Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave svetog mučenika Mirona i svetog mučenika Patroklea. Ovi sveti mučenici imaju posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i veri. Miron i Patrokle su prema hrišćanskoj veri bili hrabri vernici koji su podneli mučeničku smrt radi svoje vere u Hrista.

Sveti Miron (takođe poznat kao Miron Likijski) smatra se zaštitnikom putnika, trgovaca i zaštitnikom od različitih opasnosti. Njegova hrabrost i vera u teškim trenucima inspirišu vernike da se drže svojih uverenja, čak i kada suočavaju sa izazovima.

Sveti mučenik Miron, koji je bio prezviter (stariji sveštenik) iz ugledne porodice, službovao je kao sveštenik u nekom mestu u Ahaji. Bio je poznat po svojoj blagosti, krotkosti, bogoljubivosti i velikoj ljubavi prema ljudima.

U vreme vladavine cara Dekija, tačno na dan Roždestva Hristovog, grupa neznabožaca upala je u crkvu gde je Miron služio i nasilno ga izvukla sa službe. Mučitelji su ga stavili na mučeničko iskušenje, pokušavajući ga prisiliti da se odrekne svoje hrišćanske vere. Međutim, tokom ovog mučenja, sam Gospod poslao je anđela koji je stajao uz Mirona i davao mu duhovnu snagu da izdrži.

Mučitelji su potom počeli da mu seku kožu sa njegova tela kajišima, krećući se od glave prema nogama. U trenutku kada su gačili kožu dovoljno da dobiju dugi kajiš, sveti Miron je uhvatio jedan od tih kaiševa svoje sopstvene kože i udario njime jednog od mučitelja – sudiju po imenu Antipatr – direktno u lice. Sudija, zbunjen i van sebe od boli i stida, uze svoj mač i počini samoubistvo.

Nakon ovog događaja, Mirona su preneli u grad Kizik, gde su ga osudili na smrt mačem. Uz mnoge muke i patnje, sveti mučenik Miron je podneo mučeničku smrt oko 250. godine.

Ova priča o svetom mučeniku Mironu ističe njegovu nepokolebljivu veru u Hrista i hrabrost u suočavanju sa mučenjima. Njegova sposobnost da ostaće jak i odlučan u svojoj veri čak i usred nepojmljivih patnji je inspiracija vernicima širom sveta.

Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše

Pred carem, sveti Patrokle je hrabro priznao svoju veru u Hrista i nije skrivao ništa. Bez obzira na moguće posledice, nije se odrekao svoje vere. Tada je svetitelj obratio reči prema caru:

– Ako želiš, care, mogu ti dati nešto od svojih blaga, jer vidim da si u siromaštvu.

Ovim rečima, sveti Patrokle nije samo pokazao svoju nesebičnost i spremnost da pomogne, već je i caru stavio do znanja da pravo bogatstvo ne leži samo u materijalnim dobrima. Njegova hrabrost i duhovna dubina su ostavili snažan utisak na cara i sve prisutne.

Tokom ovakvih praznika, vernici se obično okupljaju u crkvama kako bi prisustvovali bogosluženjima, molitvama i razmatranju života i dela ovih svetih mučenika. To je takođe vreme kada se izražava zahvalnost za njihovu žrtvu i traži duhovna inspiracija za svoj lični put vere.

Ovaj dan pruža priliku da se razmisli o vrlinama hrabrosti, posvećenosti i vere, te da se ojača duhovna povezanost sa svetim mučenicima i sa Bogom.

(Pančevac)

Danas slavimo Svetog proroka Miheja Drugog