Sport
Čukarički bolji od Železničara
U Kulturnom centru Srbije u Parizu u subotu otvara se druga samostalna izložba fotografija Milovna Ćirovskog, Kačarevca i Pančevca, po mestu življenja odavno već Francuza
MIKI ĆIROVSKI po drugi put u Parizu
U Kulturnom centru Srbije u Parizu u subotu otvara se druga samostalna izložba fotografija Milovna Ćirovskog, Kačarevca i Pančevca, po mestu življenja odavno već Francuza
Milovan Miki Ćirovski svojom fotografijom beležio je istoriju Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, možda i najprominentnije institucije kulture ove zemlje u inostranstvu, čiju tradiciju danas baštini Kulturni centar Srbije. Kroz njegov objektiv, sve od vremena kada se iz Kačareva zaputio da studira fotografiju u Parizu, prošli su najveći umetnici kojima je ovaj centar bio poveznica sa svetom – od slikara kao što je Vlada Veličković, preko Danila Kiša, do Emira Kusturice.
Te zato i nije čudo što je prošle godine Kulturni centar Srbije u prestonici Francuske pola veka postojanja proslavio baš izložbom Mikija Ćirovskog. A sada je došlo vreme da se otvori i drugi deo izložbe pod nazivom „Foto zapisi 2.0ˮ u subotu, 20. septembra 2024, u 19 sati i 30 minuta, u Ulici Sen Martin 123, preko puta „Centra Žorž Pompiduˮ, u epicentru kulturne prestonice sveta.
Kultura događaj u objektivu foto-aparata
I dok se prvi deo izložbe bavio „sedamdesetima“, u ovom drugom delu posetioci će moći da otkrivaju i kulturnu istoriju bivše nam veće, a i ove sada manje države, koja se zbivala od Titove smrti 1980. godine pa do danas. I kako napisa „Balkan media“, saučesnik u ovom izložbenom poduhvatu, bio je to period kada „kroz svoj objektiv Milovan Miki Ćirovski, novinar-fotograf i alumnista prestižne škole „Luj Limijerˮ, ulazi u vrhunce ove ere: plodonosne umetničke razmene, festivale, interkulturalne susrete i trenutke koji svedoče o vitalnosti Centra u svetu koji se uvek menja. Fotografije otkrivaju i učešće kultnih ličnosti u životu Centra, kao što su Emir Kusturica, Peter Handke, Žan-Kristof Buison i mnogi drugi koji su pomogli u jačanju veza između Srbije i međunarodne kulturne scene.ˮ.
Foto: Milovan Miki Ćirovski
Foto: Milovan Miki Ćirovski
Foto: Milovan Miki Ćirovski
Foto: Milovan Miki Ćirovski
U intervju koji je sa Mikijem „Pančevacˮ ostvario prošle godine baš posle prvog dela „Foto zapisaˮ, rekao nam je da mu je ovaj drugi deo izložbe još draži nego prvi. A još tada, u leto 2023. počeo je birati fotografije. Kriterijum je bio „događajˮ.
Zapamćena prva izložba Mikija Ćirovskog povodom 50 godina Kulturnog centra Srbije u Parizu (jun 2023)Foto: privatna arhiva
– Istorija Kulturnog centra u Parizu je i istorija kulture Srbije. Teško je bilo izabrati fotografije koje će biti izložene, ali je kriterijum bio događaj jer i kultura uvek neki događaj. Održalo se tamo na hiljade književnih večeri, ali Danilo Kiš je sam po sebi događaj, kao i Kusturica, na primer… Kada sam počeo da pripremam još prvi deo ove izložbe, bio je to prvi put da pažljivo gledam svoju arhivu. Dešavalo mi se da ne spavam, da me to toliko uzbudi da ne mogu da spavam. Gledam i mislim: „Ovaj umro. Onaj umroˮ. A i kad završim gledanje, prati me, vrte mi se po glavi. Teško je kada se vratiš 40 ili 50 godina unazad. Kad vidim, na primer, Aleksandra Prlju koji me je uveo u Centar. On jeste bio „komunista intelektualacˮ, ali u to vreme bio je i jedan od najboljih diplomata. Govorio je i engleski i francuski tečno. Dovodio je Francuze da im pokazuje jugoslovensku kulturu. Imao je kontakte sa najboljim francuskim novinarima koji su pisali o jugoslovenskoj kulturi. Bio je u to vreme jači diplomata od ambasadora Niaza Dizdarevića, zahvaljujući tome što je bio i bonvivan. U to vreme je bilo bitno da bude i komunista, ali su prolazili ljudi kao on zahvaljujući kvalitetu. A ja sam imao sreću da me uzme u svoj prvi tim – svedočio je za „Pančevacˮ Miki.
Mikijeva foto-istorija Pančeva čeka
Posle studija ipak se vratio u Srbiju, u svoje Kačarevo, ali početkom devedesetih nije se moglo više ovde. Vratio se potom u Francuskoj, gde je radio i kao reporter, a obnovio je i blisku saradnju sa Kulturnim centrom. Zato je i izložba povodom 50 godina postojanja ove institucije, kako prošle godine, tako i ove, u stvari istorija Milovana Ćirovskog i njegovog fotografskog opusa.
– O tome koliko je to sve lično svedoči i to što mi je najdraža izložena fotografija bila ona sa Roberom Duanoom, jednim od najjačih fotografa Francuske. Imao sam sreću, pošto je radio u Agenciji Rafo i dolazio kod nas na „Luj Limijerˮ da drži predavanja o reportažama, da ga upoznam i da potom postanemo prijatelji. Najpre me je kao studenta pozvao da mu pomognem da škljocam u nekom džez klubu na Monparnasu. Trebalo mu je najviše deset dobrih fotografija, a ja sam mu odneo 20 i tako je krenulo. Ta fotografija sa mnom mu je stajala u spavaćoj sobi, što sam saznao tek posle njegove smrti jer je njegova kćerka tražila ko je lik sa te fotografije. Značio mi je mnogo i zbog toga što je ponekad znao da mi kaže, kada smo radili reportaže, da je to smeće. I onda shvatiš koliko si uložio sebe, koliko nisi – prisećao se Miki.
Rober Duano i Miki Ćirovski – fotografija koja je visila na zidu Robera, čuvenog fotografa sve do njegove smrtiFoto: privatna arhiva
O poverenju koje imaju ljudi koji vode Kulturni centar da će Milovan Ćirovski znati da proceni značaj događaja koje je hvatao, kako sam često kaže, škljocajući foto-aparatom, beležeći time i kulturu ovih prostora, svedoči i to što je imao potpunu slobodu u izboru fotografija. A Miki je beležio i svojevrsnu istoriju Pančeva, dok je ovde bio između dva boravka u Francuskoj, pa je poželeo da i ovde, jer i dalje je, kaže, i Kačarevac i Pančeva, napravi izložbu dokumentarne fotografije – onoga što je beležio od Kolonije „Deliblatski pesakˮ pa do kafana „Kod Nedeljkaˮ i „Prosvetarcaˮ.
– To nisu bile samo novinske fotografije. Na njima su takve veličine kao što je Moma Paraušić, Vukajlo (pesnik Dušan Vukajlović), moj kum Šestar (matematičar i pesnik Stojan Bogdanović). I na ovoj izložbi u Parizu u pitanju je arhivsko-dokumentarna fotografija jer novinska fotografija je samo fotografija dana. Danas si je uradio i gotovo. Ona više ne živi dok je ne vežeš za neki događaj. A ja imam mnogo fotografija vezanih za događaje i u Pančevu, koje su predivne. U „Prosvetarcuˮ si imao emocije, kao i u „Prolećuˮ u Beogradu, kroz koje možeš da prepoznaš ljude. Jer, kada vidiš jednog Zorana Rotara „Kod Nedeljkaˮ, vidiš priču, kada vidiš Žuleta, vidiš priču, kada vidiš Stanka Zenga, vidiš priču… Imao sam sreću da registrujem te događaje. Trebalo bi mi sigurno godinu dana da pripremim takvu izložbu – otkrio nam je Miki.
Prva fotografija u „Pančevcuˮ
A pritom nije propustio da istakne kako je prvu fotografiju objavio baš u „Pančevcuˮ.
– Na to sam jako ponosan i to uvek naglašavam u svom si-viju. To je bilo sedamdesetih. Moma Paraušić, Bogdan Mrvoš i Dule Vukajlović su imali promociju neke knjige na Tesli ili na Kotežu, van centra grada, u nekoj mesnoj zajednici, pa me je Moma pozvao da ih „škljocnem“. Namontirao sam se kao da snimam samit. Poneo sam rezervni film, rezervni blic… Kod čika Lale u Kulturnom centru sam razvio pet-šest fotografija koje sam im odneo do „Nedeljkaˮ. Ja se ubio, kupio sami i baterije, a oni su samo rekli: „Dobro je. Okej. Ajde još jedno pićeˮ. Ali jednu od tih fotografija neko je odneo u Pančevac. I izađe fotografija! A ispod fotografije je pisalo „Milovan Ćirovskiˮ. Po gradu sam tada nosio „Pančevacˮ okrenut na stranu gde je stajalo moje ime, ali me niko nije primećivao. Jedino su mi majka i otac rekli kako mi je dobra fotka – pričao nam je uz smeh Milovan.
A o izložbi u Pančevu nigde nije bilo reči ni godinu i kusur nakon našeg intervjua. U međuvremenu stigla je druga samostalna izložba u Parizu. Pa ko ima vremena, neka „skokneˮ do „grada svetlosti“ – izložba će trajati do 12. oktobra.
(Pančevac / Nevena Simendić)
