Preplanuli ten brzo nestaje nakon leta. Ali naša koža pamti jer ako preopteretimo mehanizam za obnavljanje kože, oštećenja se više ne mogu popraviti. Zato pamet u glavu – pridržavajte se saveta i ostanite duže lepi u životu.

„Prženje na suncu” ipak više nije u modi, ali teško da ćete ubediti posebno mlađe žene da se, zarad preplanulog tena, ne muče pod vrelim sunčevim zracima i, što je još opasnije, da se može desiti da naknadno plate previsoku cenu za kratkotrajnu lepotu. A ne treba zaboraviti da sunčane peščane plaže nisu jedino mesto gde se može izgoreti, nego i na asfaltu i u kućnoj bašti, kao i da je pametno pridržavati se nekih saveta.

• Na sunce se treba postepeno navikavati, pa pri prvom kontaktu sa suncem treba primeniti jaču zaštitu.

• Nije preporučljivo predugo zadržavanje na suncu ni kada se dobije boja, jer preplanulost odgovara faktoru zaštite od sunca od 1,5 do najviše dva.

• U periodu od 12 do 14 sati sunce sija i 150 puta intenzivnije nego ujutru i uveče. Ali najbolje je skloniti se pod neki krov od 11 do 16, a decu odvesti s plaže i između 10 i 17 sati.

• Treba koristiti proizvode s dovoljno visokim faktorom zaštite od sunca koji odgovara tipu kože. A dužina zaštite sredstva važi za ceo dan, bez obzira na prekid, na primer, za ručak ili popodnevnu dremku u sobi.

• Kremu ne treba utrljavati, nego napraviti lagani film na koži.

• Redovno, bar na dva sata, treba ponovo nanositi sredstvo za sunčanje, što naravno neće povećati, nego će održati zaštitni efekat. Posebno je važno sredstvo za zaštitu naneti ponovo posle fizičke aktivnosti, kupanja ili brisanja peškirom.

• Treba koristiti dovoljno sredstva za sunčanje. U proseku, odrasloj osobi je potrebno oko 36 grama kreme, ili tri supene kašike, za celo telo. Posebno pažljivo treba naneti kremu na osetljiva područja, kao što su uši, usne, nos, dekolte, vrat, ramena i gornji deo stopala.

• Nemojte čekati da legnete na sunce da biste naneli sredstvo za sunčanje. Nekim sredstvima, posebno onima s hemijskim filterom, potrebno je vreme da počnu da deluju.

• Dobra vest je da može da se potamni i u hladu, a loša je što i tu može da se izgori. Čak ni suncobrani ili oblaci ne blokiraju u potpunosti sunčeve zrake, pa se sredstva za sunčanje moraju koristiti i u hladu.

• Ni voda ne štiti od sunca i čak povećava efekat UV zraka, pa će svi delovi tela koji nisu u vodi biti čak više izloženi zračenju, koje prodire i u vodu do dubine od 50 centimetara. Treba imati u vidu i da mokra koža gori brže od suve. Zbog toga je preporučljivo koristiti vodootporno sredstvo za sunčanje. Posebna zaštita treba da se primeni na planinama, jer se UV zračenje povećava i do deset odsto na svakih 1.000 metara nadmorske visine.

• Teme takođe treba zaštititi od sunca. Posebna sredstva za taj deo tela su manje masna i ne lepe se za kosu. Ali ako je sunce jače, svakako treba koristiti neko pokrivalo za glavu, mada će šešir zaštititi i vrat i uši. I, što je najvažnije, štiti i od eventualne sunčanice. Kod naočara treba proveriti da li zaista imaju zaštitu od UV zračenja.

• Kožu možete zaštititi od sunca ne samo kremom za sunčanje već i nošenjem prave odeće, iako neki UV zraci prodiru i kroz tekstil, posebno kada je u pitanju lagana ili vlažna odeća. Sredstva za zaštitu od sunca zato treba naneti ispod kupaćeg kostima pola sata pre sunčanja.

I dugački rukavi tanke košulje dobra zaštita od suncaPixabay

• Ako uzimate lekove koji sadrže kantarion ili antibiotike koji sadrže tetraciklin, trebalo bi da izbegavate sunčanje na jakom suncu.

Pravo sredstvo za zaštitu

Bez obzira na to koji proizvod odaberete, prilikom kupovine se uverite da sredstvo štiti i od UVA i od UVB zraka. Trebalo bi da UVA faktor bude najmanje jedna trećina UVB faktora zaštite. Što je veći faktor zaštite od sunca, zaštitni efekat traje duže, ali to je različito kod ljudi različite puti. Treba pomnožiti vreme samozaštite kože s faktorom zaštite sredstva za sunčanje. Međutim, ako koža još uvek nije navikla na sunce, trebalo bi pod suncem provesti samo dve trećine tog vremena.

Zablude u vezi sa sunčanjem

• Mnogi misle da krema za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom sprečava tamnjenje. Istina je da će ono biti slabije, ali visok faktor štiti od opekotina i pomaže da preplanulost traje duže.

Bacite kremu od prošle godinePixabay

• Nisu opasne samo opekotine od sunca koje izazivaju UVB zraci, pošto UVA zraci, odgovorni za tamnjenje kože, ubrzavaju starenje kože i povećavaju rizik od raka kože. Što ste duže izloženi zračenju, veći je rizik od trajnog oštećenja.

• Alergije na sunce mogu da potiču od masnih krema, ali ih izazivaju i lekovi, mirisi, hlor ili slana voda, pa i nasledne predispozicije. Sredstva za zaštitu od sunca na bazi ulja češće će izazvati alergiju, a češće će se pojaviti i na delovima kože koji zimi nisu bili dugo izloženi svetlosti, kao što su nadlaktice, noge ili dekolte. Zato oni koji su alergični na sunce treba da koriste gelove bez masti i emulgatora.

• Preplanulost od sredstava za samotamnjenje ne pruža zaštitu od sunčevih zraka, jer oni daju samo kozmetički efekat.

• Nije potpuno tačno ni da staklo pruža potpunu zaštitu od sunca, jer i kroz njega može da prodre oko 60 procenata UVA zraka. Zato i u automobilu ili pored prozora kroz koji prolazi sunce treba primeniti zaštitu.

• Neke vrste sredstava za sunčanje koja su proestala od prošle godine ipak ne mogu da se koriste, iako im još nije istekao rok upotrebe. Podaci iz nedavne studije u Francuskoj govore da se oktokrilen filter u sredstvima za sunčanje s vremenom menja u molekule benzofenona, koji mogu da izazovu alergijske reakcije, pa se čak smatraju kancerogenim. Zato samo sredstva koja nemaju oktokrilen mogu da se koriste i u narednoj godini, naravno do isteka roka trajanja.

Postoji razlika između proizvoda s hemijskim i mineralnim filterima. Za prve se sumnja, mada nema potvrđenih rezultata, da zbog apsorpcije UV zraka imaju čak i kancerogeno dejstvo. Zato se često preporučuje zaštita na mineralnoj bazi, posebno za decu i bebe. Ona sadrži titanijum ili cink oksid, koji reflektuje UV zračenje. Ali zato se ovi proizvodi teže apsorbuju od hemijskih sredstava pa mogu da proizvedu efekat izbeljivanja na koži u malo dužem trajanju.

A šta kad „zagorimo”?

Tipični simptomi opekotina od sunca (akutne fotodermatoze) jesu crvena i bolna koža, a ponekad svrab. Mogu se javiti i mučnina i povraćanje, glavobolja, groznica, jeza, kočenje vrata. Većina su prvog, ali teški slučajevi mogu izazvati i opekotine drugog stepena. Čak se i ne vide odmah, jer će koža često početi da gori tek uveče, između četiri i osam sati nakon sunčanja.

Ako se pojave prvi simptomi, treba odmah reagovati. Preporučuje se, čim koža počne da se zateže, da se uzme 1.000 mg acetilsalicilne kiseline (aspirin). Aktivni sastojak inhibira inflamatornu reakciju. Preporučuju se i gelovi ili losioni s hidrokortizonom, ali obratite pažnju na PEG derivate jer mogu da izazovu neželjene efekte na koži, upravo sa ovim sastojkom. Ako su simptomi ozbiljniji, kao što su plikovi ili groznica, trebalo bi potražiti savet lekara. Kod beba ili male dece odlazak lekaru je obavezan.

Ako su simptomi blaži, postoje metode koje i sami možete primeniti. Pored specijalnih preparata za primenu nakon sunčanja, u ublažavanju simptoma mogu da pomognu i oblozi s hladnom vodom, kiselim mlekom ili jogurtom. Treba piti i puno tečnosti, jer opekotine uzrokuju da telo gubi tečnost. Proizvodi sa alojom takođe imaju antiinflamatorni i rashladni efekat, a u odsustvu nečeg drugog, mogu da pomognu list zelene salate ili krastavac. Ipak, treba paziti da se kiselo mleko ili jogurt ne nanose direktno na jače opetkotine jer mogu da je dodatnno iritiraju, pa i inficiraju. Pored toga, treba znati da hidratantne kreme za opekotine od sunca neće ohladiti, nego će naprotiv nakupiti toplotu u koži. Nikada nemojte direktno na kožu stavljati kese leda.

Za svaki tip kože

Od toga koliko smo „beli”, zavisi i kako će se naša koža provesti na suncu. Ima ljudi koji ne mogu da pocrne, pa jednostavno to ne treba ni da pokušavaju. U svetu nema opšte prihvaćene podele, ali se najviše koristi klasifikacija američkog dermatologa Tomasa Ficpatrika. A da biste odredili kom tipu pripadate, u priloženoj tabeli pogledajte u kojoj koloni imate najviše odgovora.

Ako je najviše odgovora u koloni I, imate kožu osetljivu na sunce s maksimalnim vremenom samozaštite od pet do deset minuta. Zato treba da koristitie faktor zaštite 40 ili 50 +, posebno na odmoru, i da izbegavate žarko, intenzivno sunce.

Ako pretežno imate odgovore u koloni II, to znači da je vaša koža osetljiva na sunce sa samozaštitom od deset do dvadeset minuta i da treba polako da navikavate kožu na sunce. Zaštitite kožu čak i ako je već malo preplanula, a preporučeni faktor je od 25 do 40.

Najviše odgovora u koloni III govori da imate manje osetljivu kožu na sunce s vremenom samozaštite od dvadeset do trideset minuta. Ali ne bi trebalo da precenjujete svoju kožu. Počnite kremom s faktorom 25, a kasnije možete koristiti niže faktore.

Kolona IV znači da imate kožu neosetljivu na sunce s vremenom samozaštite od trideset do četrdeset minuta. Preplanuli ste čim sunce obasja vašu kožu. Ali i dalje treba da zaštitite svoju kožu ako dugo boravite na suncu ili ako ste izloženi jakom suncu. Za to su dovoljne kreme s faktorom 10 ili 20.

Ako se po odgovorima nađete u koloni V, vaša koža nije mnogo osetljiva na sunce, a samozaštita traje oko devedeset minuta. Čak i ako ne izgorite lako, kožu treba zaštititi kremom za sunčanje s faktorom od 10 do 15.

I na kraju oni iz kolone VI imaju mali rizik od opekotina od sunca i u tu kategoriju uglavnom spadaju ljudi obojene puti. Vreme samozaštite kože je devedeset minuta, ali i u ovom slučaju svetlije delove kože, kao što su usne ili unutrašnjost ruku, i dalje treba zaštititi kremom za sunčanje s faktorom od 10 do 15.

(Pančevac/N. Simendić)

DOBRA PRIPREMA za bezbrižan i zdrav godišnji odmor

UOBIČAJNE BOLESTI NA LETOVANJU – Kako da ih izbegnete