Čukarički bolji od Železničara
Cilj Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj je da parcele oslobodi od smeća i da ih vrati nameni: poljoprivrednoj proizvodnji
Cilj Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj je da parcele oslobodi od smeća i da ih vrati nameni: poljoprivrednoj proizvodnji
Do pre desetak dana gorela su neka smetlišta po naseljenim mestima. Divljih deponija ima u svim selima. O tome i o prioritetnim poslovima Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj razgovarali smo s gradskim sekretarom Trešom Radonjinom.
– Za interventno uklanjanje divljih deponija ove godine su izdvojena budžetska sredstva u visini od pedeset miliona dinara. To podrazumeva raščišćavanje i planiranje terena: ideja Sekretarijata je da se to zemljište vrati prvobitnoj nameni – poljoprivrednoj proizvodnji. Nisu nam odmah u fokusu ratarstvo i povrtarstvo, već da se na tim mestima stvore, najpre, livade i pašnjaci, kako bi se zemljište koristilo za primarnu stočarsku proizvodnju – jasan je Treša Radonjin.
Površine gde niču deponije i smetlišta nisu male – samo u 2024. godini raščišćeno je preko 15 hektara zemlje. Uz to, intervenisano
je i zbog požara, koji su nastajali i zbog crvenog meteoalarma i zbog ponašanja nekih nesavesnih građana. Postoje indicije da je dolazilo do namernog paljenja smetlišta, pa je u vezi s tim istraga policije u toku.
– Stanovnici naseljenih mesta, kao i oni u gradu, imaju postavljene kontejnere i tu mogu da bacaju komunalni otpad. Naravno, tu su i seoska javna komunalna preduzeća i JKP „Higijena”, koji taj kućevni otpad odnose na velike deponije – sve to je odlično organizovano. Mi se protiv ponovnog nastajanja divljih deponija na istim mestima borimo institucionalno: svoj posao rade i komunalna inspekcija i komunalna milicija, kao i poljočuvarske službe. Ova služba, odnosno 28 izvršilaca, 24 časa dnevno nadzire ceo atar veličine 65.000 hektara; svaka katastarska opština ima svoj tim koji „pokriva” teren i svaki od njih je neprestano „na liniji” s Gradom, pa to sve dobro funkcioniše, pre svega preventivno – objašnjava sekretar resornog sekretarijata.
Ipak, i pored svih mera koje se sprovode, često se na istim mestima ponovo pojavljuju smetlišta. Radonjin kaže da je svest pojedinaca na nižem nivou od potrebnog, pa oni na mestima koja godinama prepoznaju kao deponije opet bacaju svoje kućevno smeće. Što se šuta tiče, građani uvek mogu da se jave javnim komunalnim preduzećima u svojim mestima ili JKP-u „Higijena” i da tako dobiju termine za odnošenje kabastog otpada.
Sve što je dosad rečeno je iz komunalne sfere, koja se ukršta s poljoprivredom „zahvaljujući” smetlištima, ali Sekretarijat za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj u fokusu ima još mnogo važnih aktivnosti. Gradski sekretar navodi:
– Trenutno se bavimo poslovima izrade godišnjeg programa zakupa i korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta: mi na teritoriji grada raspolažemo sa blizu 17.000 hektara te zemlje. Zadatak Sekretarijata je kontrola, izdavanje i praćenje realizacije ugovora o zakupu. To podrazumeva operativne radnje na aplikaciji za izdavanje, na čemu sarađujemo s Ministarstvom poljoprivrede, odnosno sa Upravom za poljoprivredno zemljište.
Veliki državni poslovi će se raditi uskoro na teritoriji grada, pa i to u velikoj meri utiče na ono čime se bave zaposleni u Sekretarijatu. Radonjin dodaje:
– U planu je izgradnja brze saobraćajnice preko teritorije Pančeva, pa se uz pomoć katastra vrši preparcelacija i aneksiranje ugovora. Naravno, kontrolišemo naplatu zakupa zemljišta jer je agrorok, tj. finansijski rok za plaćanje zakupa godinu dana unapred, 30. septembar. Treba znati i da je 90 odsto ugovora potpisano na dugoročni period. Upravo novcem od zakupa poljoprivrednog zemljišta finansira se i uklanjanje deponija.
Radonjin zaključuje rečima da su ove godine u šest mesta – Omoljici, Glogonju, Banatskom Novom Selu, Ivanovu, Banatskom Brestovcu i Kačarevu – raščišćena smetlišta. Tokom 2023. godine izrađen je elaborat u kome se jasno vide pozicije i površine zemljišta pod divljim deponijama, kao i predviđanja o potencijalnim novim lokacijama na kojima bi smetlišta mogla da se pojave, kako u gradu, tako i u naseljenim mestima. U zavisnosti od priliva sredstava, radiće se na tome da nestanu sve divlje deponije u selima i Pančevu, te da se tako zatvori krug.
(Pančevac / S. Trajković)
Počelo sređivanje seoskih deponija: Tri mašine trenutno u Kačarevu
VELIKI POŽAR Gori divlja deponija u Jabuci!