Respiratorni virusi sada su se udružili sa novim sojevima korone, što dodatno komplikuje situaciju. Koji su simptomi različitih virusnih infekcija i kako ih razlikovati?

U emisiji Uranak na televiziji K1, primarijus dr Biserka Obradović razjasnila je najvažnije informacije o prepoznavanju i razlikovanju simptoma različitih respiratornih infekcija.

– Tokom celog leta suočavali smo se sa velikim brojem stomačnih i respiratornih infekcija. Jun je bio hladan i kišovit na početku meseca, nakon čega su usledile vrućine, a sličan obrazac ponovio se u avgustu i sada u septembru. Velike temperaturne razlike i kombinacija toplog i kišovitog vremena stvorili su idealne uslove za razvoj virusa, dok bakterije čekaju pad imuniteta kako bi nas napale – izjavila je doktorka.

Ona je objasnila i šta je zloupotreba antibiotika:

– Mi smo skloni preteranoj upotrebi antibiotika. Imamo sve više bakterija koje su rezistentne na mnoge antibiotike. Upravo zbog te preterane upotrebe lekova. Moramo biti i zadovoljni, jer imamo sve više pacijenata koji razmišljaju o upotrebi antibiotika.

Ona je takođe istakla problem sa alergijama:

– Ovog leta smo imali veoma jake alergije koje su iznenadile sve nas koji imamo problema sa alergijskim reakcijama. Bilo je vrlo toplo i mnoge vrste biljaka su naglo cvetale. U jednom periodu smo imali čak 20 vrsta cvetanja, dok su ljudi uglavnom alergični na 8 vrsta. Pre kiše, koncentracija polenovih zrnaca u vazduhu bila je preko 500, dok je normalno oko 30 do 50 po kvadratnom metru. Sada su aktuelne ambrozija i kopriva, čiji polen može biti prenesen vetrom na nekoliko hiljada kilometara.

Povećan je broj noro i roto virusa.

– Ovog leta smo zabeležili povećan broj infekcija noro i rota virusima. Noro virusi najčešće pogađaju odrasle, dok deca retko oboljevaju od njih; simptomi traju obično jedan do tri dana. S druge strane, rota virusi najčešće napadaju decu i simptomi mogu trajati od tri do osam dana. Pored toga, prisutni su i rinovirusi koji pogađaju gornje respiratorne puteve, dok ne možemo zanemariti ni COVID-19. Početkom maja došlo je do povećanja broja inficiranih kovidom. U pretposlednjoj nedelji avgusta testirano je 3480 osoba, od kojih je 1140 bilo pozitivno – kaže doktorka i objašnjava zbog čega je povećan broj zaraženih pacijenata kovidom.

– Manji broj ljudi se testira na COVID-19, obično se testiraju samo oni koji se odmah jave svom izabranom lekaru. Temperatura može trajati od jednog do više dana, ali najčešće je prisutna samo jedan dan. U tim slučajevima, ljudi često uzmu lek za snižavanje temperature i brzo se vrate u kolektiv, čime šire virus, iako je izolacija i dalje preporučena na sedam dana. Trenutno imamo situaciju sa blažim simptomima, jer su u pitanju flet varijante omikron soja. Najaktivniji je JN1 soj, koji je značajno mutirao, što omogućava virusu da izbegne naš imuni sistem. Kod ovog soja, stomačni simptomi poput dijareje su prisutniji, dok su i dalje dominantni simptomi jak bol u mišićima i malaksalost.

Doktorka je objasnila i razliku između prehlade i virusa.

– Prehlada je uzrokovana adeno virusom, a postoji više od 60 vrsta adeno virusa koje možemo nazvati prehladom. Ovaj virus postaje aktivan kada se izložimo hladnom vremenu, kao što je izlazak napolje sa opranom kosom. Iako simptomi obično nisu teški i ne uključuju visoke temperature, ljudi sa prehladom i dalje mogu biti zarazni. Zbog toga je preporučljivo da ostanu van kolektiva od pet do sedam dana kako bi sprečili širenje virusa – kaže doktorka.

Ona objašnjava zbog čega je za kovid potrebna izolacija, a ne za neki drugi virus.

– Kovid se širi vrlo brzo, dok adeno virusi imaju sporije širenje. Kovid obično uzrokuje jače simptome, posebno kod osoba sa već postojećim zdravstvenim problemima. Prosečna starost osoba koje se testiraju na kovid je 54 godine, dok mlađi ljudi ređe dolaze na testiranje. Često ne traže medicinsku pomoć na vreme i javljaju se tek kada se razviju sekundarne infekcije, kao što su bronhitis, upala pluća ili uha, obično nakon sedam do deset dana – kaže doktorka i savetuje da je najbolje uraditi krvnu sliku i CRP kako bi se dobila precizna dijagnoza.

Uzimanje antibiotika na svoju ruku.

– Antibiotik je kontradiktoran kod virusnih infekcija. Ništa se neće sprečiti. Moramo da podižemo imunitet, a kašalj koji se javlja je simptom, odnosno mehanička radnja, kojom mi pokušavamo da iz naših disajnih puteva izbacimo neko strano telo. Kašalj ne treba lečiti, već uzrok njegovog nastanka – rekla je doktorka.

Pred hladno vreme, doktorka kaže da bi trebalo jačati imunitet

– Najbolje je konzumirati veću količinu voća i povrća kako bismo osigurali unos vitamina. Takođe, važno je unositi dovoljno tečnosti, ali ne iz kafe, jer je ona diuretik koji uzrokuje gubitak tečnosti. Tečnost je ključna za funkciju tela, i jedna šoljica kafe može izbaciti čak sedam šoljica tečnosti. Pušači bi trebali smanjiti unos nikotina. Takođe, fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove i poboljšati opšte zdravlje. Kvalitetan noćni san od šest do osam sati je neophodan, a pozitivno razmišljanje je ključno. Stres treba posmatrati kao izazov koji treba rešiti, a ne kao prijetnju našem zdravlju. Naša percepcija stresa može uticati na naše zdravlje; mi biramo kako ćemo se nositi sa stresom, a on može uticati na naše stanje – zaključila je doktorka u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.