SOCIJALNA PENZIJA SPASLA BI SELO I ŽENE Stručnjaci izračunali da je to oko 150 evra mesečno
Ukupno naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje od 1. januara do 30. juna 2024. godine su za 9,57 milijardi dinara viši od planiranih finansijskim planom, odnosno više za 2,41 odsto.
Ako postignito uporedimo sa istim periodom prethodne 2023. godine, u ovom polugođu naplaćeno je više prihoda od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 55 milijardi dinara, odnosno za 15,61 odsto odsto, što je veoma dobar uporedni pokazatelj, navode u PIO fondu.
Svedoci smo sve sve većeg broja privrednih subjekata, rasta broja zaposlenih i povećanja plata, naročito u realnom sektoru, što se povoljno odražava na penzijski sistem. Učešće neto penzija u BDP u 2023. godini iznosilo je 9,3 odsto, čime su se stekli zakonski preduslovi da se penzija usklađuje po najpovoljnijoj opciji za korisnike, odnosno prema neto zaradi i redovno zakonsko usklađivanje penzija od janaura 2024. godine iznosilo je 14,8 odsto,prenosi sajt penzionisani.
Ali, opšte stanje u društvu daje stimulacije za akcije koje vodi Ministarstvo za brigu o selu. Tu se pre svega, nalazi put da se obezbedi Fond za one koji su navršili 65 godina života, a nemaju penziju.
Na taj način bi se stvorili uslovi da se formiraju i socijalne penzije. Ovakvi rezultati u privredi daju i mogućnost za stimulaciju i osnovu da se na socijalnim penzijama u Srbiji sve više radi, smatra Branislav Gulan, analitičar i publicista u oblasti poljoprivrede.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić već godinama se bori za uvođenje garantovanih penzija za one koji su navršili 65 godina, a nisu stekli pravo na penziju niti imaju imovinu od koje bi mogli da se izdržavaju, kao ni druge prihode. Prema prvim procenama takvih građana je bilo oko 200.000, najviše žena iz seoskih sredina.
Ali, selekcijom i prikupljanjem podataka, došlo se do pretpostavke da je ta cifra ipak nešto manja. Sada se ta ideja sve više razrađuje i približava, pa je PUPS, stranka čiji je lider Krkobabić, tu ideju već prezentovala državnim telima. Dokaz da se ide dobrim putem su činjenice da socijalne penzije trenutno postoje u oko 100 država, a uvedene su da bi zaštitile ljudska prava, pravo na dostojanstvo i lični integritet starijih građana.
Prema poslednjim najavama, ova narodna pomoć mogla bi iznositi i 150 evra, kao u nekim državama u okruženju. Kako se ističe, PUPS nastavlja bitku za socijalno-garantovanu penziju, narodnu nadoknadu, u iznosu ne manjem od 150 evra, poput nekih zemalja u okruženju.
U dve države regiona (Hrvatska i Makedonija) ona upravo toliko i iznosi.
Nju željno iščekuju svi oni koji nisu i nikada neće biti penzioneri, posebno žene, one koje žive u selima Srbije.
Ta socijalna garantovana penzija treba da bude jedna vrsta narodne nadoknade za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti penziju, a ceo život su marljivo radili, ističe idejni tvorac ovog projekta Milan Krkobabić. On još dodaje da resorno ministarstvo za brigu o selu već radi na prikupljanju podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije.
U svetu inače postoje dva vida socijalne garantovane penzije.
Prvi je univerzalna socijalna penzija, koja je dostupna svim starijim licima bez primanja, a koja ispunjavaju starosni uslov.
Drugi vid su socijalne penzije sa proverom, dostupne siromašnim starijim licima, koja moraju da ispune više uslova, poput prebivališta, državljanstva, zarade, ukupnih prihoda, imovine…
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera, čuva, štiti i brani najsiromašnije u Srbiji.
Prvi čovek te partije Milan Krkobabić se zalaže za sve one koji imaju malu penziju da dobiju i 13 penziju, podseća Gulan.
Ta 13. penzija za koju se PUPS zalaže godinama, namenjena je penzionerima s najnižim primanjima. Prilikom svakog novog povećanja penzija, povećava se razlika između najvećih i najmanjih primanja penzionera.
,,Zato imamo rešenje, a to je i jedini način da se pomogne penzionerima sa najnižim primanjima jeste uvođenje ,,13 penzije’’. Sredstva za ,,13 penziju’’ izdvajala bi se iz državne blagajne’’, kaže Milan Krkobabić.
Gazdinstva vode stariji od 65 godina.
Prema poslednjem popisu poljoprivrede, čiji rezultati su objavljeni početkom 2024. godine, skoro polovinu gazdinstava u Srbiji vode stariji od 65 godina, a i polovina traktora su starija od dve decenije. Ima i ih danas u Srbiji oko 482.000, a veći deo je stariji i od svojih vlasnika!
Prema podacima RZS u Srbiji ima 508.325 poljoprivrednuih gazdinstava, od kojih je 506.000 porodičnih. U odnosu na prethodni popis iz 2018. godine to ja pad od deset odsto, što se vidi i u rezultatima koje je Republički zavod za statistiku (RZS) objavio u brošuri Popis poljoprivrede 2023. godine.
U Srbiji je i sve manje poljoprivrednih penzionera.
U bazi Fonda PIO u junu 2023. godine bilo ih je zabeleženo samo 93.117 njih, koliko je bilo prijavljeno na obavezno osiguranje, s tim što taj broj beleži konstantan pad iz godine u godinu.
Imajućiu vidu činjenicu da se poljoprivredni penzioneri uglavnom pominju kad je reč o najnižim primanjima kakva su njihova kod većine, postavlja se pitanje koliko poljoporivrednika danas uplaćuje doprinose, da li taj broj opada, kao i zašto nema većeg itneresovanja za uplatu. U Fondu PIO su potvrdili da broj osiguranika poljoprivrednika beleži konstantan pad iz godine u godinu.
Kako je objašnjeno, uplata poreza i doprinosa (pa i za PIO) nije u nadležnosti PIO, već Poreske uprave. Fond PIO utvrđuje staž osiguranja, ali ne vrši zaduženja doprinosima za PIO, već to radi Poreska uprava. U isplatnoj bazi fonda krajem 2023. godine godine bilo je evidentirano 136.711 poljoprivrednih penzionera, što je 8,3 odsto od ukupnog broja penzionera, sa prosečnom penzijom od 17.225 dinara (pre januarskog povećanja u 2024. godini).
Prosečan staž poljoprivrednih osiguranika u godini kada ostvaruju pravo na starosnu penziju je 18 godina za žene i 22 godine za muškarce, a prosek za sve kategorije osgiranika je 30 za žene i 32 za muškarce. Prosečan broj godina korišćenja starosne penzije je 23 godine za žene i 17 godina za muškarce.
Odgovarajući na pitanje da li je niska osnovica na koju uplaćuju doprinose, glavni razlog da su njihove penzije uvek najniže, u penzijskom fondu su istakli da pretežan broj njih uplaćuje doprinose za PIO 15 godina, što je minimalan uslov za ostvarivanje prava na penziju, po najnižoj osnovici osiguranja, tako da im je obračun visine penzije ispod minimalnog, pa im država dotira do najnižeg zakonskog iznosa za ovu kategoriju osiguranika.
Poljoprviredno osiguranje je obavezno osiguranje i regulisano je zakonom.
Foto: pexels-kampuspexels-kampus
Svojstvo osiguranika poljoprivrednika stiče se danom početka, a prestaje danom prestanka obavljanja poljoprivredne delatnosti i utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave sa osiguranja.
Osiguranici poljoprivrednici su obaveznici uplate doprinosa po osnovu obaveznog osiguranja. Dakle, dok god su prijavljeni na osiguranje, u obavezi su da plaćaju doprinos.
Odgovarajući na interesovanjr javnosti, da li žena može na selu da nastavi da uplaćuje doprinose u slučaju smrti muža kako bi danas – sutra dobila penziju ili novac koji je pokojnik uplaćivao kraće od 15 godina, u Fondu su istakli da ukoliko nije prethodno bila obavezno osigurana kao član domaćinstva pokojnog osiguranika, niti je ostvarila pravo na porodičnu penziju, može ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi da stekne svojstvo osiguranika poljoprivrednika, da se prijavi na obavezno osiguranje po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti i da po tom osnovu uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, na osnovu kojih će, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi da ostvari i pravo na penziju.
Jer, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica, tako da niko, pa ni supruga ne može da nastavi da uplaćuje doprinose za pokojnog osiguranika kome osgiruranje prestaje danom smrti.
Supruga može uplaćivati doprinos samo na svoje ime ukoliko je prethodno stekla svojstvo osiguranika poljoprivrednika, i da bi ostvarila starosnu penziju, potrebno je da plaća doprinos po osnovu poljoprivrede najmanje 15 godina.
Ukoliko je pokojni osiguranik uplaćivao doprinos najmanje pet godina, supruga može ostvariti pravo na porodičnu penziju, što znači da ukoliko je doprinos uplaćivan manje od pet godina, taj doprinos propada, pojašnjavaju u PIO.
(Penzionisani)
BONUS VIDEO
