U novom „Pančevcu”: Šta od informacija ne smete da propustite
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
14:19
12.09.2024
Podeli vest:
Novo izdanje najstarijeg živog lokalnog nedeljnika u ovom delu sveta izlazi u petak, 13. septembra. Kao i uvek, „Pančevac” donosi aktuelne, proverene informacije, intervjue, fotoreportaže…
Tako, ovog petka u novinama možete pročitati: kako se Grad Pančevo predstavio na ovogodišnjim „Danima porodice”; ko je ko u radnim grupama za razvoj grada; zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio; koji su uzroci glavobolje; na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol; da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih; šta je sve tokom leta moglo da se doživi na bazenima u Deliblatskom pesku; kuda možete da odete tokom narednih sedam dana kada se radi o kulturi; sve o sportu i još mnogo, mnogo toga…
Između ostalog, razgovor na veoma važne teme vodili smo sa Trešom Radonjinom, gradskim sekretarom Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj. On je na početku poručio da je cilj Sekretarijata da parcele u naseljenim mestima oslobodi od smeća i da ih vrati nameni: poljoprivrednoj proizvodnji. Dodao je:
– Za interventno uklanjanje divljih deponija ove godine su izdvojena budžetska sredstva u visini od pedeset miliona dinara. To podrazumeva raščišćavanje i planiranje terena: ideja Sekretarijata je da se to zemljište vrati prvobitnoj nameni – poljoprivrednoj proizvodnji. Nisu nam odmah u fokusu ratarstvo i povrtarstvo, već da se na tim mestima stvore, najpre, livade i pašnjaci, kako bi se zemljište koristilo za primarnu stočarsku proizvodnju.
Divlja deponija u Jabuci nestala je zahvaljujući trudu radnika javno-komunalnih preduzećaGradska uprava
Površine gde niču deponije i smetlišta nisu male – samo u 2024. godini raščišćeno je preko 15 hektara zemlje. Uz to, intervenisano je i zbog požara, koji su nastajali i zbog crvenog meteoalarma i zbog ponašanja nekih nesavesnih građana. Postoje indicije da je dolazilo do namernog paljenja smetlišta, pa je u vezi s tim istraga policije u toku.
– Stanovnici naseljenih mesta, kao i oni u gradu, imaju postavljene kontejnere i tu mogu da bacaju komunalni otpad. Naravno, tu su i seoska javna komunalna preduzeća i JKP „Higijena”, koji taj kućevni otpad odnose na velike deponije – sve to je odlično organizovano. Mi se protiv ponovnog nastajanja divljih deponija na istim mestima borimo institucionalno: svoj posao rade i komunalna inspekcija i komunalna milicija, kao i poljočuvarske službe. Ova služba, odnosno 28 izvršilaca, 24 časa dnevno nadzire ceo atar veličine 65.000 hektara; svaka katastarska opština ima svoj tim koji „pokriva” teren i svaki od njih je neprestano „na liniji” s Gradom, pa to sve dobro funkcioniše, pre svega preventivno – objasnio je sekretar resornog sekretarijata.
Ipak, i pored svih mera koje se sprovode, često se na istim mestima ponovo pojavljuju smetlišta. Radonjin kaže da je svest pojedinaca na nižem nivou od potrebnog, pa oni na mestima koja godinama prepoznaju kao deponije opet bacaju svoje kućevno smeće. Što se šuta tiče, građani uvek mogu da se jave javnim komunalnim preduzećima u svojim mestima ili JKP-u „Higijena” i da tako dobiju termine za odnošenje kabastog otpada.
Sve što je dosad rečeno je iz komunalne sfere, koja se ukršta s poljoprivredom „zahvaljujući” smetlištima, ali Sekretarijat za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj u fokusu ima još mnogo važnih aktivnosti.
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu
Zašto je ovogodišnji prinos kukuruza podbacio, na koji način Dejan Mrkalj doživljava rokenrol i da li su ovogodišnji „Dani Vajferta” bili upečatljiviji od prethodnih pročitajte u vašem listu