski način.

Najdirektniji je bio Tito u Zagrebu 1945. godine, kada je pozvao katoličke biskupe na razgovor, ne bi li ih isprovocirao da se distanciraju od Stepinca. Na karakteristično lukav način dao im je do znanja da je i on „katolik i Hrvat“. A to je ponovio navodno dva dana kasnije na tajnom sastanku sa samim Stepincem.

Tito je od rane mladosti rado pričao kako ga je kao ministru ošamario paroh jer mu nije pomogao da brzo i vešto obuče misno ruho u sakristiji.

„Tako sam postao ateista“, objašnjavao je on.

Najveća zagonetka u tom pogledu je ta što na njegovom grobu u Kući cveća u Beogradu nema petokrake, prvog simbola komunističke ideologije koji su južni komunisti stavili u sredinu državne zastave i pod kojim su stradali mnogi partizani, a posle rata sa njom su bili sahranjivani članovi partije.

Jedno je sigurno: bez Titovog naređenja, njegov grob ne bi bio bez tog međunarodnog komunističkog simbola. A krst, naravno, nije mogao da zatraži. U svakom slučaju, Petanovo otkriće zaslužuje pažnju.

Ko je Žarko Petan?
Biografija Žarka Petana, jednog od najpoznatijih slovenskih pisaca i istraživača Titove biografije, takođe je zanimljiva. Kao trogodišnje dete doputovao je iz Ljubljane u Zagreb sa starijim bratom, majkom i vrlo preduzimljivim ocem. Zagreb je između dva rata bio idealno mesto za mnoge poslovne Slovence i Petanov otac uskoro postaje uspešan zagrebački trgovac, a uoči rata zakupio je i hotel Dubrovnik, tada „Milinov“. Tako je Žarko Petan počeo školovanje u Zagrebu.

Zbog ratnog vihora, 1944. otac se s njim vratio u Sloveniju, a majka sa starijim bratom u Trst. Po očevoj želji, da stekne što bolje obrazovanje, bio je neko vreme đak katoličke gimnazije, pod Stepinčevim patronatom, te je obvezno odlazio na Stepinčeve mise u katedralu.

Posle 1945. komunisti su konfiskovali svu očevu imovinu u Hrvatskoj i Sloveniji i on umire u ljubljanskom sobičku, ocrnjen kao „kapitalista“. Dok je Žarkov brat ostao u Italiji, i radio kao prevodilac na radiju Slobodna Evropa, Žarka su, u želji da se nekako dokopaju brata, udbaši poslali na odsluženje vojnog roka u Beograd, lažno ga optuživši za antidržavno delovanje. Godinu i po su ga ucenjivali da pozove brata kući.

Osuđen je na sedam godina zatvora! S robije, većim delom provedene u samici, izvukao ga je Stane Kavčič, 1971. poznat kao „slovenski Miko Tripalo“. Uz brojne knjige, scenarije, memoare, objavio je knjigu „Prošlost“, štampanu u Zagrebu, u kojoj opisuje mladost u Hrvatskoj, te dve farsične knjige o „operetnom diktatoru Josipu Brozu“, prepune detalja, koje imaju i dokumentarnu vrednost.

(Večernji list)

NOVI SAD: U planu podizanje spomenika Miki Antiću