Krajem 2022. gosine Lani Bulatović iz Kovina produžen je život zahvaljujući transplataciji bubrega. Donor je bila njena majka. Sada se obe osećaju dobro i lekari kažu da je Lana u bolnicu stigla u poslednji čas.

„Proslavile smo 18 meseci mog novog života. Ona je osoba koja neustrašivo čini sve mogućim dajući sebe poput Hrista“.

Ovako je Lana Bulatović (33) iz Kovina opisala svoju majku koja joj je darovala drugi život. Nakon teškog zdravstvenog stanja i svakodnevnih odlazaka kod lekara, tog 5. decembra 2022. život je za Lanu ponovo počeo, a sve zahvaljujući majci koja joj je dala svoj bubreg.

Da ne postoje granice onoga što bi majka mogla da uradi za svoje dete dokazuju i Lana i njena majka koja je i njen donor. Zahvalna je bogu, a za majku je imala posebne reči za koje kaže da su tek delić onoga šta oseća. Jedna majka, jedno dete, dva života i dva početka za obe, donekle i ista sudbina. Obema srce kuca u istim taktovima ljubavi, a u organizmu obe imaju po jedan bubreg.

Najvažnije je da smo mama – moj donor, i ja vrlo dobro. Samo mogu nemo da zahvajujem dragom Bogu, a adekvatne reči da opišem sreću ne nalazim. Mama je osoba koja neustrašivo čini sve mogućim, dajući sebe poput Hrista. Nikada neću umeti da zaslužim tu žrtvu. Ona je nastavila sve svoje aktivnosti, vodi Amatersko pozorište Kovin, čuva moj život i brine o svima i svemu. Nikada je nećete videti slabu. Kao da joj je Bog skrojio srce od plastelina boje duge. Toliko toga bih rekla o njoj, priča ova hrabra devojka koja je život uzela u svoje ruke.

Iako je skoro celo detinjstvo i mladost provela u strahu gledajući smrti u oči, sada kako kaže, zahvalna je na svemu.

Oduvek smo bile bliske i ranije i nakon transplantacije. Ništa se nije promenilo. Ona mi je donela život bez tegoba, iznedrila fizičku snagu za normalan život i mir, dodaje Lana dok priča o svojoj majci.

Kada se mukotrpna borba za život završila usledila je druga. Lana bije bitku za bitkom, a njene želje oduvek su bile skromne – samo normalan život kakav imaju njeni vršnjaci. Iako je transplantacija uspešno prošla i Lana više ne mora da prolazi paklene stege dijalize, drugi invaliditet se vremenom pogoršao i ova hrabra devojka danas je usled dijabetesa – slepa.

S mrakom je drugačije. S obzirom na to da se radi o neurološkom oboljenje, pod šifrom G37.9, demilizirajuće degenrativno obolenje cns nepoznatog tpa, nema nade za vid. Nadovezao se i glaukom. Ne vidim ni svetlo i to je užas koji ne mogu da prihvatim. Živim i ne razmišljam, samo užvam u ljubavi koju imam od drugih i za druge, kaže ona koja nije dozvolila da joj ova dijagnoza poremeti život.

Da stvar bude gora, nakon svega ona ne može da nađe posao, iako je želja za radom i samostalnošću ogromna, a to joj teško pada.

Sve što mi godi radim, kućne poslove čišćenja obožavam, ali nikako kuhinju. Vodim zdrav život, treniram, vozim sobni bajk, održavam kilažu uprkos kotikostroida. U našoj bašti veliki su Božiji darovi povrća i voća i to je nužan deo zdravlja. Nažalost od posla ništa. Poslodavci nas ne žele iako imaju odlične pogodnosti od države za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali tako je kako je, kaže Lana.

„Ja sam sedam dana bila sa Lanom u bolnici. Bila sam na kontroli a urolog doktor Jovo Bogdanović koji me je operisao rekao je da je veoma zadovoljan i da sam zdrava žena i da ne moram više dolaziti“, kaže majka Jadranka Bulatović

Sada je svoju energiju usmerila na drugu stranu u nadi da pomogne svima koji vode sličan život. Pokušava da pokrene pitanje osoba sa invaliditetom u Kovinu i da se aktivira u cilju pronalaska boljih uslova svih životnih aspekata.

– Problematika osoba sa invaliditetom je neprisupačnost u širem smislu. Fizički, ljudski, institucionalno. Niko nikada nije uzeo u obzir kvalitet života osoba sa invaliditetom u Kovinu. Nema nikakve podrške, sami smo u problemima, uglavnom u svojim domovima, skriveni od sveta koji nas ne prihvata. U Domu zdravlja uprkos svemu nemam prvenstvo, ne postoje parking mesta, čak doživeh da komšinici smeta znak za osobe sa invaliditetom na parkingu.

– Mama sve radi, a umorna je. Prevoz do Novog Sada košta nas 12.000 jer nema direktne linije, a ja nisam u stanju da putujem više sati, niti je dobro da se izlažem infekcijama. Nema besplatne obuke za kompjuter za slepe. Govorni merač pritiska je 8.000, toplomer 5.700. Sve to je užasno. Svako ima sud i komentar, svi sve znaju, a kvalitet zivota oosoba sa invaliditetom nit znaju nit mare – kaže ona.

Njen život nije nimalo lak, ali ona uprkos svemu na to ne gleda tako. Ona uspeva u svemu da pronađe snagu koju prenosi na sve oko sebe.

– Motiv je život sam po sebi. Toliko je Božije lepote u svakom dahu, ljubavi u stvaralaštvu, toliko mnogo divote koje zelim da iskusim. Jednostano, meni moj život nije nikakvo loše iskustvo, nego Božiji blagoslov, zaključuje Lana.

(Pančevac/Telegraf)

JEDAN NAROD, JEDAN SABOR SRBIJA i SRPPSKA