NBS: Dinarska štednja isplativija od devizne
Kada ustanemo, trebalo bi pogledati u Sunce i reći: "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!"
Kada ustanemo, trebalo bi pogledati u Sunce i reći: "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!"
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Vidovdan, dan starog slovenskog božanstva Vida, zaštitnika vida i iscelitelja bolesti očiju. Više običaja prati ovaj važan datum u kalendaru.
Prema jednom običaju, kada ustanemo na Vidovdan, trebalo bi pogledati u Sunce i reći: „Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“. Ono što danas budemo videli, može da odredi naše buduće uspehe, koji mogu biti povezani upravo sa tim stvarima.
Trebalo bi i započeti nešto od ručnih radova, poput pletenja i vezenja. Žene bi trebalo da pokvase oči vodom u kojoj su prethodne noći držale vidovčicu i da izgovore: „Vidi, Vido kako pletem“, „Vidi, Vido kako vezem“, „Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila“. Nakon toga valja započeti pletenje ili vezenje.
Od davnina je poznat običaj pred Vidovdan prema kojem devojke mogu sanjati budućeg muža. Zato se u pojedinim krajevima bere crveno cveće vid i modru vida koji se pred spavanje stavljaju pod jastuk, pa se kaže: „O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak.“ Običaj kaže i da će devojke koje to učine, nekoliko dana nakon Vidovdana upoznati budućeg muža, ukoliko se već nisu sreli.
Na Vidovdan bi trebalo pojesti zrelu voćku, a ne bi valjalo da se igra ili peva u znak poštovanja prema mrtvima. Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja sećanja na mnoge srpske heroje koji su stradali u borbi za otadžbinu. U znak sećanja na njih trebalo bi zapaliti sveću u crkvi.
Ne bi trebalo na Vidovdan obavljati poljske radove, „da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu, da se grožđe ne sasuši i otpadne“.
(Pančevac)