Kulturna dešavanja
KULTURNI CENTAR: Program do 24. novembra
Danas vam porodica mora biti najbitnija, evo šta nalažu običaji
DANAS JE SVETI ISAKIJE DALMATSKI
Danas vam porodica mora biti najbitnija, evo šta nalažu običaji
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave svetog prepodobnog Isakija, Dalmata i Fausta.
Kako su Dalmat i Faust napustili porodice zbog ljubavi prema Hristu, običaji vezani za ovaj dan nalažu da odete u crkvu, zapalite sveću i pomolite se ovim svetiteljima za očuvanje mira i sloge u porodici.
Kada se u Dalmatu probudio duh, prezreo je sve svetsko, napustio svoj čin u vojsci, uzeo svog jedinca Fausta i s njim krenuo u predgrađe Carigrada, kod porodice svetog Isakija, gde su obojica postali sveštenici.
Prepodobni Dalmat je prvo bio oficir caru Teodosiju Velikom, koji ga je vrlo cenio i poštovao. Kasnije je, radi Boga, prezreo sve svetovno, pa ostavio ženu i decu i samo sa sinom Faustom otišao kod prepodobnog Isakija.
Prepodobni Isakije je u predgrađu Carigrada imao manastir. Tamo je Dalmatu i Faustu dao monaški čin, a oni su vodili veoma bogougodan život, prepun podviga i isposničkih muka.
Kad je prepodobni Isakije zašao u duboku starost i predosetio da se bliži kraj njegovog života, pozvao je crkvenu družinu i na mesto igumana postavio je prepodobnog Dalmata, po čijem imenu je cela porodica dobila naziv dalmatska.
Dalmat je živeo toliko isposnički da je jednom proveo četrdeset dana bez hrane, a postom i molitvom je pobedio demonsku silu.
Prepodobni Dalmat je vodio borbu i protiv vidljivih demona – jeretika nestorijanaca, koji su hulili Prečistu majku Božiju. Bio je pomoćnik svetim ocima na Trećem Vaseljnskom Saboru, održanom u Efesu za vreme carovanja Teodosija mlađeg. Time je Dalmat stekao ljubav cara i svetih otaca, pa je proglašen za starešinu manastira.
Nakon što je ugodio Bogu, u dubokoj starosti se predstavio k Njemu. Tako je i njegov sin, prepodobni Faust, nakon što je prošao svaki bogougodni podvig i proveo život u isposništvu, prešao u besmrtni život.
Na današnji dan rasuđivanje i verovanje kaže da će se desiti čudo ako izgovorite: Reč Božja je hrana za dušu. Ko čita reč Božju, taj daje duši svojoj hranu, silu i svetlost. Ko god može, taj treba da čita reč Božju u Svetome pismu, a ko to ne može, taj treba da sluša onoga što čita.
(Pančevac)
