PRASETINA 2.000, A JAGNJETINA 2.700 DINARA: Čačanski pečenjari u sezoni slava imaju pune ruke posla
Danijela i Nenad Ratkov iz Starčeva uzgajaju različite vrste mikrozeleniša, klica i sokova od žitnih trava
Danijela i Nenad Ratkov iz Starčeva uzgajaju različite vrste mikrozeleniša, klica i sokova od žitnih trava
Porodica Ratkov iz Starčeva, inspirisana ljubavlju prema zdravoj ishrani, stvorila je brend “Grina” koji danas nudi različite vrste mikrozeleniša, klica i sokova od žitnih trava. Ove biljke stručnjaci nazivaju hranom budućnosti jer zahtevaju manje resursa za uzgoj i poboljšavaju zdravlje čoveka zahvaljujući visokoj koncentraciji hranljivih materija.
U poslednjih nekoliko godina mikrobilje postaje sve popularnije jer se može gajiti tokom cele godine u zatvorenom prostoru, pružajući izvanredan izvor vitamina, minerala i drugih korisnih materija.
Danijela i Nenad Ratkov iz Starčeva su postavili standarde u ovoj oblasti, uzgajajući razne vrste organskog mikrobilja, žitnih klica i jestivog cveća u strogo kontrolisanim uslovima.
Ono što je započelo kao poduhvat za poboljšanje zdravlja njihove porodice, pretvorilo se u ozbiljan posao.
„Ovo više nije samo hobi, nego je postao ozbiljan mali biznis. Svakog dana stvaramo hranu za ljude koji su različitog uzrasta, ljude koji imaju različite zdravstvene potrebe ili su konzumenti u restoranima gde sve treba da izgleda lepo i šareno, a pritom da bude i zdravo. U početku, kada vi to radite samo za sebe, u kućnim uslovima, ne treba vam mnogo vremena i novca da sve to započnete, možete se slobodno upustiti u tu priču, sada ima i mnogo više informacija o tome na internetu, a ja sam uvek raspoložena da pomognem svima koji žele time da se bave, da dođu do informacija kako to da uzgajaju. Ali ako želite da od toga napravite posao, to je malo veći izazov, svi mi možemo sve da proizvedemo, ali neko to mora i da kupi. Ključno je da steknete poverenje ljudi da biste proizvod mogli da prodate“, rekla je Danijela Ratkov.
Mikrobilje zahteva manje resursa za uzgoj u poređenju sa konvencionalnim poljoprivrednim kulturama, koristi manje vode i ne zahteva korišćenje pesticida i herbicida.
„Suprug i ja smo započeli sa supstratom, radi se o zemlji odnosno glistenjaku koji je namešan sa belim i crnim tresetom. Kako je vreme prolazilo pokušavali smo da napravimo izmene i prilagodimo svoju proizvodnju zahtevima tržišta. Restoranima je bilo značajno da ne unose zemlju u svoju kuhinju,već da to bude podloga koja je sterilna. Zato smo nabavili celulozu koja je kao podloga odlična za ove biljke, možete da kontrolišete uslove proizvodnje, biljke su u tim uslovima čiste i odmah spremne za upotrebu. Ovo je podjednako važno i za uzgoj u kućnim uslovima. Izbor semena je najvažniji jer ono mora da bude netretirano, ili ako ste u mogućnosti da kupite ono koje je deklarisano kao organsko seme, jer tim semenom započinje sve. Ako seme nije zdravo, onda nećete dobiti zdravu biljku“, dodala je Danijela Ratkov.
Svoje mikrobilje ovi vredni Starčevci uzgajaju u savremenom plasteniku koji ima dobru ventilaciju i odgovarajuću količinu dnevne svetlosti.
„Biljke sve vreme dobijaju svež vazduh. Tu se nalazi i nešto što se naziva termalna mreža koja umanjuje štetnost sunčevih zraka za 50 odsto, tako štitimo biljke kako bi one bile što boljeg kvaliteta“, kaže Danijela Ratkov.
Inspirisan Danijelinim poduhvatom, Nenad je odlučio da primeni svoje bogato iskustvo u organizaciji i marketingu kako bi od njenog hobija napravili uspešan posao.
„Kada sam rešio da promenim korporativni deo svog života i počnem da radim za svoju ženu, to je bio preloman trenutak kada sam počeo da razmišljam kako da napravimo od ovoga posao. Ono što je bilo najpristupačnije i nudilo najveće mogućnosti bio je izlazak na mreže i upošljavanje interneta kao takvog za plasiranje onoga što mi hoćemo da stvorimo, kako ideja tako i naših proizvoda“, kaže Nenad Ratkov.
Iako su studije o mikrozelenišu i dalje relativno nove, već je otkriveno da imaju veliki potencijal u pogledu isporuke hranljivih materija. Na taj način, mikrobilje se može posmatrati kao „superhrana“ koja ima veliki potencijal, te se smatra hranom budućnosti.
(Pančevac/RTV Pančevo)
60+ ZDRAVA ISHRANA U TREĆEM DOBU: Manje hrane, više hranljivih namirnica i ŠETATI, TRČATI, VEŽBATI!