Svome milom dedi Nikoli Milićeviću Lunjevici (1767.-1842.), njegova unuka Draga, kraljica Srbije, avgusta 1902. – epitaf je nad kriptom ovog vojvode u manastirskoj crkvi Svetog Arhangela Gavrila, ispisan devet meseci pre ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage.

Nikola Milićević Lunjevica bio je srpski trgovac, jedan od glavnih finansijera srpskih ustanaka i predsednik suda rudničkog. Rođen je u selu Lunjevica 1767. godine, po čemu je i bio prozvan Lunjevica. Krajem 18. veka bio je veoma poznat kao bogati trgovac u svom kraju, ali i na prostorima preko Save. Bogatstvo je njegovo naročito umnožavao trgovinom preko zemunskih trgovaca koji su austrijskoj vojsci nabavljali hranu i stoku.

Draga je bila četvrta kćerka, a njen otac Panta Lunjevica bio je komandant Šabačke nahije i upravnik grada Beograda. Draga je postala poznata kao kraljica Draga Obrenović, supruga kralja Aleksandra Obrenovića. Iako je bila deset godina starija od Aleksandra, par se venčao 23. jula 1900. godine. Njihov brak izazvao je kontroverze i negativne reakcije javnosti, ali Draga je ostala uz kralja Aleksandra sve do tragičnih događaja u noći između 28. i 29. maja 1903. godine, kada je ugašena dinastija Obrenovića.

Rina

Njegova kuća, sagrađena u 18. veku, nalazi se u selu Lunjevica i pod zaštitom je države. U toj kući je 1815. godine održan jedan od sastanaka za pripremu Drugog srpskog ustanka. Prva škola u zapadnoj Srbiji otvorena je 1807. godine u njegovoj kući.

Nikola Milićević Lunjevica je takođe bio deda kraljice Drage Obrenović, koja je rođena kao Draginja Milićević Lunjevica.

Tragična sudbina je pratila ovu porodicu i od ranije, deda po ocu kraljice Drage nije imao sreće u porodičnom životu, mnoga deca umirala su mu rano, ženio se čak četiri puta.

Nikola Lunjevica, umro je posle progona knjaza Miloša iz Srbije razočaran „srpskim poslima“ među ustanicima, naročito pakošću klike Tome Vučića Perišića prema Obrenovićima.

Iako nemerljiva za Srbiju, Nikolina zasluga je skoro pa zaboravljena.

„Narod, koji ume da uvažava i ceni svoje velike zaslužne ljude, taj je narod i dostojan takvih velikana“ – zapisao je davne 1902. Đorđe Vrbavac, biograf Nikole Lunjevice.

Dragina braća Nikodije i Nikola su s njom i kraljem Aleksandrom ubijeni u krvavom Majskom prevratu 1903. godine. Njene sestre Hristina-Seja, Đina i Ana, od milošte zvana Vojka, koju je sama Draga zvala Cojo, preživele su taj masakr. Umrle su u Švajcarskoj. Ana-Vojka Lunjevica je 1975. jugoslovenskim vlastima ustupila dragocenu građu – važan deo prepiske knjaza Miloša i zbirku svojih zapisa, kasnije pretočenih u memoare, koji sadrže puno svedočanstava o zbivanjima u ovoj znamenitoj porodici koju je pratila tragična sudbina.

(Lepote Srbije)